Kompanija „Neuralink“ Ilona Maska započela je kliničko testiranje svog uređaja „Telepathy“ („telepatija“). Bežični čip sa više od 1.000 mikroskopskih elektroda prvi put je hirurški postavljen na mozak ljudskih pacijenata. Međutim, bombastična objava najbogatijeg čoveka na svetu o novoj tehnologiji, koja daje nadu paralizovanima i mogla bi da omogući osobama bez udova da mislima kontrolišu kompjutere, nije naišla na oduševljenje naučnika. Razloga za to je, kažu, mnogo.
Neki veruju da je tehnologija veoma uzbudljiva, drugi da i nije toliko nova koliko se laicima čini, jer se upotrebljava decenijama, treći su zabrinuti zbog bezbednosti i ranijih vesti o tome da su klinički testovi Maskove kompanije doveli do ubistva 1.500 životinja…
Slični uređaji već postoje
Nakon što je Ilon Mask na platformi „Iks“ (Tviteru) objavio vest o revolucionarnom poduhvatu i kliničkom testiranju, učinilo se kao da je ovo prvi put da je čip koji omogućava kontrolu uređaja ugrađen u ljudski mozak. Međutim, to nije slučaj.
Primera radi, špansko-britanskom umetniku Nilu Harbisonu još 2004. u mozak je ugrađen uređaj sa antenom koji omogućava da ovaj daltonista vidi boje. On je, kako to često pišu mediji, prvi legalno priznati kiborg.
Kako je Telegraf Nauka još u avgustu pisao, tim naučnika sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku razvio je uređaj za vezu između mozga i kompjutera kod osoba sa teškom paralizom. Ovaj uređaj je isproban na ljudima, a paralizovanoj ženi predstavljenoj kao En omogućio je da ponovo govori pomoću digitalnog avatara i veštačke inteligencije.
Univerzitet Braun je još 2004. razvio sistem za povezivanje mozga i mašine nazvan BrainGate,podseća Dejli mejl. Njihovi testovi čiji su rezultati objavljeni 2021. pokazali su da su bežični implanti bezbedni i efikasni.
– Neuralinkov uređaj je na mnogo načina verovatno sigurniji od BrainGate-a. Jedan od najvećih rizika ove uzbudljive tehnologije je što su za stalnu vezu potrebne žice koje iz implanta dolaze do kože. To uvek predstavlja rizik od infekcije. U tom smislu je Neuralinkov bežični uređaj u prednosti – rekao je Endrju Džekson, profesor sa Univerziteta Njukasl, za Dejli mejl.
Dr Din Barnet: Tehnologija nikad neće biti popularna koliko se Mask nada
Dr Din Barnet, profesor Univerziteta u Kardifu, rekao je da „Neuralink nije nova tehnologija“.
– Čipovi koji se ubacuju u mozak kako bi ljudima omogućili da direktno kontrolišu kompjuterske programe postoje već decenijama. Koliko mi se čini, Maskov originalni pristup je to što je okrenut masovnom tržištu, iako je obično rezervisan za ljude koji su paralizovani ili povređeni. Nisam siguran u priču o odobrenju testiranja od strane FDA jer je bilo mnogo pitanja nakon testiranja Neuralinka na životinjama. Nadam se da je to rešeno pre nego što su ljudi podvrgnuti sličnom procesu – rekao je on za Science Media Centre.
Čak i ako uređaj Neuralinka bude odobren i dostupan na tržištu, dodaje on, to bi značilo da svako ko želi da ga koristi mora da se podvrgne operaciji mozga.
– Skeptičan sam da će ova tehnologija, čak i ako zaista može ono što se obećava, ikad biti raširena i popularna onoliko koliko se Mask nada. U suštini, ovo je slučaj kada ljudi moraju da se podvrgnu opasnim i skupim medicinskim procedurama da urade nešto što mogu besplatno i bez mnogo truda da rade i rukama. Možda je kul mislima kontrolisati programe, ali da li je to dovoljna nagrada za tako drastično ulaganje – navodi on.
Takođe, dodaje, svaki mozak je različit na strukturnom nivou.
– Masovna produkcija zahtevala pristup koji svakom odgovara, ali mogu da zamislim scenario u kome Neuralink čipovi ne rade kako treba na mnogima, što je veoma štetna posledica – naglasio je dr Barnet.
Prof. En Vanhostenberg: Postoji previše rizika
– Već postoje primeri električnih uređaja poput „stimulatora dubokog mozga“ (DBS) koje neurohirurzi redovno ugrađuju u mozgove pacijenata. Postoje mreže elektroda koje se koriste kod pacijenata sa epilepsijom. Međutim, nema uređaja koji mogu da se ugrade, a koji su dugoročno pouzdani. Dok se ugradnja uređaja u mozak radi rutinski kada je reč o DBS i dok ima nekoliko ljudi sa interfejsom koji povezuje mozak i mašine, i dalje smo daleko od takvih uređaja koji bi mogli da se koriste hronično. Postoje veliki tehnološki i klinički izazovi koje treba prevazići, uključujući stvaranje uređaja čiji signal ne bi slabio tokom vremena – rekla je prof. En Vanhostenberg, profesorka ugradivih medicinskih uređaja na Kraljevskom koledžu u Londonu, za Science Media Centre.
Kada je reč o ovom polju, dodaje ona, mnogo je etičkih debata, od kojih neke traju decenijama.
– Kad god se nova tehnologija koristi na ljudima prvi put, razmatraju se rizici. Iako postoji velika potencijalna korist za zajednicu, ovi uređaji sa sobom nose i rizike. Sa Neuralinkom ili bez njega, ovo je izuzetno zanimljivo polje uprkos problemima poput opadanja kvaliteta podataka i činjenice da nije uvek moguće ugraditi elektronsku opremu. Proći će još mnogo godina pre nego što ova tehnologija sazri dovoljno da pacijenti imaju koristi od nje, a kada bude klinički dostupna, pitanje je i koliko će koštati– rekla je ona.
Prof. Tara Spajers-Džons: Potrebne još godine testiranja
– Ideja spajanja mozga i mašine poput one koje predlaže Neuralink je sve bliža tome da bude ostvarena, što smo videli sa ovim uzbudljivim kliničkim istraživanjem koje bi trebalo da pomogne osobama sa paralizom da ponovo hodaju. Međutim, ova veza zahteva invazivnu neurohirurgiju i još je eksperimentalnoj fazi, pa će proći još mnogo godina pre nego što postane svima dostupna. Čak i ako FDA potvrdi kliničko ispitivanje Neuralinka, biće potrebne godine da bude završeno – rekla je prof. Tara Spajers-Džons, zamenik direktora Centra za istraživanje mozga Univerziteta u Edinburgu, za Science Media Centre.
Prof. Majkl Plat, direktor Neuronaučne inicijative Varton i profesor neuronauka na Univerzitetu Pensilvanije, rekao je za Science Media Centre da Neuralink ne nudi ništa novo „osim unapređenja u broju elektroda, procesuiranju u čipu i mašini koja precizno implantuje elektrode“.
– Utah arrays (mreža iz Jute) je uređaj koji je FDA odobrila i koji se koristi u ljudskim kliničkim ispitivanjima od 2004. Nova tehnika je fenomenalna i možda će omogućiti još veću terapeutsku korist, posebno kada se kombinuje sa naprednim mašinskim učenjem i veštačkom inteligencijom – rekao je on.
UDARNA VEST.rs (Telegraf Nauka)
