Specijalni izveštač iz Monte Karla: Vuk Brajović
Iako su sve oči teniskog sveta uprte ka finalu prvog Mastersa sezone na šljaci i četvrtog u rivalstvu dvostrukog osvajača Stefanosa Cicipasa i trostrukog Grend Slem finaliste Kaspera Ruda (Rud 2:1 uz pobedu u njihovom prvom i ujedno jednom meču na šljaci do sada u osmini finala Madrida 2021.), razmišljanja su i dalje usmerene ka jučerašnjim polufinalima u kojima su prvi i drugi igrači sveta i veliki favoriti ipak izgubili i otvorili teren za debate i razna nagađanja.
Što se Sinera tiče, škriputanje koje se čulo već u meču protiv Runea juče protiv Cicipasa je bilo upadljivo glasno – a manifestovalo se u mentalnoj nestabilnosti posle evidentno loše sudijske procene koja bi mu donela verovatno presudni brejk na 3:1 za ulazak u finale. Znači – Siner i nije tako “leden”, otporan na pritisak važnosti trenutka, nedodirljiv za spoljne uticaje? Setićemo se da je koliko sredinom prošle sezone imao ozbiljne probleme sa konverzijom rada u rezultate, a tek pobedom nad Novakom u Dejvis Kupu otpočeo (svakako veoma respektabilnu) seriju rezultata koja ga je dovela do drugog mesta ATP liste.
Sada se zapravo vidi koja je monumentalna veličina uspeha kojima su (Marej,) Federer, Nadal i na kraju Đoković obeležili zauvek tenisku istoriju – i to u direktnom međusobnom nadmetanju u trajanju od 16 godina. Ne sumnjamo da će Siner i njegov odličan tandem trenera Kejhil-Vanoci dobro delovati da se ova nestabilnost umiri, ali je evidentno da su očekivanja javnosti, hvalospevi iz svih uglova, status “sportskog Boga” Apenina i svi ostali izlivi navijačke strasti njegovih poklonika barem malo “pritisli” Sinera u mondenskom ambijentu Monte Karla i punih tribina viđenih na svim njegovim mečevima i treninzima. Siner je fantastičan teniser sa izuzetnim fizičkim i mentalnim predispozicijama i radnom etikom koja obećava da bi mogao da postane jedan od najvažnijih asova nove generacije u narednoj deceniji, ali će biti zanimljivo videti kako će se nositi sa povremenim razočarenjima, uplivima nepredivih faktora i ličnim sazrevanjem van terena.
Novak je u Monte Karlu došao do svog drugog polufinala u samo tri turnira koje je optirao da odigra u dosadašnjem delu turneje, što je kod brojnih teniskih stručnjaka izazvalo oprečne komentare. Iako je razočarenje i dalje prisutno načinom na koji je Novak otvorio meč, a naročito kako ga je zatvorio – dedukcija iz toga i svega ostalog viđeog u Kneževini je dosta jasna. I dalje prvom teniseru sveta su potrebni mečevi i pravo takmčarsko iskustvo da bi se zadržao na toj poziciji narednih nedelja, i još važnije – podigao formu i fizičku pripremu (a samim time i mentalnu stabilnost i samopouzdanje) pred Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu i karijerne imperative koje ti turniri nose. To je jednostavno nemoguće postići samo na treninzima i test-mečevima (iako je mlađi Novak to umeo da opovrgne kada su uspesi na Vimbldonu u pitanju), a naročito u sezoni u kojoj – pored nedostatka uspeha dostojnih njegovog nivoa – je odigrao tek tuce onih pravih takmičarskih.
Naravno, Novak bi iz ovog iskustva mogao da pronađe dodatnu motivaciju da pojača treninge, naročito u domenu kondicije – kako bi izbegao fizičke krize prilagođavanja na tempo meča. Iako je ovde kasnije uspevao da ih probije (u mečevima sa Musetijem, De Minorom i Rudom) nestabilnost i rezultatski zaostatak sve češće dolaze “na naplatu” pri kraju mečeva u kojima se one dešavaju – i kod skoro 37-godišnjeg Novaka su iz meča u meč sve teže da se sa njima izbori na već viđen način. Više puta tokom karijere je Novak isticao da je u neizvesnim završecima mečeva imao “dosta sreće” (odnosno šampionsku auru i statistiku) koja bi doprinela da se prelomni trenuci reše u njegovu korist, ali kada Rud kaže da je znao da ima šansu da dobije Novaka kada je video da je mogao da izgubi od Nardija – onda to odlično sublimira promene u odnosima i takvim situacijama. Možda čudno zvuči – ali i za to je potreban kontinuitet (nastupa), gde je naš as sigurno sticao osećaj superiornosti time što je često iz meča u meč uspevao da se izvuče iz neprijatnih situacija, brejkova, taj-brejkova i loših statističkih dana i nastavi pohod ka još jednom trofeju.
Fizička pripremljenost u uslovima nikada više fizičkog tenisa, teških loptica i varljivog vremena je još važnija po tome da je ključni preuslov prevencije od povreda koje redovno more i mnogo mlađe igrače od njega. Danas smo saznali da je Alkaraz posle Monte Karla otkazao i Barselonu zbog (kako ju je danas okarakterisao direktor turnira Dejvid Mesi) lakše povrede, Siner je tek u poslednje vreme fizički stabilan (iako su ga grčevi juče dotukli protiv Cicipasa), Medvedev je morao da operiše bruh, Cicipas je imao probleme sa leđima – a da ne spominjemo nekadašnje Top 20 igrače koji su nestali iz Top 100 zbog neugodnih i nezalečenih povreda nastalih u vreme njihovog uzleta ka vrhu. To da je operativni sistem Novakovog “teniskog kompjutera” i dalje među najboljima se moglo videti u toliko sjajnih rešenja poena koje je izvodio u mečevima ovde, a samim time i osećaj za ritam igre i upravljanje njenim tokom i pravcem, ali “zlatni um i ruke” ipak ne mogu dovoljno bez zlatnih nogu – osnove teniskog uspeha. Na početnom udarcu se mora (opet) mnogo više raditi kako bi postao superiorno oružje koje mu je donelo toliko puno trofeja u vreme saradnje sa Ivaniševićem, dok će ponovo postignuta brzina (reakcija) podići faktor riterna do izuzetne komparativne prednosti i protiv mlađih i bržih izazivača. Bez svega ovoga te potrebne agresivnosti da se igra “Novakovski” šampionski tenis neće biti, kao ni samopouzdanja da se izgrađene prilike (smečevi, voleji, dropovi, vineri) uspešno realizuju a “čupanje” iz neugodnih situacija rešava na njemu karaterističan način.
Na kraju ovog pregleda, složili bismo se sa Novakom: na turniru u koji se ušlo bez skoro ikakvih očekivanja (zbog nedavne tradicije i aktuelne forme i rezultata) ga je možda nekoliko loptica delilo do finala ili treće titule u karijeri (posle 9 godina!), tako da se i pored razočarenja zbog ovakvog poraza iz njega mogu dedukovati brojne pozitivne stvari. Ono što je jasno je da Novak i dalje može da pobeđuje najbolje igrače sveta, osvaja trofeje i turnire i svoj dominantni teniski legat učini još impresivnijim. Ono što treba potvrditi u narednim nedeljama su – volja za treningom nalik na vremena najvećih uspeha i izazova, testiranje i podizanje forme i takmičarskog osećaja na najjačim turnirima, kompaktnost stručnog tima sa Nenadom Zimonjićem i vera u sebe i svoje jasne motive – kako bi forma bila podignuta na najviši nivo za Rolan Garos i održana za Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu.
Šta će biti posle toga – videćemo, ali do tada, iskreno, želeli bismo da od Novaka Đokovića vidimo samo ovo.
UDARNA VEST.rs(Kurir sport
