Zovu su predsedničkim izborima, ali više će to biti referendum o poverenju Vladimiru Putinu. Tako se u javnosti komentariše činjenica da će Rusi 17. marta birati predsednika. Iako je ruski režim debelo zaglibio u autokratiju – pa je svaka kritika vlasti na ovaj ili onaj način ućutkana, Rusija i dalje praktikuje ovaj mehanizam demokratskog društva. Da stvar stvarno zaliči na izbore ima i opozicije. Ali kakve? Ko je Boris Nadeždin – političar koga je podržala opozicija i koji bi možda mogao da izađe na crtu Vladimiru Putinu.
Danima su Rusi stajali u redovima u Moskvi, Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu, Ufi I drugim gradovima – dapotpišu podršku Borisu Nadeždinu, opozicionom političaru koji bi mogao da bude protivkandidat aktuelnom predsedniku Rusije.
Nadeždin je političar – veteran, ime iz kasnih 90-tih, sebe naziva „principijelnim protivnikom“ Putinove politike, poziva na okončanje rata, obećava da će ukinuti mobilizaciju i vratiti vojnike kućama. Nada se uspehu
Tako predizborno doba prolazi u Rusiji, a sve prati dijaspora. Prikuplja potpise za Nadeždina, pa je redova bilo i u Srbiji. Zašto? Zato što je, kažu, Putin fer pobedio samo prvi put, na izborima 2000., i nikada više.
Duncova izbačena iz trke
Jer Jekaterina Duncova – opoziciona političarka koja se u ovom izbornom ciklusu takođe pojavila na političkoj sceni, koja je ponudila antiratnu politiku i brzo dobijala na popularnosti, te pretendovala da postane ozbiljan protivkandidat – ekspresno je eliminisana.
– Ona nije stigla čak ni do toga da može da preda kandidaturu da skupi 300.000 potpisa. Nju je Centralna izborna komisija odmah eliminisala upravo zbog neke dokumentacije – kaže za „Blic TV“ Biljana Šahrimanjan Obradović iz Centra za strateške analize
U javnosti kolaju i teorije da baš zato što mu je omogućeno da prikuplja potpise, Nadeždin u stvari Putinov čovek, odnosno lažna opozicija, jer nekih imena na listiću ipak mora biti.
– Tako da ovi izbori će biti poput određenog referenduma – da li ste vi za ili protiv Putina, zato što Putin nema neke realne protivkandidate – kaže Šahrimanjan Obradović.
Prethodni predsednički izbori u Rusiji održani su 2018., na njima je učestvovalo osam kandidata, a Vladimir Putin ubeležio je ubedljivu pobedu sa gotovo 77 odsto osvojenih glasova. Analitičari procenjuju da će i ovog puta ubedljivo pobediti uprkos velikoj podršci koju Nadeždin ima među dijasporom, ljudima koji su zbog rata pobegli iz Rusije i žele da se vrate u svoju zemlju.
Putin zvanično predao kandidaturu, Nadeždin se nada proglašenju
Izborne vlasti su saopštile da je kancelarija Vladimira Putina uspela da prikupi oko 315.000 potpisa građana širom zemlje, dok je samo 0,15 odsto potpisa poništeno zbog raznih grešaka, piše RIA Novosti.
Prema ruskim izbornim zakonima, kandidat koji namerava da na izbore izađe kao nezavisni kandidat mora da prikupi 300.000 jedinstvenih potpisa koji podržavaju njegovu ili njenu kandidaturu.
„Odluka je bila jednoglasna“, rekla je šefica CIК-a Ela Pamfilova u najavi o registraciji Putinove kandidature.
Putin je četvrti predsednički kandidat koji je dobio zvanično odobrenje CIК-a da se kandiduje na predstojećim izborima, trci u kojoj će sigurno pobediti, piše The Moscow Time.
Uz aktuelnog ruskog lidera tu su i kandidati krajnje desničarske Liberalno-demokratske partije, Кomunističke partije i partije Novi narod, koje svi imaju predstavnike u parlamentu i stoga ne moraju da prikupljaju potpise.
I dalje se ne zna da li će CIК odobriti kandidaturu Nadeždina, koji je objavio da je prikupio potrebnih 100.000 potpisa, koliko se traži kandidatima koji dolaze iz neparlamentarnih stranaka.
O programu Borisa Nadeždina, koji mnogi nazivaju programom za preporod Rusije, više čitajte u našoj odvojenoj vesti.
UDARNA VEST.rs (Blic)