Posladnja avizicija Partizana u letnjem perlaznom roku – Natan De Medina stigao je među crno-bele kasno, sredinom septembra, pomalo i panično usled činjenice da poslednja linija tima jedina nije bila kompletirana tokom letnje pijace. O momku iz Belgije malo se znalo, sem osnovnih podataka o karijeri koja je počela u Anderlehtu i mlađim selekcijama Belgije, klubovima u kojima se „kalio“, pa sve do zabrinjavajućih vesti da je prethodnu sezonu u nemačkom Branšvajgu okončao ranije usled povrede kolena. Bez dana priprema u Humskoj, kaskao je za ostakom ekipe, da bi tek u Kup mečevima dobio priliku, ali bez jasnog uvida u mogućnosti centralnog defanzivca.
Ipak, kada se „zagrebe ispod površine“ od Medine i o Medini može svašta da se čuje i dozna. Počevši od toga da na volšeban način ima srpske korene (?!), da je mnogo puta u karijeri delio svlačionicu sa našim igračima, da je poliglota – govori četiri svetska jezika, da je, iznad svega, veoma dobar fudbaler kome samo treba malo vremena da uhvati ritam, a vrlo dobro je, kaže, znao i gde dolazi.
Nadam se većoj minutaži
Korpulentan, visok, brz, vrlo dobar sa loptom za odbrambenog igrača, koji, uz manje korekcije i malo više discipline u igri, može da bude od velike pomoći ekipi u budućnosti.
Posle nekoliko meseci u Partizanu i Beogradu, stekao je utisak o klubu, ligi, rivalima,
– Pet meseci sam u Partizanu, bila ja sredina septembra kada sam potpisao ugovor. Morao sam da se pobrinem za privatni život prvo, da nađem stan, moja supruga je trebalo da dođe, kao i moj pas. Takođe sam morao da se adaptiram na teren, nisam igrao dugo kao i na centar, Teleoptik. On je odličan, ali sama igra je drugačija nego u Nemačkoj. Tako da sam imao pet meseci privikavanja i sada sam spreman da počnem drugu polusezonu – kaže Natan De Medina.
Znači da su Vam zapravo bile potrebne cele pripreme sa timom da bi sve bilo mnogo bolje i da biste dobili više minuta?
– Da, da. Teško je, ali ovo je upravo ono što mi treba, Ne znam koliko ću prostora dobiti, borim se za to na svakom treningu. Mogu samo da se nadam većem broju mečeva, sve je u Božijim rukama.
Omela Vas je i povreda pre dolaska u Srbiju?
– Da, imao sam povredu kolena. Prošle sezone sam prekinuo sezone mesec dana pre kraja u Cvajti. Nisam igrao od kraja aprila do kraja septembra. A, takav sam igrač da, ako ne igram dugo, moram ponovo da treniram duže vreme da bih bio fit. Nije da dobijem na težini, ali je stvar u pokretima i svemu ostalom.
Da li ste očekivali, uz sve probleme, da ćete igrati više u prvom delu sezone?
– Da, malo više, naravno. Ali šta je tu je, nadam se da ću sad početi da igram i da ću upisati dosta utakmica. To je bitno.
Tereni su problem u Superligi
Kakvi su ti utisci o Srbiji, srpskoj ligi?
– Nije loše, nije loša liga, ima dobrih igrača, svaki tim se trudi da igra fudbal. Nemaju svi uslove za to i to je zamerka. Igrao sam u Belgiji, i bilo je dosta igrača koji su došli iz Srbije, što je ztnak da je liga dobra.
Kada ligu uporedite sa belgijskom ili Nemačkom?
– Drugačije je, to je sigurno, pre svega zbog terena. Sada možda i nisu tako lošš, čuo sam da su pre pet godina bili katastrofalni. Partizanov je dobar, još nekolicina takođe, ali ima baš loših. Teško je prilagoditi se, to je najteže, ali sve je to fudbal. Ako umeš da igraš fudbal, igraćeš i na tom terenu. Prvi deo – navikavanje, najteži je mentalno, nema mnogo veze sa uslovima. Jer, mnogo razmišljaš i o samom terenu dok ne dobiješ loptu, no, onda se navikneš i bude okej. Radiš svoj posao na bilo kom terenu u Srbiji.
Igrao sam sa Mitrovićem, Markovićem, Obradovićem
Igrali ste sa srpskim igračima ranije?
– Prvi srpski igrač s kojim sam trenirao je bio Aleksandar Mitrović u Anderlehtu. Sećam se, moj prvi trening je bio s njim. Trener je bio Besnik Hasi iz Albanije. U tom trenutku smo igrali mnogo igrača iz Srbije. Bio je levi bek – Ivan Obradović, kratko i Lazar Marković. Kasnije sam u drugim klubovima igrao sa Filipom Đuričićem, Niklom Antonovim.
Pomenuli ste Mitrovića. Da li se odmah videlo da će biti tako uspešan igrač?
– Da, Anderleht je ranije bio veoma dobar tim, tako da je važilo da, ako možeš da igraš tu, možeš svuda da igraš. Mnogi igrači koji su u tom trenutku igrali u Anderlehtu su napravili sjajne karijere, nije Mitrović jedini. Tu je Tilemans (?), Lukaku, Bemba – svi igraju na visokom nivou.
Pre 14 godina Partizan je eliminisao Anderleht u kvalifikacijama za Ligu šampiona i plasirao se u grupnu fazu. Postoji li mogućnost da ste tada možda bili jedan od klinaca koji dohvata lopte?
– Uh, teško pitanje, na koje nemam odgovor. Ne znam, možda. Da budem iskren, u Anderlehtu kad se pomene srpski tim, odmah se pomisli na Partizan i ne znaš za Crvenu zvezdu. Tako je u Belgiji, Nemačkoj, prvi tim za koji čuješ iz Srbije je Partizan i nisam znao kad sam došao ovde da je Zvezda takođe veliki klub. Znao sam samo za Partizan. Naša generacija je dok je odrastala, više slušala o Partizanu, nego o Zvezdi i verovatno zbog toga.
Koje ste ciljeve postavili ispred sebe u Partizanu?
– Želim da Partizan bude šampion, želim da igram što više mogu, da se ne povredim, to je nešto što priželjkujem u tekućoj sezoni – jasan je Medina.
Mojim venama teče i srpska krv
Kada je u pitanju privatni život, fudbaler iz Belgije ima šta da kaže. Malo je poznato da su mu koreni vezani za Srbiju?
– Da, rodbinski, moj deka je bio diplomata u Srbiji. dobio je dete iz te veze. Tako da mi u venama teče i srpska krv.
Što se tiuče ekipe, sa kim provodite najviše vremena?
– Sa Ksanderom Severinom. Dobar je momak, pokušavamo da se upoznamo bolje i da, imamo dobar odnos.
Prijatelji ste i van terena?
– Ne, posle treninga, ako na to mislite. Posle treninga sam uglavnom sa suprugom, detetom, dolazi mi porodica. Takvi smo mi Afrikanci. Više se družim sa Aldom Kaluluom. Kako je meni prvi jezik francuski, pa imamo istu kulturu, jer je i on iz Konga, govori francuski. Isti su ljudi u Francuskoj i Belgiji.
Govorite nekoliko jezika?
– Tako je, govorim četiri jezika, lako ih učim, to je talenat. Francuski, holanski, nemački i engleski. Srpski ne još uvek, malo je težak. Nije da ne želim da ga naučim, ali ne znam… Na primer, u Nemačkoj si imao ugovor na tri godine, drugačije je, moraš da naučiš jezik.
Ne znateš koliko ćete dugo ostati, pa niste sigurni da li je potreban, a i u Belgiji ne govore srpski?
– Malo grešite. u mnogim zemljama se govori srpski. Hrvatska, Slovenija, Bosna, Makedonija, Crna Gora. Možda mi zatreba nekad – poentirao je Natan De Medina na kraju razgovora.
UDARNA VEST.rs (Telegraf/Z. Ivković)
