Odnosi su im možda bliski, rukovanja čvrsta, ali je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski morao da “zasuče rukave” tokom svog puta u Sjedinjene Države i Kanadu, piše BBC.
Ovo poslednje je bilo lakše. Premijer Kanade Džastin Trudo obećao je podršku Ukrajini “dokle god bude potrebno”, a u tom nastojanju on ima međustranačku podršku. Američki džepovi su dublji, ali je njena politika daleko komplikovanija.
Zelenski je obezbedio još 325 miliona dolara vojne pomoći od Bele kuće, ali to nije bilo pozamašne 24 milijarde kako se nadao. Taj predlog je zaglavio u Kongresu zbog neslaganja oko budžeta, a problemima tu nije kraj, navodi dopisnik BBC-a iz Kijeva Džejms Voterhaus. Sem sa američkim kolegom Džoom Bajdenom, Zelenski je imao sastanke i sa republikanskim političarima koji se muče da obuzdaju rastući skepticizam u svojoj stranci.
„Znamo šta naši saveznici imaju i gde to čuvaju“
– Štitimo liberalni svet, to bi trebalo da rezonuje kod republikanaca – rekao je BBC-u neimenovani vladin savetnik u Kijevu.
– Bilo je teže kad je rat počeo jer je bio haos. Sada možemo da budemo konkretniji sa našim zahtevima, jer znamo šta naši saveznici imaju i gde to čuvaju. Naš predsednik mogao bi da bude ministar odbrane u nizu zemalja! – dodao je on.
Nažalost po Kijev, on to nije, a politički izazovi se gomilaju.
Zašto bi Ukrajina stalno dobijala blanko ček? Kako izgleda pobeda? – ovo su pitanja na koja ukrajinski lider pokušava da odgovori na međunarodnoj sceni i razlog zašto se čini da on sada više pregovara nego vodi kampanju – samo da bi zadržao pomoć Zapada, navodi Voterhaus.
Svađa sa Poljskom
A sve to u nedelji kad se Kijev posvađao oko ukrajinskog žita sa jednim od najlojalnijih saveznika, Poljskom. Poljska zabrana ukrajinskog izvoza dovela je do toga da je Zelenski indirektno optužio Varšavu da “pomaže Rusiji”. To nije prošlo najbolje u Poljskoj, gde je predsednik Andžej Duda opisao Ukrajinu kao “davljenikakoji može da vas povuče dole sa sobom”.
Situacija je od tada eskalirala.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki rekao je da želi da poruči Zelenskom da nikada više ne vređa Poljake kao što je to učinio nedavno tokom svog govora u Ujedinjenim nacijama.
Čak i za iskusnog ratnog lidera ovo su teška diplomatska vremena, ceni Voterhaus.
Predstojeći izbori
A predstojeći izbori u partnerskim zemljama poput Poljske, Slovačke i SAD zamagljuju sliku. Neki kandidati daju prioritet domaćim pitanjima na uštrb vojne podrške Ukrajini.
– Potreba da se izbalansira vojna pomoć sa zadovoljstvom birača čini stvari zaista komplikovanima… Ukrajina mora da odmeri svoje interese, koristeći sve moguće alatke, dok uzma u obzir situacije u partnerskim zemljama i Evropskoj uniji. To je izazov – objašnjava Serhij Gerasimčuk iz tink-tanka za spoljnu politiku “Ukrajinska prizma”.
Ovo je vrsta demokratskih ciklusa o kojima ruski predsednik Vladimir Putin ne treba da brine. Zbog toga Kijev pokušava da prikaže ovaj rat kao borbu ne samo za svoj suverenitet, već i za samu demokratiju, navodi Voterhaus.
– Moralna strana ovog rata je ogromna – rekao je savetnik.
Prekršeno obećanje
Nakon pada Sovjetskog saveza, Ukrajina, Rusija, SAD i Velika Britanija dogovorile su Budimpeštanski memorandum iz 1994, sporazum o mirnom nuklearnom razoružavanju. Ukrajina je predala Rusiji sovjetsko nuklearno oružje ostavljeno na njenom tlu u zamenu za obećanje da će druge zemlje koje su ga potpisale poštovati i braniti njen teritorijalni integritet.
Devet godina ruske agresije učinilo je da se taj sporazum smatra prekršenim obećanjem. Kijev takođe pokušava da igra igru na duže staze, pokušavaju da se bolje angažuje sa zemljama poput Brazila i Južnoafričke Republike, koje su bile apatične prema ruskoj invaziji. To je strategija koja nije donela neposredne rezultate, navodi Voterhaus.
– Tačno je da zavisimo od uspeha na liniji fronta – rekao je savetnik ukrajinske vlade.
On tvrdi da su mediji previše pojednostavili ukrajinsku kontraofanzivu tako što su se previše fokusirali na pozornicu linije fronta, gde su dobici bili marginalni, a manje na značajne uspehe raketnih udara na Krim i targetiranje ruskih ratnih brodova.
Ukrajina je uvek tvrdila da “neće žuriti” u svojoj kontraofanzivi. S obzirom da je politika ovog rata sve više povezana sa borbom, to je sada na ispitu više nego ikad, zaključio je Voterhaus.
UDARNA VEST.rs (Blic)
