„Razgovor sa psihoterapeutom mi je pomogao da shvatim da je situacija sa roditeljima gora nego što sam mislila, ali mi je u isto vreme podigla samopouzdanje. Pomoću nje sam shvatila da sam zrelija i uspešnija kao osoba od svojih roditelja, da sam hrabra i pametna“.
Tako za “Blic” priča Milica iz Beograda, koja je na psihoterapiju krenula jer joj je, kako je kazala, bilo dosta problema sa roditeljima koji je “iscrpljuju ceo život”.
Odlučila se za privatnog psihoterapeuta, jer državne ustanove, kaže, ne posećuje već godinama. Na prvi termin je čekala oko sedam dana, a tu uslugu plaća 30 evra po terminu.
Koliko Srbija ima psihijatara i psihologa, a koliko Evropa
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Registru zaposlenih u zdravstvenim ustanovama registrovano je 848 specijalista i doktora medicine na specijalizaciji psihijatrije, odnosno 12,4 na 100.000 stanovnika i 417 psihologa, odnosno 6,1 na 100.000 stanovnika.
Ovo su najnoviji podaci kojima Batut raspolaže, a kako bi adekvatno uporedili sa evropskim statistikama, uzeli smo poslednje podatke „Eurostata“ koji su iz 2020. godine. Srbija je tada imala 11,9 psihijatara na 100.000 stanovnika, dok je za isti period Nemačka imala 28,2, a Grčka 26,2. Podaci za tu godinu su pokazali da je Turska zemlja sa najmanjim brojem psihijatara – 6,2 na 100.000 stanovnika.
Kada su u pitanju države koje nisu članice Evropske unije, Švajcarska je ubedljivo na prvom mestu, sa 52,7 psihijatara na 100.000 stanovnika. Nakon Švajcarske, Lihtenštajn je imao 46,3, a Norveška 25,8.
Što se okruženja tiče, Crna Gora je imala 11,4 psihijatara na 100.000 stanovnika, Severna Makedonija 9,6, Hrvatska 16,8, dok je Slovenija imala 16,1.
Zemlje koje su u 2020. godini imale sličan broj psihijatara kao Srbija su Španija sa 11,8 i Malta sa 11,1, dok je Bugarska imala 10,2 na 100.000 stanovnika.
Šta rade psiholog i psihoterapeut, a šta psihijatar?
Često se dešava da kada osetimo nelagodu ili potrebu da popričamo sa stručnim licem, ne znamo kome da se obratimo. Pojmovi psihologa, psihijatra i psihoterapeuta se mešaju, a nije redak slučaj da se zbog stigmatizacije odustane od te vrste pomoći.
“Velika je zabluda da svako od nas treba da zna kada da se obrati kome. Kada su mentalna oboljenja u pitanju ljudi najčešće nisu svesni da imaju problem, te se s toga i ne obraćaju nikome dok ih porodica ili neko blizak ne podstakne i podrži za tako nešto”, pojasnila je psihoterapeutkinja Jovana Jovanović za Blic.
Jovanović naglašava da se psihoterapeutu obraćamo kada imamo konkretan problem koji nas psihički uznemiruje.
Kada je psiholog u pitanju, smatra da bi trebalo svako da ode makar jednom godišnje.
“I kada je zdrav, upravo zato što je nevidljiva granica kada je čovek u problemu u početnim stadijumima. Kod psihijatra treba otići kada zbog psihičkog stanja vitalne funkcije poput spavanja i apetita postanu varijabilne i to počne da ugrožava svakodnevno funkcionisanje”, kazala je Jovanović.
Psihijatar je doktor medicine, što znači da ima završen Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije, a u svom lečenju može koristiti lekove.
Medicinski portal Stetoskop piše da ljudi traže pomoć od psihijatra iz različitih razloga, kao što su napadi panike, vizuelne i zvučne halucinacije, suicidalne misli, anksioznost, šizofrenija…
Psihoterapija je proces pomoći i samopomoći koji se odvija razgovorom između licenciranog terapeuta i klijenta. Edukacija iz psihoterapije traje najmanje četiri godine, i mogu je završiti lekari, psiholozi, pedagozi, sociolozi, defektolozi, socijalni radnici i druge humanističke profesije.
Koristi se u lečenju velikog broja mentalnih poremećaja, kao što su fobije, anksioznost, panični napadi, depresija, alkoholizam, anoreksija…
Za korišćenje psihoterapije nije potrebna nikakva dijagnoza, već može da bude sastavni deo rada na sebi i brige o mentalnom zdravlju.
Razgovor je poverljiv, a prikupljene podatke o klijentu terapeut mora da čuva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Psiholog je završio studije psihologije, i pretežno se bavi zdravim ljudima. Ne stiču zvanje psihoterapeuta studiranjem, već je potrebna dodatna edukacija nakon diplomiranja. Često su angažovani u zdravstvenim ustanovama, školama, vrtićima, kompanijama… kao podrška.
Kvalifikovani su za izvođenje raznih psiholoških testova i procena, što je od velike važnosti za razumevanje mentalnog stanja pojedinca i pružanja najadekvatnije pomoći.
Kako doći do stručne pomoći
Kada se načini najvažniji korak – odluka da se potraži stručna pomoć, može se pronaći u svakom većem Domu zdravlja.
Direktor Doma zdravlja „Palilula“ Aleksandar Stojanović, kazao je za Blic da svaki veći Dom zdravlja u Srbiji ima odelenje za mentalno zdravlje gde rade psihijatar, psiholog i socijalni radnik. Nakon što se obratite izabranom lekaru, dobijate uput za stručno lice, u zavisnosti od toga šta je lekar procenio da je potrebno.
„Dobijete uput i on vas uputi u roku od tridesetak dana ili kada bude slobodan termin. Obično u zakonskom roku od 30 dana vas uputi da dobijete taj pregled“, rekao je Stojanović.
Na pitanje da li je potrebno da prođe gotovo mesec dana kako bi se dobio termin, Stojanović objašnjava da je 30 dana zakonski rok, ali da se „u principu sve završi veoma brzo“.
„Najduže može da traje 30 dana, obično bude ranije, pošto je to rok da vi dobijete uslov. Ja sam dao najlošiju varijantu da bude 30 dana, ali sve bude ranije“, naglašava on.
U Domu zdravlja „Savski venac“ psihijatar ima svojih 15 pacijenata, kazao je za Blic direktor te zdravstvene ustanove Zoran Bekić.
„To je norma koju treba da uradi, toliko je i pušteno termina kako bi pacijenti mogli da zakažu. Koliko znam, ne postoji lista čekanja za psihijatre“, rekao je on.
Pojasnio je da je taj broj kod psihologa varijabilan, zbog dužine trajanja testiranja i provere stanja pacijenta. Prema njegovim rečima, nemaju nekoga ko čeka duže vreme da bi došao do psihologa.
Cene psihoterapije: Od 1.500 do 6.000 dinara
Da zdravlje nema cenu i da ljudi razmišljaju o novcu samo kada imaju preče prioritete od zdravlja, smatra psihoterapeutkinja Jovanović.
Prema njenim rečima, privatne psihoterapije koštaju od 1.500 dinara u Beogradu, ali kako kaže, u manjim mestima su “dosta jeftinije”.
“Neka normalna cena za psihoterapiju je oko 3.000 dinara, a naravno stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom i specijalizacijama terapije naplaćuju i po 6.000 dinara”, kazala je ona.
Dodaje i da treba imati u vidu da oni probleme zbog svog iskustva rešavaju direktnije i brže. Na pitanje koliko se dugo čeka na termin, odgovara da je to nekada period oko nedelju dana.
“Kod mene se čeka i po mesec dana, bilo je ljudi koji su čekali i po dva ili tri meseca za vreme korone. Ali neko normalno vreme da dođete na red je nedelju dana. Ja kažem svakome ko ne može da čeka toliko, ima psihologa i pomoć. Ako ste dovoljno uporni, sigurna sam da možete naći nekoga ko vas može primiti čak i sutradan”, poručuje Jovanović.
Blic je istražio kolike su cene individualne psihoterapije u privatnim klinikama u Beogradu ili kod licenciranog psihoterapeuta.
U zavisnosti od toga da li radite sa psihijatrom ili psihologom, da li je terapeut u edukaciji ili je sertifikovan, cena psihoterapije se kreće od 10 do 100 evra.
Cene kod sertifikovanih psihoterapeuta se kreću od 2.000 do 6.000 dinara. Pregled lekara specijaliste psihijatrije ili pregled neurologa je od 7.000 dinara.
I dalje je sramota reći da se ide kod psihologa
Jovana, koja je radila i u inostranstvu, kaže da se tamo drugačije gleda na očuvanje mentalnog zdravlja, psihoterapiju i odlazak kod psihologa.
Ljudi u inostranstvu imaju, prema njenim rečima, očuvaniji psihički mir i ne daju da ga bilo ko ruši. Tamo nije sramota ići kod psihologa, dok smatra da kod nas i dalje nažalost jeste – posebno u malim sredinama.
“U inostranstvu vas okruženje podržava da idete kod psihologa, a kod nas kada neko ode kod psihologa i ako to kaže rugaju mu se, proglase ga “ludim” i sve to se okrene protiv njega”, navodi ona.
Jovanović smatra da je to glavna razlika koja je “apsolutno nedopustiva”.
Dodaje i da je to posledica nedovoljnog promovisanja mentalnog zdravlja i malog broja psihologa zaposlenih u svim ustanovama. “Da bi nešto bilo normalizovano – ono mora biti dostupno, a to kod nas nije slučaj kao u inostranstvu”, naglašava psihoterapeutkinja.
Nakon tragedije u Beogradu povećan broj nastavnika kod psihoterapeuta
Nakon što je prošle nedelje učenik Osnovne škole “Vladisav Ribnikar” ubio osam svojih vršnjaka i čuvara škole, a ranio sedam osoba, potreba za psihoterapijom se povećala kod nastavnika i roditelja.
Jovanović je kazala da odziv nastavnika nikada nije bio veći, te da su potrošeni na ličnom i profesionalnom nivou.
“U smislu disfunkcionalnosti nakon celokupne situacije, osećaju se nebezbedno i mogu slobodno reći da su na neki način razočarani. Ceo psihološki posao sa decom spao je na nastavnike”, smatra ona.
Dodaje i da se roditelji više plaše – preispituju, strahuju, a da je za neke ovo bio okidač za depresiju i anksioznost.
Ona čuvena „pričajte sa decom“ u nekim slučajevima nije preporučljiva
“Ona čuvena priča “pričajte sa decom” vrlo često u takvim situacijama nije ni moguća ni preporučljiva. Kako depresivan roditelj i razočaran nastavnik mogu da budu psiholog detetu? Kako da razgovaraju sa detetom? Psihologa ima premalo, a ljudi koji nisu psiholozi od njih kao da se očekuje da to na neki način budu. Primetila sam da nemamo sistem mentalne zaštite koji bi trebalo da imamo“, naglašava Jovanović.
Na pitanje da li je od početka epidemije korona virusa primetila kod građana porast potrebe za razgovorom sa stručnim licem, odgovara da je to bilo primećeno za vreme pandemije, ali da je to bilo uglavnom mentalno zdravo stanovništvo.
Rat u Ukrajini i ekonomska kriza su takođe doprineli tome da se građani opredele za razgovor o problemima koji ih muče. Jovanović kaže da je iz ove perspektive period korone bio sa blažim patološkim uticajem na ljude u odnosu na ekonomsku krizu koja je usledila.
SOS brojevi za podršku porodicama stradalih, nastavnicima i učenicima
Zbog tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, određene državne institucije su otvorile SOS brojeve za podršku porodicama stradalih, nastavnicima i učenicima.
Pomoć psihologa i psihijatara dostupna je preko SOS broja 0800 001 002. Podrška je besplatna, anonimna i dostupna 24 časa dnevno sedam dana u nedelji.
Savetovalište za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu omogućilo je psihološku podršku pozivom preko telefona 011/275-22-24 i 011/265-00-93, svakog radnog dana u periodu od 7.30 do 15.30 časova, kao i pozivom na broj 062/801-37-34nakon radnog vremena i vikendom.
Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je otvorio dve telefonske linije: 063/868-17-57; 063/868-22-17.
I na Klinici za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije formiran je tim stručnjaka koji će biti dostupan za podršku svima kojima je potrebna.
Telefoni koji su dostupni na Klinici za psihijatriju za telefonsku podršku su: 066/830-08-54 kao i za zakazivanje: 011/366-21-24; 063/310-723
Savetovalište za brak i porodicu na raspolaganju za porodične probleme
Savetovalište za brak i porodicu koje posluje u okviru Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu nudi takođe pomoć kada su u pitanju porodični, bračni ili problemi sa decom.
“Gradski centar za socijalni rad u Beogradu (GCSR) pruža pomoć i podršku (pravnu, socijalnu, materijalnu, psihološko-savetodavnu, medijacijsku i psihoterapijsku) porodicama i pojedincima u prevazilaženju i rešavanju problema”, navodi se u izjavi Savetovališta za Blic.
Njihove usluge su besplatne, a zainteresovani se mogu uključiti samoinicijativno ili dolaskom po uputu opštinskog centra za socijalni rad ili drugih institucija (sud, tužilaštvo, škola, zdravstvo, policija, NVO).
Građani se mogu javiti na telefon Savetovališta 011/2650-093 radi zakazivanja termina, kao i putem e-maila (savetovalistebip@gmail.com) ili ličnim dolaskom u Savetovalište.
Iz Savetovališta su pojasnili da se na termin čeka u zavisnosti od trenutne opterećenosti terapeuta (od jedne do tri nedelje).
U Savetovalištu radi 15 zaposlenih, od toga 13 psihoterapeuta, rukovoditeljka savetovališta, takođe psihoterapeutkinja i sekretarica savetovališta. Terapeuti rade na četiri različite lokacije zbog dostupnosti klijentima (Palilula, Zemun, Zvezdara i Savski venac).
UDARNA VEST.rs
