Rusko otimanje zemlje ukrajinske zemlje nateralo je lidere Evropske unije da naprave sopstvene planove za širenje – u toku su koraci za dovođenje čak osam novih članica u 27-člani blok.
Ali, istorijski pokret ka proširenju predstavlja sopstvene rizike po EU. Naime, dodavanjem novih država – potencijalno uključujući Ukrajinu – otvorila bi se Pandorina kutija izazova. Biće potrebne sveobuhvatne unutrašnje reforme a to bi verovatno izazvalo godine toksičnih sukoba između sadašnjih članica EU, piše “Politiko”. Uprkos složenostima ovog i bilo kakvog procesa proširenja, ruska agresija ubedila je neke evropske vlade da ne mogu sebi da priušte čekanje.
– Sada je trenutak da budemo smeli i promenimo naš pristup proširenju – da jasno uvedemo šest zapadnobalkanskih zemalja, sve i jednu od njih, kao i Ukrajinu i Moldaviju u našu porodicu – rekao je “Politiku” austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg.
U igri Nemačka i Francuska
Očekuje se da će proširenje biti tema koja će se provlačiti kroz godišnji govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju EU 13. septembra. Ministri za evropska pitanja iz bloka takođe bi trebalo da se bave time na sastanku krajem oktobra, prema izvorima lista iz diplomatskih krugova EU.
Ono što je ključno je da se čini da su Nemačka i Francuska uključene.
Raniji zahtev nemačkog kancelara Olafa Šolca za “proširenu” Evropu kao i optimistični signali iz Pariza u kojem je ministarka za Evropu Loren Bun rekla “Politiku” da EU treba da pruži “doslednu poruku” zemljama kandidatima u vezi priključenja – a posebno da im pomogne u odbijanju ruskih kampanja uticaja.
Rok od sedam godina
Jedno od pitanja je tajming. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je da se nove članice prime u blok do 2030. Francuski predsednik Emanuel Makron podržava ideju o proširenju u fazama, sa pristupom jedinstvenom tržištu za države pre nego što postanu punopravne članice EU.
Šalenberg je izneo mogućnost da se kandidatima dozvoli da sede kao posmatrači u Političkom i bezbednosnom komitetu EU (PSC), telu u kojem se donose odluke o spoljnoj politici.
– Umesto da im jednostavno pošaljemo deklaraciju EU ili zajedničke spoljnobezbednosne politike i kažemo da je potpišu, mi ih činimo delom našeg razmišljanja, delom našeg oblikovanja odluka – rekao je on.
Obnovljeni zamah za proširenje Evrope označava prvi takav ekspanzioni pokret otkako je blok primio Hrvatsku u svoje redove 2013. Razgovori o uključenju Turske okončali su se kad je bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi otvoreno rekao “ne” Ankari 2011, stavljajući tako prepreku na dalje proširenje.
Košmar od reformi
Ali, ako žele da ostvare svoje ambicije lideri, EU će morati da se nose sa akutnim rastućim problemima. Debata će verovatno biti žestoka među evropskim prestonicama dok zvaničnici procenjuju podobnost zemalja kandidata – zabrinutost zbog korupcije u Ukrajini, na primer, velika je, ističe “Politiko”.
A tu je i košmarna perspektiva o reformisanju unutrašnjih procesa donošenja odluka u EU kako bi se prilagodila mnogo većem bloku.
Tek što je Mišel odredio svoj ciljni datum na 2030, portparol EK – koja je odgovorna za procenu podobnosti kandidata, rekao je da je proces pridruživanja EU bio zasnovan “samo na zaslugama”.
Komisija treba da predstavi izveštaje o napretku kandidata kasnije ove godine, iako je jedan visoki diplomata EU rekao da će to verovatno biti odloženo, posebno zbog intenzivne provere kandidature Ukrajine za pristupanje.
Zabrinutosti zbog jeftinih ukrajinskih žitarica
– Želimo da damo pozitivan signal Ukrajini ali stvari poput ovog predloga da se da više moći ukrajinskim obaveštajnim službama nad korupcijom mogu da pošalju pogrešnu poruku – rekao je “Politiku” jedan zapadnoevropski diplomata.
Poljoprivredna politika je najočiglednija žarišna tačka u bilo kakvim budućim pristupnim pregovorima između Brisela i Kijeva. Jeftini ukrajinski izvoz žitarica mogao bi da preplavi EU i potopi visoko subvencionisane poljoprivrednike iz bloka. Poljska i još neke članice EU već su zatvorile svoja vrata ukrajinskom izvozu žitarica, navodeći da žele da zaštite svoje farmere.
Kako navodi “Politiko”, unutrašnje reforme koje bi se pokrenule sa proširenjem uključuju: preispitivanje Zajedničke poljoprivredne politike EU, redizajn dugoročnog budžeta bloka i ponovno ispisivanje procesa donošenja odluka kako bi se krenulo ka većoj upotrebi glasanja “kvalifikovane većine” u oblastima poput spoljne politike gde se traži jednoglasnost između prestonica.
– Ono što vidimo jeste da trenutni okvir – bilo da su u pitanju budžet ili politike ili procedure donošenja odluka – nije prikladan za Evropu sa 30 i nešto članica. Ponekad je već veoma teško i sa njih 27 – rekao je portugalski ministar za Evropu Tjago Antunes.
Veliko proširenje u EU pomerilo bi centar gravitacije bloka na istok, potencijalno razvodnjavajući tradicionalno presudni uticaj Francuske i Nemačke u vezi ključnih odluka. Grupa evropskih zakonodavaca već sastavlja nacrte dalekosežnih planova za promenu ugovora, u koji je uvid imao “Politiko”, za koje navode da su potrebni za proširenje.
A referendum?
Promena osnovnih ugovora EU je težak proces koji zahteva referendum u nekoliko zemalja. Apetiti za takvu vrstu vežbe su ograničeni među evropskim diplomata, od kojih neki tvrde da se reforme mogu sprovesti u okviru postojećeg Lisabonskog sporazuma bloka.
– U Savetu nema većine za promenu sporazuma. Pravna služba Saveta već nas mesecima savetuje da je Lisabonski sporazum otporan na proširenje – rekao je “Politiku” anonimni evropski diplomata.
Debata o proširenju trebala bi da se pojača u narednim mesecima, uključujući treći sastanak Evropske politike zajednice zemalja van bloka 5. oktobra u Španiji. Mišel planira da se sastane sa liderima EU u malim grupama uoči samita kako bi prikupio njihove stavove o proširenju.
„Teško je ne biti nestrpljiv“
Uprkos intenzivnom fokusu na Ukrajinu, manji kandidati takođe lupaju na vrata bloka.
Predsednica Kosova (čiju nezavisnost Srbija ne priznaje) Vjosa Osmani, pozdravila je obnovljeni fokus na proširenje sa oprezom.
– Verujemo da je u interesu svih da se sve zemlje Zapadnog Balkana pridruže – rekla je ona.
Ali, ukazala je da zemlje neće čekati zauvek da se EU odluči.
– Teško je ne biti nestrpljiv, posebno kad uradite sve šta se od vas traži a onda se ništa ne dogodi – rekla je Osmani.
UDARNA VEST.rs (Blic)
