I pre žreba u Monaku znalo se da će Liga šampiona da donese Crvenoj zvezdi tri spektakla na jesen, a tu čast imaće da gostuju u Beogradu imaće Mančester siti, Lajpcig i Jang Bojs. Kako je moglo moglo, na kraju je srpski prvak dobro prošao.
Samo ulazak u grupu sa aktuelnim prvakom Evrope, na čelu sa relaksiranim Pepom Gvardiolom posle najbolje sezone u karijeri, i projektom moćnog Red Bula s imenom Lajpcig izazivao je tihu jezu svih u Zvezdi.
Međutim, iz Kneževine je na adresu Marakane i Zvezdine delegacije u sali stiglo olakšanje kada se Jang Bojs ponovo ukrstio sa crveno-belima. U ovoj situaciji neće biti autsajderi, što je čak moglo da se desi pre žreba iako je bila u trećem šeširu.
Nema sumnje da je Siti veliki favorit grupe, da je u Lajpcig upumpano mnogo novca i da uveliko ima rezultate u Bundesligi i Ligi šampiona, ali Zvezda je dobila bingo iz poslednjeg „pota“ jer su „Mladi dečaci“ iz Berna, uz Antverpen, bili izbor u sekundi.
Šta čeka Zvezdu na jesen u elitnom takmičenju analiziramo u nastavku teksta, pojedinačno svakog protivnika iz grupe.
Sve do prošlog juna kolale su priče da Gvardiola nikad neće uzeti „ušati trofej“ van Barselone, ali je i to „prokletstvo“ uspeo da razbije pobedom u finalu nad Interom (1:0). Bila je to sezona Sitija iz snova, Liga šampiona je bila jagodica na bogatoj torti pošto su osvojeni pehari Premijer lige i FA kupa.
Neko bi rekao da se sve to poklopilo sa dolaskom Erlinga Halanda, najboljeg strelca današnjice, i tvorca brojnih rekorda prošle sezone kada je postigao 52 gola na jednom meču više. Nestvaran učinak Norvežanina, ali naravno da nije jedina opasnost u mašineriji sa Etihada.
Ispred svih je belgijski majstor Kevin De Brujne, ali će zbog povrede biti van terena između tri i četiri meseca i postoji realna verovatnoća da preskoči celokupnu grupnu fazu. Njegov izostanak je udarac za bilo koji tim na svetu, prirodna zamena za Belgijanca ne postoji, ali daleko od toga da Građani nemaju rešenja.
Vezni red sa Bernardom Silvom, Rodrijem u životnoj formi i koji stiže čak golovima da rešava utakmice, Džekom Grilišom i Filom Foden izaziva strah na sam njihov pomen.
O odbrani je suvišno pričati jer je do nje teško i doći, a tamo su kao beton čvrsti Ruben Dijaš, Kajl Voker, Manuel Akandži, golman Ederson Moraeš…
Na sve nabrojane Gvardiola nije hteo da ponovi grešku kao Jirgen Klop posle titule Lige šampiona sa Liverpulom, već je osvežio ekipu ulaganjem 180 miliona evra u transfere Joška Gvardiola (Lajpcig), Žeremija Dokua (Ren), Matea Kovačića (Čelsi), a trebalo bi da stigne još Mateuš Nunješ (Vulvs).
U suprotnom smeru su otišli zasićeni Rijad Marez (Al Ahli), Ajmerik Laport (Al Nasr), Ilkaj Gundogan (Barselona) i niko na Etihadu neće plakati za njima. Posebno što je Mančester siti i ove sezone glavni favorit u koje god da zakorači takmičenje.
Nemački Lajpcig je osnovan preko samo 14 godina, ali i za tako kratak vremenski je uspeo da dođe u sam vrh evropskom, samim tim i nemačkog fudbala. Naravno, to ne bi mogao da nije pod patronatom moćne kompanije Red Bul, najpoznatnijeg energetskog pića na planeti.
Ipak, Nemci ne bi bili to što jesu da ne upumpavaju novac suludo, već to rade planski i tako je otkad je ovaj projekat krenuo. Postavljeni su pravi ljudi na pravom mestu, uz „ćerke firme“ Salcburg i Bragantino, odakle se prave igrači za veću scenu – Lajpcig. Na sve to, imaju jednu od najboljih skauting mreža na svetu.
Transferi su im zaštitni znak, pa i ovog leta su utrapili Gvardiola baš Sitiju za 90 miliona, Dominika Soboslaija Liverpulu za 70, a Kristofera Nkunkua Čelsiju za 60 miliona. Samo za tri najbolja igrača su zaradili astronomskih 220 miliona evra. I tako rade skoro svake sezone, planski puštaju najbolje, zarađuju, ali rezultati ne trpe.
Možda zato što se i ulaže, pa je tako Lajpcig ovog leta potrošio 150 miliona evra na Luisa Opendu (Lans), Kastela Lukebu (Lion), Kristofa Baumgartnera (Hofenhajm) i decu Salcburga i u najavi velike zvezde Benjamina Šeška i Nikolasa Zeivalda.
Sada će nosioci uz njih da budu Timo Verner, veliki talenat Ćavi Simons i naravno Dani Olmo, koji je nedavno demolirao Bajern u Superkupu Nemačke sa tri komada.
I pored toga što je Lajpcig, da kažemo zdrava fudbalska priča, omražen je u Nemačkoj jer nema istoriju i što iznad njega stoji austrijski sponzor. Praktično niko van grada ne navija za klub iz istočnog dela Nemačke, a o tome da ga ceni još manje.
Tako smo viđali parole na drugim stadionima usmerene protiv Red Bulovog moćnog projekta. To im, naravno, ne smeta da budu u vrhu Bundeslige, odmah iza Bajerna i Borusije iz Dortmunda.
Da je neko pitao Crvenu zvezdu još u junu, pre početka kvalifikacija za Ligu šampiona, verovatno bi se unapred „čekirala“ ako bi joj neko ponudio Jang Bojs.
Kvalifikant je sigurno mnogo, mnogo poželjnija opcija od Njukasla, Galatasaraja, Real Sosijedada i Seltika, ali sigurno nije zalutao u elitno takmičenje, čiji je barut osetio jednom, a čak dva puta ga je Zvezda osujetila na tom putu.
Prvi put je to bilo 2004. godine kada je Nikola Žigić sa dva gola u Bernu (2:2) pogurao Zvezdu za poslednjem stepeniku za elitu, a u revanšu je bilo 3:0, uz novi pogodak dugajlije i štoperskog tandem Bojan Miladinović – Milan Dudić.
Mlađi se sigurno sećaju šta je bilo pre četiri godine. Tada je Zvezda preko Jang Bojsa drugi put u nizu izborila Ligu šampiona, na pravilo gola u gostima.
U Švajcarskoj je još jednom bilo 2:2 u pravom rolerkosteru, a onda je na Marakani Aleksa Vukanović razgalio Delije toliko da ni autogol El Fardua Bena nije pokvario feštu.
I sada se Zvezda nada da će biti uspešna, da će joj i treća biti opet sreća. Dolazak Jang Bojsa u G grupu je svojevrsni poziv za evropsko proleće, prvo od novog formata koje bi došlo Zvezdi u ovom takmičenju.
Sve što je uradio Jang Bojs ovog leta je da je u plej-ofu izbacio Makabi iz Haife, prošlogodišnjeg Zvezdinog dželata u toj fazi. U Izraelu nije bilo golova, da bi se u revanšu pitali samo Bojsi – 3:0.
Jedan od tvoraca trijumfa bio je naše gore list Filip Ugrinić, pored Sedrika Itena i nespretnog Abdulaja Seka zbog autogola.
Nisu Bojsi tim od koga bi trebalo zazirati, prodali su Fabijana Ridera u Ren za 15 miliona, pouzdanog štopera Sedrika Cesingera u Volfsburg za pet miliona, ali i prekaljenog vezistu Kristijana Fasnahta u Norič za tri miliona.
Uloženo je samo 3,9 miliona u Darijana Maleša, srpsko-švajcarskog igrača koji se dokazao u Bazelu na pozajmici iz Intera, kao i Lukaša Lakomija iz Zaglebja i Saidija Janka iz Valjadolida.
Najvredniji igrač ekipe je Švajcarac poreklom sa Kosova Kastriot Imeri od šest miliona, ispred Maleša, Itena i štopera Mohameda Kamare.
Deluje čak da su Bojsi i slabiji nego što su bili 2019. godine kada su udarili na Crvenu zvezdu i ostali praznih šaka. Sva je prilika da bi prvak Srbije morao i ovo da iskoristi.
I tako još jednom pomeri granicu u Evropi…
UDARNA VEST.rs (Blic sportal.rs)
