Efekti klimatskih promena obično postaju jasni tokom decenija i vekova, ali izgleda da su ovog leta svugde.
Temperaturni rekordi se stalno obaraju, okeani su sve topliji a svetski lideri su toliko uznemireni da su to nazvali „erom globanog ključanja“.
Koliko god da su ova dešavanja zabrinjavajuća, naučnici već dugo brinu zbog još dramatičnijih nadolazećih i nepovratnih klimatskih promena na planeti koje bi mogle brzo da se dogode. Čak i u protekloj godini ima dokaza da neki od tih scenarija postaju još verovatniji, piše „Ju-es-ej tudej“. Nekoliko globalnih sistema pokazuju znakove da postaju sve krhkiji.
Postoji pet prelomnih tačaka za koje naučnici kažu da bi mogle početi da se teturaju pre nego kasnije:
Otapanje ledenih pokrivača moglo bi da preplavi okeane
Šta bi moglo da se desi? Antarktički i grenlandski ledeni pokrivači se otapaju, uzrokujući porast nivoa okeana širom sveta za nekoliko centimetara ili, u najgorem scenariju, za nekoliko metara.
Kad bi to moglo da se desi? Iako će to verovatno potrajati mnogo duže, jedan rad sugeriše da bi otapanje moglo teško da utiče za 100 godina od sada na Antarktik a za 300 na Grenland.
Kakav bi bio efekat po Zemlju? Ako bi se glečer Tvejts na Antarktiku iznenada povukao kasnije ovog veka, mogao bi dodati dovoljno vode u svetske okeane da podigne nivoe mora za više od tri metra. To bi potrajalo nekoliko stotina godina, ali svaki delić koji se otopi znači gore poplavne plime, dovodeći u opasnost 680 miliona ljudi koji žive u niskim obalnim zonama.
Šta se promenilo od prošle godine? Antarktički morski led je ove godine rekordno nizak i to za značajan iznos (11,7 miliona kvadratnih kilometara od 27 juna, što je skoro 2,6 miliona km² ispod proseka iz 1981-2010). Na Grenlandu, temperature iznad centralno-severnog ledenog pokrivača od 2001-2011. bile su najtoplije u poslednjih 1.000 godina.
Ključne struje Atlantskog okeana mogle bi da zastanu, preoblikujući klimu u SAD i Evropi
Šta bi moglo da se desi? Ogromne okeanske struje koje pokreću toplu i hladnu vodu mogle bi da se zaustave. Neke studije to nazivaju „nepovratnom tranzicijom“.
Kad bi to moglo da se desi? Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC), veliki sistem okeanskih struja koje prenose toplu vodu iz tropskih krajeva u severni Atlantik, mogao bi da kolapsira do sredine ovog veka, moguće u nekom trenutku od 2025, zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, navodi se u studiji objavljenoj prošle nedelje.
Kakav bi bio efekat po Zemlju? Naučnici nisu sigurni, ali neki kažu da bi njeno zaustavljanje moglo da izazove rapidne vremenske i klimatske promene u SAD, Evropi i drugde. Moglo bi da donese ledeno doba u Evropi i porast nivoa mora u gradovima poput Bostona i Njujorka, kao i snažne oluje i uragane duž američke Istočne obale.
Šta se promenilo od prošle godine? Nedavna analiza pokazuje da struja izgleda da slabi ili usporava.
Amazonska prašuma bi mogla da uvene
Šta bi moglo da se desi? Amazonska prašuma mogla bi od bujne tropske šume da se pretvori u suvu savanu. Tamo bi živelo daleko manje vrsta i značajno bi se smanjilo uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere, tzv. proces sekvestracije ugljenika.
Kad bi to moglo da se desi? Jedna procena sugeriše da bi to moglo da se dogodi već 2039.
Kakav bi bio efekat po Zemlju? Amazonska prašuma koja zauzima četiri miliona kvadratnih kilometara površine i ponekad se naziva „plućima planete“, toliko je velika da stvara polovinu sopstvenih padavina i dom je 10 odsto svetskih vrsta. Takođe pohranjuje značajnu količinu svetskog ugljenika.
Šta se promenilo od prošle godine? Tu su vesti, u stvari, dobre. Krčenje šuma u Amazoniji u Brazilu je na šestogodišnjem minimumu. U julu ove godine je očišćeno 500 kvadratnih kilometara prašume, što je 66 odsto manje nego prošlog jula. Nezakonita seča čini prašume manje otpornima na klimatske promene. Ako suša ili seča ubiju drveće, možda ih neće ostati dovoljno da dovedu vodu u područje i obnove se, što znači da bi se na njihovom mestu našla trava.
Šumski požari mogli bi da preoblikuju Aljasku i Kanadu i pretvore šume u travnjake
Šta bi moglo da se desi? Ogromni šumski požari mogli bi da znače da bi velike šume Severne Amerike mogle u budućnosti da se pretvore u pašnjake bez drveća.
Kad bi to moglo da se desi? U nekim područjima to bi moglo da bude već 50 odsto do 2100. godine.
Kakav bi bio efekat po Zemlju? Ove šume iz hladnije klime prostiru se Aljaskom i Kanadom i procenjuje se da čuvaju preko 30 odsto celokupnog ugljenika koje šume izdvajaju na planeti. Bez njih, ogromne količine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte ispustile bi se u atmosferu, pogoršavajući globalno zagrevanje.
Šta se promenilo od prošle godine? Požari u Kanadi ovog leta uništili su više od 80.000 kvadratnih kilometara šume. Do sada su severne snežne šume delovale otporno, iako počinje da se menja koja vrsta raste gde.
Svetski koralni grebeni mogli bi da se skuvaju u okeanima
Šta bi moglo da se desi? Rastuće temperature okeana bukvalno kuvaju i ubijaju korale. Ako bi se lokalizovano odumiranje dogodilo širom svetskih okeana, to bi fundamentalno promenilo i umanjilo podmorski život.
Kad bi to moglo da se desi? Međuvladin panel za klimatske promene predvideo je da će globalno zagrevanje od 1,5 stepeni dovesti do nestanka između 70-90 odsto svetskih koralnih grebena, što bi moglo da se dogodi početkom 2030-ih.
Kakav bi bio efekat po Zemlju? Korali su ključni za zdravlje okeana. Iako prekrivaju svega 0,2 odsto okeanskog dna, dom su najmanje četvrtine svih morskih vrsta. Pružaju bezbednost mladim ribama i dom su za male organizme i ribe koje su hrana za one veće. Izveštaj objavljen prošle godine pokazuje da je skoro 15 odsto koralnih grebena planete nestalo od 2009.
Šta se promenilo od prošle godine? Okeanske temperature dostigle su maksimum od čak 38 stepeni, navodi „Ju-es-ej tudej“, dok NOAA kaže da je površina okeana zabeležila treći uzastopni mesec rekordnih temperatura. Kod obale Floride, naučnici se utrkuju da spasu primerke korala izvlačenjem iz okeanskih voda, koje su proteklih nedelja dostigle čak 38 stepeni, i ubacivanjem u tankove u kojima se mogu čuvati dok se voda ne ohladi.
Akcija umesto očaja
Iako deluje da je čovečanstvo na putu da premaši prag od 1,5 stepeni Celzijusa, odustajanje nije rešenje, ukazao je Entoni Lejserovic, direktor Programa Jejla za komunikaciju o klimatskim promenama.
Nijedna konkretna brojka ne znači da je sva nada izgubljena, već je to pre poziv na akciju.
– To nije kao da padamo sa ivice sveta. Još uvek možemo da napravimo veliku razliku i svaka desetina stepena je od ogromne važnosti – rekao je Lejserovic.
UDARNA VEST.rs (Blic)
