Košarkaši Srbije ponovo su uradili ono što najbolje znaju – oduševili su nas! Igrom, zajedništvom, odnosom… probudili su ponovo ponos u svima nama i učinili da uživamo. Na Mundobasket su ispraćeni prežaljeni a vratili se kao vicešampioni sveta. Posle teškog poraza od Italije skoro jednodušna ocena je bila da “nemaju pojma”, sve skupa sa selektorom Svetislavom Pešićem, a posle plasmana u finale totalno suprotno – ovih 12 momaka su tim za Olimpijske igre u Parizu, nema mesta za Nikolu Jokića!
Istina je da jesmo skloni preteranoj euforiji kad se pobeđuje i “pljuvanju” preko svake mere kad se gubi, ali tako je kako je. A upravo je Karijevih 12 momaka na Svetskom prvenstvu pokazalo kakvi zapravo jesmo. Nesrećna povreda Boriše Simaniće samo je dodatno povezala tim, koji je posle tog bolnog poraza od Italije, zaigrao kao u transu. Meč protiv Dominikanske Republike je bio prvi “biti ili ne biti” u Manili i košarkaši su bili sjajni!
Četvrtfinale protiv Litvanije je posebna priča. Skoro pa savršen meč. Uopšte ne pričamo u protivniku ili razlici na kraju, nego o prezantaciji igre naše reprezentacije. Svi momci su odigrali praktično bez greške i toliko bili nadmoćni da se ćurak očekivanja javnosti okrenuo naglavačke – bićemo prvaci sveta!
Ta moć iz meča sa Litvanijom produžena je i na polufinale protiv Kanada, gde smo igrali majstorski i ostavili protivnika bez trukne šanse. Ponovo sjajna igra u odbrani, pas više, uvek potraga za slobodnim saigračem, rezonski šutevi, krađe… ma sve! A kad smo shvatili da ćemo za zlato igrati protiv Nemaca, znalo se – bićemo prvaci sveta!
Ipak, nismo prvaci sveta. Ovaj put. Nemačka je bila bolja, ali u moru naših problema. Borišu Simanića smo izgubili još protiv Južnog Sudana, a Ognjena Dobrića posle dva minuta finala – iskrenuo je zglob i nije se vraćao na teren. Čudili smo se što Nikola Milutinov ne može da uspostavi dominaciju protiv Nemaca, a posle meča je sve bilo jasnije kada je selektor saopštio da je igrao povređen i to na svoju odgovornost.
I Bogdan Bogdanović je finale odigrao bolestan, pa ne čudi što je i on ostao bez snage u drugom poluvremenu finala. Na kraju 83:77 za Nemačku, a u tih naših 77 je tek dva poena Milutinova i nijedan Dobrića. Bez njihovog učinka nije bilo realno da zadržimo sjajan ofanzivni rejting. Ovaj put nismo uspeli, ali Olimpijske igre su iza ćoška. I to je zasluga ovih momaka koji su direktan plasman na OI izborili na Mundobasketu.
S kim na OI u Pariz?
Kako su mnogi istakli, Srbija je napravila senzacionalan rezultat u Manili, posebno imajući u vidu da je igrala oslabljena bez nekoliko standardnih prvotimaca: Nikole Jokića, Vasilija Micića, Vladimira Lučića, Nikole Kalinića…
I sada se postavlja pitanje kako bi mogla da izgleda reprezentacija Srbije na Olimijskim igrama u Parizu?
Ekipa koja je igrala u Manili – još jednom: Aleksa Avramović, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Nikola Jović, Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac, Boriša Simanić, Nikola Milutinov, Filip Petrušev, Dušan Ristić – apsolutno je uverila sve da na svakog od njih može da se računa. Neki, poput Alekse Avramovića, su se toliko uvukli pod kožu ljubiteljima košarke da je danas skoro nezamislivo zamisliti tim bez njega. Ili Nikole Jovića. Pa, momci su bili najtužniji što se rastaju! To se zaista retko viđa.
Opet, bilo bi neozbiljno otpisati majstore kakvi su Jokić, Micić, Kalinić i Lučić, posebno sa ovom naknadnom pameću posle Mundobasketa jer objektivno Milutinov nije imao alternativu na “petici”, snagom smo najtanji na “četvorci”, a svi se sećamo koliko smo brinuli: kako ćemo na SP bez plejmejkera?
Pa sa kakvim timom bismo onda mogli da se pojavimo na Olimpijskim igrama?
PLEJMEJKERI
Na poziciji plejmejkera imamo igrače na koje mora da se računa – sada već iskusnog Vasu i snagu koja dolazi Nikolu Topića, uz Ognjena Jaramaza koji je propustio ovaj Mundobasket zbog povrede. Aleksa Avramović i Stefan Jovićsu velemajstorski obavili posao u Manili, a na ovoj poziciji, u sistemu Svetislava Pešića, možemo da računamo i na Marka Gudurića, Bogdana Bogdanovića, pa i na Nemanju Nedovića i Aleksu Radanova, iako su poslednja četvorica pre svega “dvojke”. Ali “dvojka” je bio i Avramović pre samo dve godine, pa vidite gde je danas!
BEKOVI
Kapiten Bogdan Bogdanović izrastao je u apsolutnog vođu ovog tima. Plenio je smirenošću, zalaganjem, podrškom saigračima, a iznad svega igrom. Mesto u najboljoj petorci turnira to samo potvrđuje. Od igrača koji nisu bili u Manili na ovoj poziciji i nemamo baš mnogo kandidata.
Jedan od njih je svakako Aleksa Radanov, koji je poslednji otpao sa spiska putnika za SP, i Uroš Trifunović, košarkaš Partizana, koji zbog povrede nije učestvovao u ovoj akciji. I manje više to je to. Srećom, ova generacija naših košarkaša je polivalentna pa više košarkaša može da pokrije nekoliko pozicija poput Marka Gudurića i Vanje Marinkovića.
KRILA
Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac, koji je više igrao na mestu krilnog-centra nego krila na Mundobasketu, apsolutno su iskoristili priliku i dokazali se u nacionalnom dresu. Ali, na ovoj poziciji imamo još igrača na koje mora ozbiljno da se računa – pre svih na Nikolu Kalinića i Vladimira Lučića, koji su i te kako falili na ovom turniru. Obojica mogu da pokriju više pozicija, dobri su na skoku i tranziciji, sigurni u šutu, pa samo treba sačekati i videti u kakvom zdravstvenom stanju će biti pred Olimpijske igre.
Tu je i sjajni Aleksej Pokuševski koji takođe nije bio spreman za ovu akciju, ali on je svakako zalog za budućnost. Od njega bismo mogli da očekujemo nešto slično što nam je pružio Nikola Jović: talenat, brzinu, lucidnost, radost…
KRILNI-CENTRI
Nikola Jović je naše najveće otkrovenje na Mundobasketu. Naše, u smislu Svetislava Pešića. Da ništa drugo nismo uradili, znači da nismo osvojili srebro i plasirali se na OI, dobitak Nikole Jovića kao zalog za budućnost, bio bi dovoljan. Pešić mu je ukazao poverenje i on je zgrabio priliku i postao član prve petorke. U skladu sa godinama (20) njegove igre su bile malo gore-dole, ali da smo dobili igrača za sledeći 10, 15 godina – dobili smo! Njegov osmeh, ali i suze na kraju, reči da “ovo nisu saigrači nego braća” kupio je sve ljubitelje košarke i sa Aleksom definitivno deli titulu: mezimčeta nacije.
Još jedan čovek je postao deo svih naših života, nažalost zbog nesrećne povrede. Boriša Simanić je sada igrač kojeg ćemo stalno pominjati, njegov gubitak bubrega posle jednog bezveze duela je obeležila ne samo ovo prvenstvo već generalno košarku. Videćemo kako će ići njegov oporavak, ali on je dobri duh ove selekcije.
Ali i baš to što je “mali” Jović uskočio u prvu petorku govori nešto o našoj situaciji na poziciji “čevorke”. Dejan Davidovac to može da igra, ali nije mu primarno. Mogu i Kalinić i Lučić, ali ni njema nije primarno. Može i Filip Petrušev, kao što povremeno i jeste, ali bolje je na “petici”. Ovde bi mogao da uskoči košarkaš Partizana Alen Smailagić (ni on nije bio u konkurenciji za Manilu zbog povrede, odnosno virusa) koji može da pokrije i poziciju “pet”. Tu je i Dušan Beslać, klasična “četvorka”, koji je prošao ciklus priprema kod Pešića.
CENTRI
Nikola Milutinov je podsetio ceo svet da je verovatno najbolji evropski centar. Bio je malo ispod radara u CSKA, a sada je svima pokazao šta je Olimpijakos dobio – vrhunskog majstora. Do te povrede protiv Kanade bio je naš najbolji igrač uz Bogdana Bogdanovića i nadigrao je apsolutno sve suparnike. U finalu je ostao bez snage protiv moćne centarske linije Nemaca.
I Filip Petrušev je odradio sjajan posao i potvrdio vanserijski talenat, odigrao nekoliko odličnih utakmica, nekoliko podbacio, a imao je i peh da se, srećom lakše, povredi na prvom meču. Dušan Ristić nam je više bio važan u kvalifikacijama za SP nego na samom turniru, jer je on imao najmanju minutažu. Samo ne zaboravite one njegove trojke kad još nismo znali da li smo se kvalifikovali…
I ovde dolazimo do – Nikole Jokića. Javnost se podelila oko njegove odluke da ne igra u Manili, možda još više što je to saopšteno na dan okupljanje a ne mnogo ranije ako se znalo, a čini se da je više onih koji u naletu besa kažu: njega više ne treba zvati pod zastavu! Šta god mislili, jedno je sigurno – nema trenera ili selektora na kugli zemaljskoj koji ne bi voleo da ima najboljeg igrača NBA u timu. I sam Pešić je više puta ponovio da je Nikola deo ovog tima, što verovatno znači da će ponovo biti pozvan. A i njegov dolazak na proslavu govori nešto…
Tim sa velikim „T“
Reprezentacija Srbije je u Manili postala tim. Sa velikim “T”. I pokazala nešto što dugo, dugo nismo videli. Sada je na selektoru da odredi koji su to igrači idealni da tim dopune. Jer hemija se teško stvara i lako gubi. Idealan scenario bi bio da se svi odazovu, da na pripremama “pokidaju” i da onda Kari ne zna kako da skrati spisak!
KANDIDATI ZA TIM SRBIJE U PARIZU
Plejmejkeri: Aleksa Avramović, Stefan Jović, Vasilije Micić, Ognjen Jaramaz, Nikola Topić;
Bekovi: Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Nemanja Nedović, Aleksa Radanov, Uroš Trifunović;
Krila: Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac, Aleksej Pokuševski, Vladimir Lučić, Nikola Kalinić;
Krilni-centri: Nikola Jović, Boriša Simanić, Alen Smailagić, Dušan Beslać;
Centri: Nikola Milutinov, Filip Petrušev, Dušan Ristić, Nikola Jokić.
UDARNA VEST.rs (Blic sportal.rs)
