Posle korone strahujemo i zbog bolesti od 100 dana! Mislilo se da je VELIKI KAŠALJ iskorenjen, a on sada HARA SRBIJOM i regionom

Masovna testiranja, brojke zaraženih, vakcinacija, širenje po regionu… Prva asocijacija svima je, sasvim logično korona virus, ali se sada nad nama nadvila nova opasnost, posebno za decu, i to u vidu – velikog ili magarećeg kašlja!

U Srbiji je do sada potvrđeno 298 slučajeva, u poslednje dve nedelje skoro je dupliran broj obolelih, a posebno zabrinjava podatak da smo tokom cele prošle godine, na primer, imali samo pet obolelih od, kako se zvanično zove – pertusisa.

Epidemiolozi očekuju širenje bolesti s obzirom da se radi o visokozaraznoj bolesti, da je deo dece nevakcinisan i nepotpuno vakcinisan, baš kao i jer imunitet nakon vakcinisanja i obolevanja slabi, pa je moguće ponovno zaražavanje u blažem obliku.

Za dve nedelje duplo više zaraženih

Posebno zabrinjava i podatak da je do alarmantnog širenja bolesti došlo i u zemljama u okruženju. Kako su prenele hrvatske zdravstvene vlasti svaki treći testirani je pozitivan, već su registrovali više od 1.100 slučajeva, a pred punktom Hrvatskog zavoda za javno zdravlje su kolone ljudi koje čekaju da se testiraju kao nekada u vreme korona virusa!

Podaci Instituta “Batut“ od 15. novembra pokazali su da je bilo 157 obolelih u Srbiji, da bi presek od 28. novembra potvrdio da ih je 298. Dakle, skoro duplo više za dve nedelje. A interesantno je da je skoro svaki drugi iz Vojvodine!

Veliki broj dece, ali i odraslih, u poslednje vreme se masovno žali na učestali i pojačani kašalj. Ono što sve buni je upravo što su simptomi slični kao kod prehlade, pa često dođe do zamene teza.

Zovu je i “bolest od 100 dana”

Pedijatar Saša Milićević pojasnio je da ono što razlikuje veliki kašalj od obične prehlade je to što dođe do zacenjivanja.

– To je ono što je karakteristično i po čemu ga razlikujemo od gripa i drugih oblika kašlja – alergijskog, astmatskog ili zbog prehlade. Ovde dođe do toga da se osoba zaceni, ne može da udahne posle kašljanja – rekao je dr Milićević za “Blic”.

Kako objašnjava, za veliki kašalj se smatralo da je retka bolest, da su neki čak mislili i da je iskorenjena.

– Nažalost, nije. U pitanju je bakterijska infekcija. Zastupljen je kod dece, ali i kod odraslih. Najviše su ugrožena deca do pet godina, ali mogu da budu i stariji. Karakteriše se time da ima strašno uporan kašalj koji može da traje jako dugo. Drugi naziv je magareći kašalj ili kašalj od 100 dana – rekao je dr Milićević za “Blic”.

Lako prenošenje u školama i vrtićima

Naglasio je da ne traje svaki veliki kašalj sto dana, ali da može da traje jako dugo. Bolest se, prema rečima doktora, prenosi veoma lako i kapljičnim putem. Najviše se, kako kaže, prenosi u kolektivu – školama, vrtićima.

Vrlo često se desi da se usled te bolesti pojave petehije na vratu i gornjem delu grudnog koša. Milićević je pojasnio da su to sitne tačkice koje nastaju zbog pucanja kapilara, zbog napora, odnosno, zbog kašlja.

Čest je slučaj da zbog upornog kašlja popucaju i krvni sudovi u očima i da one budu crvene.

– Nekad se desi da, ako je u pitanju dete, dobije čak i kilu od tolikog kašljanja. A u nekim najtežim oblicima, ako su pitanju deca do godina dana, mogu da se pojave čak i konvulzije. To znači da dete može da zapadne u nedostatak kiseonika i da dobije neke nevoljne pokrete rukama i nogama, kako mi to zovemo konfuzije – po

Sve počinje kao obična prehlada

Problem sa velikim kašljem je to što počinje kao obična infekcija i roditelji ne mogu odmah da prepoznaju o čemu se radi.

– Počinje sa kašljucanjem, temperaturom, dete odbija da jede i to se ne vidi odmah da je u pitanju veliki kašalj. Početni stadion je zapravo najopasniji, jer se tada najviše širi – naglašava doktor.

Uz taj problem, roditelji ne znaju da njihovo dete ima veliki kašalj, odvedu ga u vrtić ili na rođendan i onda zarazi drugu decu. Tek kada nastane stadijum upornog kašlja, koji je praćen zacenjivanjem, onda se obično jave lekaru, obave se analize i vidi se da se radi o velikom kašlju.

Ipak, doktor naglašava da nije uvek u pitanju veliki kašalj ako traje duže vreme, jer može biti da dete kašlje zbog alergija, aerozagađenja… ali kada je praćen zacenjivanjem, “onda je to skoro uvek veliki kašalj”.

Upale uha, pluća, otežano disanje

Veliki kašalj sa sobom može da izazove i dodatne komplikacije – upalu pluća i uha. Kod dece može da izazove i veoma otežano disanje.

– Kada su u pitanju mala deca, može čak da napravi problem sa disanjem, jer kada su mala, dosta teško dišu. Onda imaju uporan kašalj i otežano disanje. Nekada je potrebno da se daje čak kod male dece ta takozvana hormonska terapija kortikosteroidima, da bi mogli normalno da dišu. U tom smislu može da bude opasan – poručio je dr Milićević.

On savetuje roditelje da “ne idu na prvu loptu kod lekara”, već je važan epidemiološki podatak – da znaju ako su bili u kontaktu na nekom rođendanu ili negde gde neko ima veliki kašalj.

Kao drugu važnu stvar je naveo vakcinisanje dece, dodajući da “vakcina dobro štiti, ali se desi da u jednom malom procentu i pored toga neko dobije veliki kašalj”.

– Vrlo važno je da obrate pažnju ako dete krene sa zacenjivanjem, da ga ne vode u vrtić i na dečje rođendane. Onda treba da se jave lekaru, ali ne treba da se plaše da će svaki kašalj koji počne, biti veliki kašalj.

Tri faze bolesti

Bolest protiče u tri stadijuma. Prvo se javljaju znaci slični prehladi – kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura. To traje jednu do dve nedelje.

U drugom stadijumu dolazi do značajnog pogoršanja tegoba, kašalj postaje intenzivniji i učestaliji, naročito tokom noći. Drugi stadijum traje jednu do šest nedelja. U trećoj fazi, koja traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.

Zbog toga što dugo traje zovu je i bolest 100 dana.

Vakcinisano 91,9 odsto beba

Prema podacima Instituta “Batut” u 2022. godini obuhvat beba primarnom vakcinacijom (u tri doze) u Srbiji bio je 91,9 odsto. Obuhvat prvom revakcinacijom u drugoj godini života bio je 80,6 odsto, dok je obuhvat drugom revakcinacijom pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 91,3 odsto, uz napomenu da je u cilju obezbeđenja ne samo individualne, već i kolektivne zaštita potrebno dostići obuhvat imunizacijom od 95 odsto planirane populacije.

Testiranje od 7.00 do 12.00

Centar za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u Beogradu sprovodi testiranje radi potvrđivanja dijagnoze velikog kašlja radnim danima od 7 do 12 sati. Za pacijente sa prebivalištem izvan Beograda uput mora overiti nadležna filijala RFZO.

Kako se navodi, uzorak se može uzeti kao bris ili iz krvi i radi se metodom PCR ili serološkim određivanjem IgG antitela u krvi.

Moguće je i testiranje na sopstveni zahtev, ali se ono naplaćuje.

“Ovako nije bilo decenijama…”

“Ovo je svakako zabrinjavajuće zbog toga što dve decenije unazad nismo imali ovakvu brojnost pacijenata”, rekla je Snežana Rsovac, načelnica Intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike Tiršova u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa.

Gradski zavod za javno zdravlje saopštio je da je do novembra u Beogradu prijavljeno 47 slučajeva, dok u prethodnoj godini nije zabeležen nijedan. U 2021. u glavnom gradu Srbije bila su dva pacijenta koja su imala tu bolest, tri u 2020, 14 u 2019. i 29 u 2018. godini.