Porodice Kaniška i Pokos iz Varaždina, njih šestoro iz tri generacije, ubuduće će imati zajednički rođendan 10. april. To je datum kada su ih minuti, možda čak i sekunde, delile od smrti od trovanja ugljen-monoksidom.
– Da smo zaspali, ne bismo se ni probudili – tek juče su postali svesni šta im se zamalo dogodilo.
Ugljenmonoksid je odnekud preplavio prostorije, očigledno iz bojlera. Tihi ubica, kako zovu gas bez mirisa, zbog čega je teško uočljiv i uzima velike žrtve.
Svi su se otrovali. Josip Kaniški (66), njegova supruga Marina (62), zet Miroslav i ćerka Vesna Pokos i njihovo dvoje dece, sin od 18 godina i ćerka (14). Greju se na gas i imaju gasni bojler u kupatilu. Dimnjak i kotao se redovno čiste. Na sreću, nisu svi ukućani zaspali pre ponoći jer bi kuća u varaždinskim Dravskim poljanama bila mesto velike tragedije.
Bili su otrovani, ali su zahvaljujući prisebnosti ukućana koji su udisali manje gasa od ostalih, svi preživeli. Vrlo brzo su na lice mesta stigla četiri vozila Hitne pomoći i vatrogasci. Četrnaestogodišnja devojčica je izvedena jer nije bila pri svesti.
– Uveče na Uskrs svi zajedno smo otišli u kuću ženine sestre, u drugu ulicu. Ostao sam dole da još malo gledam TV. Supruga i unuci spavaju na spratu, ćerka i zet na potkrovlju– počinje priču Josip.
Supruga Marina nastavlja:
– Bože, toliko me je bolelo rame da nisam mogao da spavam.
Umorna je i leži, osećajući posledice trovanja. Upravo je došla iz bolnice. Kćerka i zet su te noći bili najtrezniji. Oni su prvi pušteni iz bolnice sledećeg jutra, zajedno sa Josipom i njihovim unukom. Četrnaestogodišnja unuka je i dalje bila u bolnici u utorak popodne.
– Zadržana je na posmatranju 48 sati, dobro je – rekao nam je direktor Opšte bolnice Varaždin Damir Poljak.
Vesna se dobro seća noći kada je zamalo ostala bez porodice.
– Ćerka je zaspala, sin je bio u njenoj sobi i igrao igrice. Ne znam šta me je nateralo. Imao sam pritisak u potiljku, obično bih mislio da me boli glava, ali ne znam zašto sam te noći odlučio da siđem i popijem vodu. Dok sam silazio, video sam mamu kako sedi na krevetu i jauče da je boli rame. Kažem joj da se baš ne osećam dobro i u tom trenutku počinjem da povraćam. Okrenem se i mama povraća.
Onda je sin otišao u kupatilo, video nas dvoje i zaljuljao se. Rekla sam mu da smo jako bolesni i rekla majci da pozove mog muža jer nisam imala snage da vičem. Krenuo je i spotaknuo se na stepenicama. Shvatio je da nešto strašno nije u redu i pozvao Hitnu – priča nam Vesna, juče joj je bilo mnogo bolje. Međutim, i sada je poduđe jeza kada se priseti trenutka kada nikako nisu mogli da probude svoju ćerku.
– Nije se probudila. Obuzeo me je stah. Povraćala sam oko 20 puta, sišla i otvorio vrata. Čim sam udahnula vazduh, bilo je lakše. Zvala sam 112, molila ih da odmah pošalju nekoga jer se niko u kući nije osećao dobro. U tom trenutku u kuću su upravo ušli radnici Hitne pomoći, koje je pozvao njen suprug – ona se još trese kada se toga seti.
– Idi gore, moje dete ne može da se probudi – bila je u panici. Devojčica je danas u bolnici i dobro je.
Radnici Hitne pomoći otvorili su prozore i zbrinuli ih.
– Te noći nismo ni bili svesni šta može da se desi, svakim danom smo svesniji. Ne leži vam odmah, još ste u šoku – rekla je Vesna Pokos.
Ugradiće novi kondenzacioni bojler, ne žele više ništa da rizikuju. Jer verovatno zbog neispravnog dimnjaka i gasnog bojlera smrtonosni gas se vraćao u kuću.
– Kada smo stigli, radnici Hitne pomoći su već otvorili sve prozore, provetravali i zbrinjavali nastradale, koji su svi imali simptome trovanja. Povraćali su i bili dezorijentisani – rekao nam je zamenik JVP Varaždin Božidar Horvat.
UDARNA VEST.rs
