Domovi zdravlja u Beogradu, posebno pedijatrijska odeljenja, prethodnih dana beleže drastično povećan broj pregleda. Trenutno vlada mnogo virusa, od virusnih infekcija gornjih respiratornih puteva, bakterijske infekcije grla koju izazivaju streptokoke – šarlah, a ima i dece koja dolazi zbog osipnih bolesti, najčešće varičele. Međutim, tu nije kraj.
Lekari sada upozoravaju da će nas spopasti još jedna infekcija, vrlo bolna i neprijatna – sinuzitis, odnosno upala sinusa.
Kako nam je rekla Sanja Gluščević doktorka opšte medicine u DZ „Milutin Ivković“ na Paliluli prilikom jučerašnje posete toj zdravstvenoj ustanovi, tu upalu očekuje najpre zbog vetra i naglih promena vremena.
– U subotu na nedelju opet će doći do naglog zahlađenja i minusa. Očekujem da će se pojaviti sinuzitis, upala sinusa, najpre zbog vetra i naglih promena – rekla je ona za „Beograd na Blic“.
Šta je sinuzitis
Sinuzitis, upala sinusnih šupljina odnosno sluznice, nastaje zbog provocirajućih agenasa, kao što su bakterije, virusi kao i kontinuirano izlaganje alergenima.
– Akutni rinosinuzitis je u 90 odsto slučajeva virusne etiologije. Najčešći uzročnik je rhinovirus u 50 odsto pacijenata, zatim virus influenze ili gripa i virus parainfluenze, coronavirus (ali ne i Covid 19) i drugo. Samo 5-10 odsto virusnih rinosinuzitisa kod dece i 2-5 odsto kod odraslih se komplikuje bakterijskom infekcijom. Najčešći bakterijski izazivači su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Staphylococcus aureus se često nalazi u kulturama nosnog brisa, ali je redak u sinusnom aspiratu – ispričao je ranije za N1 dr Ivan Baljošević.
Simptomi sinuzitisa
Sinuzitis je bolest karakteristična za period jeseni i zime i posledica je preteranog izlaganja jakom vetru i hladnom i vlažnom vazduhu, što je u narodu popularan izraz za promaju.
Tegobe su kod sinuzitisa prilično naporne, bol ume da bude ogroman, kao da je glava izložena ogromnom pritisku.
Neki od simptoma upaljenih sinusa su povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela, posebno na pritisak, koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa…
Lečenje sinuzitisa
Akutni sinuzitis uglavnom se leči lekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju upalu i otklanjaju infekciju. Terapija uobičajenog sinuzitisa započinje se bez bakteriološke potvrde.
Šta smanjuje bol kod sinuzitisa
Da bi se umanjio bol, daju se analgetici i lokalni dekongestanti. Ako antibiotici i dekongestanti ne pomognu, sinusi se ispiraju. Lokalni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hronične bolesti, dok je hirurško lečenje poslednji korak u terapiji sinuzitisa.
Reporteri „Blica“ su posetili Dom zdravlja, kako bi proverili kakva je situacija sa gužvama, ko se najčešće javlja na preglede, na koje tegobe se sve žale pacijenti i osim što smo saznali da će uskoro biti i povećan broj osoba sa sinuzitisom, doktorka nam je iznela i nekoliko važnih napomena.
Šalju decu u vrtiće, dolaze na posao prehlađeni…
Doktorka Glušćević ukazuje na čest problem, a to je ponašanja ljudi kada je u pitanju prevencija velikog kašlja.
– Naši ljudi se ne izoluju, dozvole sebi da pošalju i decu u vrtiće, da pođu na posao prehlađeni, da se tek kad ti simptomi budu vidljivi za okolinu, jave i lekaru – rekla je ona za „Blic“.
Prisetila se i perioda kovid pandemije i kaže da su tada imali najmanji broj bolesne dece u vrtićima, te da je to zato što se vodilo računa o tome kako deca da se puste u vrtić, da li su prehlađeni ili nisu.
– Znači, roditelji su tad bili vrlo striktni u poštovanju tih pravila – poručuje ona.
Gužve sporadične, najviše ih ima kada se pregled ne zakaže
Reporteri „Blica“ u trenutku kada su posetili Dom zdravlja Palilula, nije bio veliki broj ljudi koji je čekao na pregled. Gužve variraju od dana do dana, a najviše zavise od toga da li su pregledi zakazani. Ukoliko nisu, već građani dolaze kada žele, onda postoji mogućnost da veći broj ljudi u istom periodu čeka.
– Još uvek ima jedan broj ljudi koji prosto ima otpor ka tom zakazivanju, pa često dođu bez prethodnog zakazivanja, pa pored ovih zakazanih nekad se stvori gužva, ali u suštini ništa što mi u toku dana ne završimo – rekla je dr Gluščević.
Dodaje i da se ne seća da su pacijente vratili sa pregleda.
Pacijenti su u Dom zdravlja počeli da pristižu na početku druge smene od 16 časova. Medicinske sestre sa kojima smo razgovarali su nam rekli „da su prethodni dani bili krcati“, te da su na poslu bili od 8 do 20 sati, jer su bile gužve.
Dece nije bilo mnogo ni kada je počela druga smena, ali ono što smo primetili jeste da kašljucaju i da im slinavi nos. Majka jednog deteta sa kojom smo razgovarali nam je rekla da dete ima temperaturu, kašlje i da oseća malaksalost i umor, a da u vrtić ne ide.
Što se tiče odraslih, pacijenti su bili uzrasta od 30 do 60 godina, a dolazili su uglavnom zbog kontrola, jer su bili prehlađeni. Par njih nam je reklo da su bili prehlađeni kada je bilo hladno vreme i kiša, te da su pili čajeve, antibiotike i dolazili na kontrole.
Aktuelne su respiratorne prehlade
S obzirom na to da u zavisnosti od toga koji je mesec u pitanju, variraju i virusi, pa tako doktorica kaže da su oktobra imali više preklapanja sa stomačnim virusima, a da su sada to više respiratorne prehlade.
– U respiratornim ambulantama jeste povećan broj pregleda, ali to je sve u sklopu redovne situacije za ovo doba godine, ništa alarmantno – naglasila je ona.
Simptomi su, kaže, šarenoliki: zapušen nos, kijavica malaksalost, bolovi uz zglobovima, negde je povišena temperatura, negde su sve tegobe bez temperature, otežano gutanje, bol u grlu.
Lekar pregleda i više od 60 pacijenata
Da je broj pregleda povećan pokazuje i informacija da se u Domu zdravlja Savski venac na dnevnom nivou obavi i do 250 pregleda, tako da jedan lekar pregleda i više od 60 pacijenata.
– Jesenji i zimski meseci su period kada je povećan broj pregleda u pedijatrijskoj ambulanti. Broj pregleda na dnevnom nivou ide i do 250 pacijenata, što je preko 60 dnevno po lekaru – rekla je za Tanjug Marija Golubović, pedijatar u toj zdravstvenoj ustanovi.
Dodala je i da su najčešći rota i adeno virusi, a da su podjednako zahvaćena deca predškolskog i školskog uzrasta.
Kako je objasnila, simptomi su bol u grlu, malaksalost i često visoka temperatura, tegobe traju negde između tri do pet dana, a terapija je simptomatska.
U poslednje dve nedelje dupliran broj slučajeva velikog kašlja
U Srbiji trenutno vlada i veliki kašalj, a do sada je potvrđeno 298 slučajeva. U poslednje dve nedelje skoro je dupliran broj obolelih, a posebno zabrinjava podatak da smo tokom cele prošle godine, na primer, imali samo pet obolelih od, kako se zvanično zove – pertusisa.
Pedijatar Saša Milićević pojasnio je da ono što razlikuje veliki kašalj od obične prehlade je to što dođe do zacenjivanja.
– To je ono što je karakteristično i po čemu ga razlikujemo od gripa i drugih oblika kašlja – alergijskog, astmatskog ili zbog prehlade. Ovde dođe do toga da se osoba zaceni, ne može da udahne posle kašljanja – rekao je dr Milićević za “Blic”.
Naglasio je da ne traje svaki veliki kašalj sto dana, ali da može da traje jako dugo. Bolest se, prema rečima doktora, prenosi veoma lako i kapljičnim putem. Najviše se, kako kaže, prenosi u kolektivu – školama, vrtićima.
Nikola Todorović, Miljana Kljajić
UDARNA VEST.rs (Blic)
