Prve dve utakmice u tekućoj sezoni donele su nam obrise kakvu Crvenu zvezdu bismo mogli da gledamo u sezoni koja je pred nama. Duško Ivanović sklopio je tim koji će definitivno igrati na koš više sa svima u Evropi i regionu, a jedan od motora cele te priče mogao bi da bude momak koji bi, da je imao više sreće u karijeri, danas verovatno bio ozbiljan faktor u NBA ligi. Ime mu je Šabaz Nejpir.
Ovaj 185 centimetara visoki plejmejker rođen u Bostonu uneo je u igru ekipe sa Malog Kalemegdana nešto što nismo imali prilike da vidimo prilično dugo na ovim prostorima – rutinu.
Da, Fakundo Kampaco jeste nosio prošle sezone dres Crvene zvezde, u konačnom sklopu možda jeste bolji košarkaš od Šabaza Nejpira, ali omaleni Amerikanac je neko ko bi mogao znatno bolje da legne Dušku Ivanoviću i celokupnom sistemu koji je crnogorski stručnjak zamislio.
Nije slučajnost što je godinama nekadašnji student Univerziteta Konektikat bio želja vicešampiona ABA lige – pored kvaliteta, iz njega dopire neverovatna doza sigurnosti i rutine. NBAigrač i plejmejker koji kada je spreman spada u „krem de la krem“ organizatora igre na Starom kontinentu.
Sigurnost kao drugo ime još od koledž dana
Kada spomenete ime Šabaza Nejpira u Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos izuzetno kvalitetnoj NBA karijeri koja je trajala šest godina, prva pomisao na ime omalenog plejmejkera mnogima bi bila koledž avantura koju je imao na Univerzitetu Konektikat.
U dva navrata uspeo je plejmejker Crvene zvezde da se okiti šampionskim prstenom NCAA lige, 2011. i 2014. godine, dok je u drugom navratu uspeo da bude i najbolji igrač finalnog turnira, prva petorka kompletnog takmičenja, kao i vlasnik nagrade „Bob Kouzi“.
U tandemu sa još jednim igračem poznatim na ovim prostorima, Rajanom Boutrajtom, uspeo je da izuzetno kvalitetnim završnim turnirom dovede „JuKon“ do titule prvaka, uprkos tome što su na Marč Mednes ušli sa sedme pozicije u svojoj konferenciji.
A on? On je i tada pokazivao „sirovu“ klasu.
Sa 18 poena u proseku doveo je Konektikat na finalni skor od 25-8 na svojoj finalnoj godini na koledžu. Još tada je bilo nagoveštaja da će uspeti da dođe do možda i većeg nivoa na kome je danas. Bio je lider, rođeni predvodnik, koji je nekako nenametljivo uspevao da uvek drži stvari u svojim rukama i preuzima najveći teret na svoja leđa.
Sledeći korak bila je NBA liga, nije bilo realno očekivati ništa manje od toga.
Nedosanjani NBA san
Kao neko sa dobrom koledž reputacijom, Nejpir je u NBA ligu ušao kao neko od koga se očekivalo mnogo. Sa 24. pika Majami Hit je nakon šampionskih sezona morao da pokuša pronaći novog predvodnika, a izbor je pao upravo na Šabaza.
Interesantan podatak je da je, tokom Draft noći, Lebron Džejms ostavio tvit u kome je istakao da je upravo Nejpir njegov omiljeni igrač u toj klasi.
Kada za šest godina u najjačoj ligi sveta ukupno zabeležite čak 14 povreda, onda je jasno da su jako male šanse da kvalitet ispliva na površinu. Nažalost, to je bio slučaj sa plejmejkerom Crvene zvezde.
Uspeo je da sakupi „fin“ broj utakmica, najbolju košarku u karijeri igrao je u dresovima Bruklin Netsa i Minesote Timbervulvs u sezonama 2018-19 i 2019-20, nakon čega je usledila selidba u Vašington Vizardse gde je počeo fenomenalno, ali ga je povreda sasekla nakon 20 mečeva. Tu je i definitivno bio kraj.
Za šest godina u NBA ligi Nejpir je, pored tri navedena kluba, nastupao još i za Majami Hit, Orlando Medžik i Portland Trejlblejzerse. Nažalost, nikada nije uspeo da pokaže svoj potencijal u potpunosti, a za to su dobrim delom krive i povrede.
Nejpirova statistika kroz NBA karijeru
Ukupno: 345 utakmica 7.1 poen, 1.9 skokova, 2.5 asistencija
Evropa kao spas karijere
Ambiciozni projekat tada novopečenog Evroligaša, Zenita iz Sankt Petesburga, evidentno je bio pokretač da Šabaz Nejpir krene da razmišlja u pravcu Evrope. Prelomio je i stigao kao veliko pojačanje na Stari kontinent.
Sve je delovalo izvanredno na startu priprema sa ruskim timom – NBA plejmejker kao što je Nejpir nije imao nikakvih problema da se navikne na evropski stil košarke.
Uostalom – to su govorile i brojke. Na pripremim mečevima Šabaz je gotovo redovno ubacivao po 30, 40 poena, i to ekipama iz gornjeg dela evroligaškog karavana.
Ipak, povreda prednjih ukrštenih ligamenata sasekla je sve ono dobro što je iskusni organizator igre radio tog leta. Zenit je ostao bez velikog pojačanja, a Šabaz je ponovo imao utisak da je pao na najniže grane u karijeri…
Sezona je prošla – nije se vratio. Ponovo je pokušao da pronađe NBA angažman – ni to nije uspelo.
Ponovo se vratio u Evropu, u trenucima kada ni on sam nije preterano verovao u sebe. Jedan čovek uspeo je da mu povrati samopouzdanje.
Mesinina šok terapija i Šabazovo „vaskrsnuće“
Onda kada je malo ko imao hrabrosti da pruži šansu igraču koji je nakon silnih povreda vapio za šansom i samopouzdanjem, kao spasitelj se, kao i mnogima drugima, pronašao Etore Mesina.
Olimpija iz Milana bila je idealna sredina za igrača kao što je Šabaz Nejpir. Sredina u kojoj pritisak nije stvar moranja, a svaki uspeh je samo dodatan bonus i satisfakcija.
To je mesto na kome je nekadašnji NBA plejmejker odlučio da na sebe ogrne „manekensko“ odelo i ponovo zaigra na nivou na kome je svaki ljubitelj košarke znao da može.
Ipak, stil igre je tada već bio znatno promenjen. Povreda prednjih ukrštenih ligamenata u dobroj meri je usporila Nejpirove munjevite reakcije, te je morao da pronađe drugu soluciju pod kojom će izgraditi imidž.
To mu nije bio preterano veliki problem, pošto je kroz karijeru znao da se aklimatizuje različitim ulogama. Postao je „old skul“, organizator igre koji sve radi na štos, potez, a skorerske sposobnosti se ni u jednom trenutku nisu dovodile u pitanje.
Kada sezonu završite sa 15 poena u proseku u Evroligi, odnosno 14 u italijanskom šampionatu, gde usput i donese titulu svom timu, čini se da je u pitanju sezona koja se može smatrati i više nego uspešnom.
Nejpirova statistika u Milanu
Italijanska liga: 14.8 poena, 2.3 skoka, 3.3 asistencije Evroliga: 14.0 poena, 1.7 skokova, 4.3 asistencije
Momenat „Duško Ivanović“ i konačna selidba u Beograd
Nije tajna da je Šabaz Nejpir već duže vreme figurirao kao ime koje je Crvena zvezda želela da vidi u svom rosteru, čak i u vremenima kada na klupi nije sedeo Duško Ivanović.
Ovoga leta, obostrana želja konačno je postala realnost – omaleni plejmejker stigao je na Mali Kalemegdan!
Crnogorski stručnjak i te kako je znao šta radi potpisom igrača koga je Olimpija iz Milana i te kako želela da zadrži u svojim redovima, okruživši ga igračima prilično različitog stila igre, ali i renomea – Milošem Teodosićem i Jago Dos Santosom.
To je sredina u kojoj Šabaz Nejpir ima prostora da pokaže sve ono najbolje što njegova igra može da donese, a samo delić toga videli smo u evroligaškom debiju protiv Asvela.
Prilično nenametljivo je nekadašnji NBA igrač „spakovao“ 21 poen, onako rutinski, gotovo neprimetno, što je odmah svima dalo do znanja da se radi o suvoj klasi, a ne samo o imenu.
On je taj koji unosi sigurnost i mir celom timu, a njegova najveća vrlina u evropskoj, a možda mana u američkoj košarci, jeste da uprkos svojim skorerskim sposobnostima uvek na prvom mestu gleda dobrobit tima, čak i pre svog ličnog učinka.
Po čemu se razlikuje od drugih?
Ono što Šabaz Nejpir sa sobom nosi jeste kompletan paket, nešto što je potrebno svakom timu kako bi se sa nivoa „dobrog“ prebacio na „vrhunski“.
U odnosu na ono što ima na svojoj poziciji, a to su Miloš Teodosić i Jago Dos Santos, slobodno se može reći da je Amerikanac kombinacija svega najboljeg što i jedan i drugi poseduju.
Organizacija je na vrhunskom nivou, možda ne na tom nivou koji radi Teodosić, ali više nego zadovoljavajuće. Šuterske sposobnosti i generalno napad jeste na znatno višem nivou od parnjaka na poziciji organizatora igre, dok smo protiv Asvela videli da Nejpir zna da zaigra izuzetno agresivno i u defanzivi, kada je u kriznom momentu za svoj tim ukrao loptu na ubacivanju na startu četvrte četvrtine.
U odnosu na ono što je Duško Ivanović imao prošle sezone na spoljnim pozicijama, Nejpri je definitivno „apgrejd“, čak i u odnosu na Fakunda Kampaca. Zašto?
Pre svega, Argentinac je neko ko je znatno ograničeniji u napadu od novog plejmejkera crveno-belih, te je za njegovu putu rolu potrebno da bude okružen suvim kvalitetom od saigrača. Sa druge strane, Nejpir je neko ko može da iskreira i za sebe i za druge, može da se prilagodi različitim situacijama i solucijama na parketu… To su epiteti velikih igrača.
Sa druge strane, Luka Vildosa i Nemanja Nedović imali su svoje blistave momente, s tim da je povremeni reprezentativac Srbije i dalje prisutan u redovima čete sa Malog Kalemegdana.
Ono što ga razlikuje od pomenutog dvojca jeste činjenica da je Nejpir u Evropi stekao ime pouzdanog i proverenog igrača, koji ne igra sa preterano velikom dozom oscilacija.
Da je Crvena zvezda imala prošle sezone mogućnost da Nedović i Vildosa konstantno igraju na nivou iz perioda kada je ekipa sa Malog Kalemegdana rasla na tabeli Evrolige, definitivno je da bi i rezultat bio drugačiji.
Sada je tu Šabaz Nejpir, kao glas razuma, neko ko u moru iskusnih igrača može da bude samo tas na vagi u ambiciji ekipe Duška Ivanovića u ovoj sezoni.
UDARNA VEST.rs (Sportal)
