Klinički psiholog dr Radomir Čolaković u intervjuu za Telegraf.rs govorio je o tragedijama koje su nedavno Srbiju zauvek zavile u crno, a poseban akcenat stavio je na „Krvavu bajku“ našeg vremena, odnosno na masovno ubistvo u „Ribnikaru“.Čolaković je pričao i na temu femicida, ali i o mafijaškim likvidacijama na ulicama Beograda.
- Koji je, po vašem stručnom mišljenju, pravi uzrok masovnog ubistva u „Ribnikaru“?
Uzroci zločina učenika sa tačke gledišta struke i nauke, podrazumevaju nekoliko poznatih, ali i delimično nepozatih faktora. Od mene bi bilo neodgovorno da donosim mišlјenje u formi zaklјučka ili suda, ali neke stvari su veoma indikativne i daju se objasniti.
Zločin koji se desio se itekao mogao predvideti. Ne mogu da tvrdim sa 100% sigurnosti, jer je ceo život satkan od verovatnoća i šansi. Nema ni u čemu apsolutne izvesnosti, apsolutne perfekcije, međutim, da ovakav profil ličnosti učenika nije nečim razotkrio svoje zločinačke namere ili da nije primećen od strane nastavnika psihologa, pedagoga, učenika pa i roditelјa donekle, po svom neobičnom ponašanju, je nemoguća misija.
Voleo bih da vidim dokumentaciju stručnih saradnika o ovom zločincu. Možda neko i nije hteo da vidi učenikovo ponašanje, ili nije smeo! Nemam pouzdan podatak da su ga drugovi zezali, ali ako je tačno onda je to podatak koji je zanimlјiv u istrazi, ali nikako nije opravdanje da se pobiju lјudi.
Škole bi nam bile „Kosovo polјe“ da je to opravdano, ali u konteksu poremećene ličnosti i njegovih namera možemo da im damo određeno, ali ne toliko bitno mesto. Normalnom čoveku je teško ovo prihvatiti, ali treba imati u vidu da bolesna ili poremećena ličnost drugačije emocionalno doživlјava napade na svoju ličnost.
Teško da roditelјi mogu primetiti i obuhvatiti objektivno svu dimenziju devijantnog ponašanja svog deteta. Roditelј „ne vidi“ svoje poremećeno dete jer je duboko emocionalno vezan za njega. Realno rečeno i kada vidi to prikriva ili upravo, što je u slučaju zločinca, naopako i forsira to stanjene ne uzimajući u obzir čemu sve to vodi. Možemo pretpostaviti da je otac dečaka osumnjičenog za ubistvo u školi nametnuo i formirao interes za oružje ne misleći da mu daje zlo u ruke, ili je na insistiranje dečaka (što je više verovatno) mu omogućio da trenira gađanje i rukovanje sa oružjem. U ovom slučaju je oružje predstavlјalo dodatak karakteristikama ličnosti ili psihostabilizaciji ličnosti, pogotovu ako je roditelј uočio da se dečak u nekim situacijama ponaša nestabilno. Mislio je verovatno i nesvesno, da će mu to pomoći da mentalno „ojača“ sina. Daleko od toga da je roditelј to svesno radio, tj., da je želeo da izgradi ubicu od svog sina.
- O kakvoj osobi je reč, koja je njegova dijagnoza?
Po meni dijagnoza ovog učenika, zločinca je jasna. Radi se o mladoj osobi sa izraženim psihopatskim karakterom i sociopatskim elementima. Što bi se reklo mešoviti poremećaj ličnosti. Opasan je za sebe ali i za okolinu. Odgovorno tvrdim da kada bi se pustio na slobodu, što je po meni van pameti, velika je verovatnoća da bih ponovio delo samo bi to bilo gore, ako uopšte od ovoga što je učinio ima gore. Ispolјava visok motiv za postignućem ne obazirući se da li taj motiv izaziva posledice na druge.
Mislim da ima elemente perfekcionizma što se da videti na osnovu brižlјivog formiranja plana i realizacije zločina. Što narod kaže krvavi scenario „sve u bobu“ detaljno isplanirao od vremena i načina ulaska u hram prosvete, startovanja i realizacije krvavog čina. Isplanirao je ko su mu mete, polje i pravac kretanja, broj žrtava, način delovanja u slučaju da naiđe na barijeru (pripremljen Molotovljev koktel), način predaje policiji i to sve je stavio u 2 (minuta) zločina! Sociopatija se uči od malih nogu, od roditelјskog doma ili pod uticajem šire društvene sredine (vršnjaka na primer).
Sociopate karakteriše impulsivnost u ponašanju (loša kontrola impulsa), nemaju empatije za druge osobe, teško se vezuju za druge osobe, sklone su lјutnji, emocionalno su hladni, nesigurni su u sebe i ispolјavaju tendeciju ka kršenju društvenih, moralnih normi itd).
Psihopate se za razliku od sociopata rađaju. Oni mogu biti veoma inteligentni, manipulatori su, emocionalno hladni po postupcima proračunati, bez empaije su ali u osvajanju žrtve mogu da budu veoma šarmantni. U ostvarenju svojih potreba za njih važi pravilo da „gaze preko mrtvih“ u ostvarivanju svojih cilјeva i potreba. Samo je njihov interes ideja vodilјa. Agresivni su, ali to vešto prikrivaju. Psihopate su vukovi u jagnjećoj koži!
- Kakva je njegova budućnost?
Vidim budućnost ovog zločinca u psihijatrijskoj ustanovi na dugogodišnjem (možda) i doživotnom lečenju! Svako „iskakanje“ učenika u školi, svaki konflikt, svaku senku u osmehu učenika treba obraditi.
Ono što je i kako je uradio je jasno kao dan i uklapa ga u profil serijskog ubice, a dijagnoza njegove ličnosti kao što sam naveo je jasna. U svojoj praksi sam imao teških slučajeva. Itekako teških. Ali zahvalјujući intenzivnom i stručnom radu mojih saradnika, nastavnika, razrednih starešina, direktora škole, organizatora nastave i saradnje sa roditelјima i učenicima sprečili smo tragedije. Izgradili smo takav nivo svesti da je svaki učesnik vaspitno- obrazovnog procesa se brinuo da u školi doprinese toploj psihosocijalnoj klimi. U pitanju je bila ekonomska škola „Valјevo“ iz Valјeva. O našem radu je bilo u medijima, a mom inovatovnom postupku u radu psihološko-pedagoške službe je pisao dr Milan Ratković sociolog obrazovanja u svojim radovima.
- Kako prepoznati učenika rizičnog ponašanja?
„Svaki problem je priča za sebe. U tom smislu neophodno je biti zaista vrstan i iskusan stručnjak, jer uzroci latentnog ili ispolјenog devijantnog ponašanja su različiti ali i u velikoj meri maskirani. “Otključati“ zločinca nije lako ali je moguće.
Na raspolaganju nam je širok dijapazon psiholoških metoda, psihološkim tehnika i psiholoških instrumenata. Naravno, tu su i mnoge psihijatrijske tehnike i metode. Nekada su u pitanju biološke, nasledne komponente, nekada su socijalno uslovlјene, a koje se mogu prepoznati najčešće po agresivnim ispadima, povlačenjem iz socijalnih kontakata, kršenje discipline, teškoće u uklapanju u razred (period adaptacije na školu), neodgovoran odnos prema autoritetu, školskim zahtjevima, neprimeren odnos prema drugim učenicima. Ovi indikatori se počinju ispolјavati od obdaništa pa dalјe. Osim u slučajevima kada je ponašanje situacionog karaktera (konflikt sa drugom iz razreda, konflikt sa nastavnikom i sl.).
Vršnjačko nasilјe koje je izraženo u školama može da bude uzrok devijantnog ponašanja. Nekad učenik koji je žrtva, agresiju okreće prema sebi od samopovređivanja do suicida, ili je okreće prema drugom i ispolјava agresiju različite forme i intenziteta. Sam se često zapitam koliko Aleksa, Marija i drugih mladih lјudi treba da žrtvujemo na oltar smrti da bi se probudili kao društvo i kao pojedinci i da se uhvatimo u koštac sa nasilјem. Uzrok rizičnog i devijantnog ponašanja mogu da budu i razvojne krize,školski neuspjeh, lјubavne patnje, „prave“ duševne bolesti i poremećaji i sl. To sve nazivamo „destruktivni koktel2mlade osobe!
- Kakav je psihološki profil osumnjičenog Uroša B. koji je „sejao“ smrt u okolini Mladenovca?
Ako analiziramo anamnezu (prikuplјanje informacija o nastanku i formiranju poremećaja) Uroša Blažića može se zaklјučiti da je veliki udeo sredinskih faktora u razvoju, formiranju njegovog poremećaja. Naročito je značajan uticaj imao u ličnosti roditelja koji je zahvaljujući veznom kriterijumu ubicu „spašavao“ od kažnjavanja.
Negativan uticaj je u roditeljskom stilu vaspitanja, koji je bio krajnje neprimeren, da ne kažem pedagoški nakaradan. Taj stil vaspitanja je bio idealna “hrana“ za psihopatsku strukturu ličnosti. Sve mu je oprašatano na putu formiranja zle ličnosti. U slučaju Uroša Blažića, prema informacijama u medijima odgovorne su i druge osobe iz okruženja, osim roditelјa. Mnogo je pitanja na koje forenzičari treba da traže odgovore u obradi zločina. Nјegov dosije obiluje prekršajima i krivičnm delima.
Zanimlјivo je da osim bahatosti u ponašanju prekršaji i krivična dela se odnose na oružje, eksplozivne naprave i sl. Očito da se radi o psihički poremećenoj ličnosti sa dubokim strukturalnim psihopatološkom promenama. Oružje je bio opasan dodatak njegovoj ionako nestabilnoj strukturi. Dešava se da osobe sa antisocijalnim poremećajem imaju izraženu tendenciju da se za njih čuje, kako bi rejting njihove ličnosti porastao u očima drugih. To što je „odjednom“ zapucao po nevinim ljudima znači da je žargonski rečeno došla mu „žuta minuta“.
Žuta minuta označava takvo psihičko stanje, naglo ispolјeno u formi intenzivne agresije i destrukcije u koje osoba ulazi kada se u ličnosti akumuliraju velike količine besa.Tada ličnost gubi kontrolu nad sobom, ali ne u tolikoj meri da upadne u stanje afekta ili neuračunlјivosti.
Osoba zna dobro šta radi, ali je problem što se ne zaustavlјa u svojoj eksploziji besa, jer uživa u ovom slučaju, ubistvu lјudi od kojih su mu neke bile bliske, poznate, ali su imale neku banalnu začkolјicu između njih i to je bio (pretpostavljam) razlog da okreće cev i prema njima. Dok je praznio okvir šanžera, u rafalnoj palјbi, ubijajući lјude tako je i praznio i svoju napetost. Dao je oduška svojim emocijama destruktivnog karaktera. Ovakve ličnosti, ako se nađu na slobodi skloni su recidivu i to je razlog što „zarade“ dugogodišnju (doživotnu) robiju.
Priča psihopate o zadirkivanju ne drži vodu. Psihopate pri odbrani koriste sva moguća sredstva. Ne treba biti nikakav psiholog. Dovolјnoj je postaviti pitanje:“Zar je zadirkivanje razlog za zločin, za oduzimanje nečijeg života“!
- Kako su ova dva zločina uticala na mentalno stanje društva?
„Prvo što mi je naum palo je misao filozofa John Donna o smrti: “Smrt svakog čoveka uzme sa sobom jedan deo mene, budući da sam i ja uključen u čovečanstvo, zato nikada ne ispitujem kome zvono zvoni-tebi zvoni“! Šta hoću da kažem? Uzimajući složenu društvenu političku situaciju kako kod nas tako i svetu ne možemo izolovano objašnjavati uticaj zločina na mentalno zdravlje naroda. Zbog zločina na našem terenu, koji predstavlja poraz Srbije svi smo na neki način ožalošćeni. Meci zločinca su udarali i po nama i našoj duši. Ali tugovaje ima svoje faze i čovek na kraju, posle izvesnog vremenskog perioda se vrati u normalu, ali ako uzmemo mentalnu anamezu celokupnog našeg društva, lično bih zaključio, pošto se situacija ne stišava ni u pogledu kriminala, nasilja, zločina, da se nalazimo u neproglašenom sa psihološkog aspekta kriznog događaja.
Naime, krizne događaje karakteriše iznenadan i redak događaj koji je izuzetno uznemirujući, sa jakom dozom stresa, koji podrazumeva gubitak života većeg broja osoba. Svaki normalan čovek pri tome ispoljava empatiju za stradalnike i njihove porodice, ali i sam čovek oseća realan strah i teskobu. Neki zapadaju u depresiju i kod mnogih se stvara osećanje bespomoćnosti jer praksa pokazuje da ne mogu prevladati krizu uobičajenim psihološkim menahizmima. Sve to za posledicu ima narušavanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Frekvencija i intenzitet duševnih poremećaja, a naročito psihosomatskih poremećaja se povećava.
- Koliko je kriv spoljašni faktor?
U manjoj meri da, jer ne možemo izostaviti činjenicu da mi pripadamo tom istom svetu, ali ovi konkretni zločini što su se desili su rezultat poremećaja duševne priorode, Ali moram akcentirati pitanje odgovornosti, ko je doveo da se ovakvi slučajevi razviju u ekstremnu patologiju? Zar se to nije moglo sprečiti? Velika je verovatnoća da su mogli. Kada sam pre 20tak godina radio na neuopsihijatriji u Vojnoj bolnici u Novom Sadu izrekao sam jednu prognozu: „Doći će vremena da će biti lakše raditi u duševnoj bolnici nego u školi“! Činjenice same govore. Drugo, i ova dešavanja posle zločina u smislu prevencije ne daju nadu, a ni obećavaju da će se nešto značajno desiti. Nasilje je u porastu, ali isplivavaju i činjenice da je alarmanta situacija odavno!
- Broj ubijenih žena u Srbiji je u porastu, kako to komentarišete?
U narušenoj psihosocijalnoj, porodičnoj klimi dolazi do raznih konflikata i „rešenja“ nažalost nasilnim sredstvima. Očiti da ljudi olako i psihološki
nepripremljeni ulaze u tu ozbiljnu bračnu instituciju.
Mnogo je razloga zašto je to tako, a najčešći uzrok leži u domenu poremećaja bračnih parova koji su ušli u brak bez zdrave i iskrene motivacije. Za posledicu takva situacija ima postepeno udaljavanje i emocionalno hlađenje odnosa. U početku raspada bračne zajednice fasada braka je još očuvana, a poremećeni odnosi su van očiju javnosti, ali u suštini odnosa dominiraju konflikti koji dovode do ispoljavanja nasilja visokog intenziteta. Neretko se dešava, da supružnik presudi drugom na najbizarniji, morbidni način, hladnim oružjem, nožem.
Zašto nožem?
Razlog leži u činjenici da partneru nije cilj da samo ubije bračnog druga, nego da mu nanese što veću patanju, a da on pri tom činu uživa. S obzirom da se samo životinje, kolju u pozadini ovakvog zločina se radi o osobi kod koje se „ u momentu nasilja, „rascvetala“ psihopatska patologija.
Frekvencija ubistava žena se povećava. Jedan od veoa ozbilnih razloga je taj da ubice nemaju strah od kazne. Kako tumačiti presudu u kojoj je ubijeno dete od 3 godine i pri tom silovano, a ubica je kažnjen sa samo 7 godina zatvora!
- Kako objašnjavate činjenicu da su izvršioci mafijaških likvidacija u Srbiji sve mlađi i mlađi muškarci?
Za mafijaške obračune se može dati kvalifikativ „već viđeno“ kako kod nas tako i u svetu. Međutim, postoji između redova tih mafijaških obračuna konstatacija da je to pored ostalog, odraz stanja u policiji i pravosuđu. U tim obračunima opasnostima za život su izloženi građani. Ne prezaju mafijaši gde će da postave eksplozivnu napravu, na parkiralištu, ispred kafića, ispred škole, na pijaci, na ulici… Pri tom se da zapaziti da se služe i nekim suptilnim metodama, sačekušama, kroz dostavljanje hrane na određena mesta, podmetanje eksplozivnih sadržaja u tržne centre, izboru mete i sl. U osnovi svega je nemilosrdna borba za novac čije cifredostižui milione evra… Zbog toga pripadnici određenih klanova se ne libe se da svoje
akcije izvedu i usred bela dana. Sve to kod običnog čoveka stvara strahovanja, zabrinutost, nesigurnost, pad motivacije za druženjem na javnim mestima.
Posledice na duševno zdravlje su neizbežne jer nema većeg straha od straha izazvanog opasnošću za život. Inteziviranje mafijaških obračuna i vrbovanje mladih ljudi na izvrašavanju ubistava govori u prilog da je novac na vrhu hijerarhije egzistencijalnih motiva. Mnogi su zavedeni basnoslovnim nagradama zaizvršenje krivičnog dela, jer imaju iracionalno uverenje, pogotovu mladi ljudi da će na takav način usrećiti sebe,
povećati kvalitet života i pored velike opasnosti za život. Tom učešću, mladih osoba doprinosi i činjenica da ljudi sa druge strane zakona, u velikoj meri su dobro situirani.
Sa druge strane, svakodnevno nam izmiče kontrola nad ljudima, pa na neki način svesno ili nesvesno, sa malih ekrana, štampanih medija, iz kojekavih nazovi zabavnih emiisija nas bombarduju promocijom nasilja i destruktivnim vrednostima. Mladi, neiskusni i neiživljeni ljudi skloni lagodnom životu, željni avantura, često oponašaju ličnosti mafijaša, jer im postaju uzori u razvoju, čak se i identifikuju sa njima i nekritično se zbog novca, ali i neke lične „afirmacije“ svojih negativnih karakteristika pridružuju mafijaškim grupama koje funkcionišu kao i svaka dobro formirana ljudska formacija sa unutrašnjom hijerarhijom raspoređene moći i kontrole.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
