Krstovdan je crkveni praznik koji obeležava Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
O tome kako se današnji praznik obeležava, saznala je dopisnica Kurir televizije, Violeta Jovičić i njena sagovornica Ivana Ćirjaković etnolog.
„Ovo je jedan veliki praznik koji datira još iz perioda pre hrišćanstva i povezan je sa jesenjim običajima, kada se završava berba plodova i počinje jesenja setva“, započela je Ćirjaković.
– Narod se trudio da na neki način obezbedi uspešnu narednu setvu i dobru godinu. Na primer, stoku su obeležavali krstovima napravljenim od katrana kako bi ih zaštitili od bolesti – rekla je i nastavila:
Takođe, berba bosiljka je deo ovog običaja, a bosiljak se unosi u kuću kako bi se obezbedilo zdravlje porodice. Takođe, na ovaj dan se pažljivo pratilo i vreme, jer su verovali da će godina biti rodna ako je jutro kišovito, dok će biti sušna ako je lepo vreme. Narod je tumačio mnogo toga na osnovu vremenskih prilika – objasnila je.
Običaji su različiti, posebno u gradu gde ne postoje poljoprivredni poslovi.
– U gradskim sredinama, gde nemamo setvu i stoku, običaji su nešto drugačiji. Ipak, unošenje bosiljka u kuću i odlazak u crkvu su deo tradicije. Za razliku od drugih crvenih slova kada se obično ne radi ništa posebno, običaj je bio da se kuća sredi i pripremi za predstojeću zimu – rekla je Ćirjaković.
Svi ovi običaji datiraju iz pra-hrišćanskog perioda, a poštovanje krsta kao simbola i božanstva u obliku datira mnogo pre Hrista i pronalaska Hristovog krsta na Hristovom grobu. Krstovdan ima duboko ukorenjeno značenje koje seže unazad kroz vekove.
UDARNA VEST.rs (Kurir)
