Poljoprivredni inspektori zatvorili 15 pekara
Poljoprivredna inspekcija je zbog loših higijenskih uslova od početka godine zatvorila čak 15 pekara, a do kraja godine ta cifra će sigurno biti znatno veća. Primeri sa kojima se susreću inspektori na terenu su dramatični – od prljavih plehova, korpi za hleb, do katastrofalnog stanja radnih površina i pribora za rad. Čak su i sredstva za održavanje higijene u užasnom stanju – sunđeri i krpe su buđavi i neprijatnog mirisa, a često se dešava da se ne koriste nikakva sredstva za dezinfekciju
Na magacinskim prostorijama nedostaju vrata i prozori, što omogućava da glodari neometano uđu, tako da nije ni čudo što inspektori u brašnu i drugim sirovinama pronalaze mišji izmet. Sankcije za ovako neodgovorno poslovanje su jasno određene – svim onim objektima koji ne ispunjavaju zahteve propisane zakonima i pravilnicima izriče se mera zabrane rada sve dok se ne ukloni uočena nezakonitost.
Zatečeno stanje
Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da je poljoprivredna inspekcija redovno prisutna u pekarama i da nadzor obavlja prema planu izrađenom na osnovu analize koja ukazuje gde postoji najviše rizika.
– Zbog prirode svog poslovanja, važnosti proizvoda koje prodaju, kao i brzine otvaranja novih objekata pekare su objekti povećanog interesovanja i nadzora inspekcije, a naravno, i potrošača i javnosti uopšte. Kontrola se obavlja prema Nalogu za inspekcijski nadzor, koji važi za celokupnu teritoriju Republike Srbije. Češće kontrole se usmeravaju prema objektima gde su u prethodnim kontrolama postojali određeni problemi i propusti, a naglasak je na preventivnom delovanju da se ispune potrebni uslovi za bezbednost hrane – navode iz ministarstva.
Kontroliše se celokupni sistem bezbednosti hrane, pre svega, higijena u objektima kao jedan od najvažnijih uslova. Objekti koji su zatvoreni nisu ispunjavali uslove potrebne za bezbedan nastavak rada.
– Često se radi o propustima vezanim za nečistoću opreme i sredstava za proizvodnju, kao i samih sredstava za održavanje higijene, ali i neodgovarajuću infrastrukturu. Jedan od primera je nepostojanje odgovarajuće zaštite u vidu vrata i prozora, pa je mogućnost kontaminacije iz unutrašnje ili spoljašnje sredine znatno veća. Objekti nemaju adekvatnu zaštitu od štetočina, što znači da nemaju sklopljen ugovor sa ovlašćenim preduzećima za deratizaciju i dezinsekciju – upozoravaju iz Ministarstva poljoprivrede i dodaju:
– Vlasnici zatvorenih pekara u kojima su uočeni higijenski propusti obično se pravdaju da je u pitanju samo trenutno stanje, da je rešavanje problema u toku, da ih je napustio zaposleni koji je bio zadužen za određene poslove i slično.
Svakodnevne kontrole
Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede kaže da 3.000 inspektora kontroliše kvalitet hleba i peciva u pekarama i drugim prehrambenim objektima.
– Što više inspektora imamo, to je bolje. Svakodnevno se kontrolišu pekare, prodavnice prehrambene robe i svi koji učestvuju u lancu ishrane. Kontrole mogu da budu redovne, planirane, vanredne, kao i po prijavama potrošača, a usmerene su tamo gde se očekuju najveći problemi. Znači, oni koji rade dobro i koji su se u prethodnim kontrolama pokazali kao odgovorni i organizovani i nemaju nikakvih problema. One pod lupom češće kontrolišemo i oni su predmet našeg nadzora – kaže Vujović i dodaje da se prema statistici u proseku godišnje zatvori oko 25 pekara.
Pored higijene samog objekta, kontroliše se i sam proizvod, ali i sirovine, deklarisanje, dokumentacija, kao i sistemi bezbednosti koji su uspostavljeni.
– Propisi su veoma striktni, to znači sve ono što može da bude mikrobiološka, hemijska kontaminacija, pa i fizička – to je sve ono što ne sme da se nađe i to mi pokušavamo da preveniramo u svojim kontrolama, da proverimo koje su sisteme nadzora upravo ti proizvođači uspostavili da se ne desi tako nešto – istakao je Vujović.
UDARNA VEST.rs (Informer)
