Vrhovni sud bukvalno je pretrpan ogromnim brojem sporova koje građani vode protiv banaka zbog obrade stambenih kredita. Sudije ovog suda, kao poslednja sudska instanca pre Ustavnog suda, odlučuju o revizijama u postupcima koje stižu uglavnom po zahtevu klijenata. Prema saznanjima “Kurira”, svaki sudija u radu ima trenutno oko 200 ovakvih predmeta!
Većinu sporova koji stižu do Vrhovnog suda, tvrdi naš izvor, dobijaju građani, a po ovom osnovu gube trenutno samo pravna lica pošto za njih važe druge zakonske odredbe.
Mnogi su, međutim, u tužbi protiv banaka zapeli još u osnovnim sudovima I ročišta se, kako tvrde, ne zakazuju godinama unazad. Nisu retki primeri da po nekoliko godina nije održano nijedno suđenje, a postoje i oni koji se spore sa bankom po ovom osnovu čitavu deceniju.
Da podsetimo, u dopuni stava koji je Vrhovni kasacioni sud doneo 16.septembra 2019. stoji da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, ali pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
– Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu – stoji u stavu.
Dejan Gavrilović iz Udruženja građana Efektiva nema informaciju o zatrpanosti VS ovim tužbama, ali objašnjava da su od trenutka kada je donet novi stav građani počeli da gube sporove, a većina predmeta od ukupnog broja je (procenjivalo se da ih je oko 200.000) ili završena prasvosnažnom presudom u korist građana ili su uz pritiske banaka tužbe povučene.
– U sporovima koji su ostali banke i dalje pozivaju klijente, ubeđuju ih i prete im da će po okončanju morati da plate sve troškove. To što završi na VS su predmeti u kojima su građani već prethodno dobili banku pa su one tražile reviziju, a manji broj je onih u kojima su banke dobile, pa je klijenti traže. Dešava se, međutim, da VS i pored toga što nema ponude koju su banke morale da dostave klijentu najmanje 24 sata od potpisivanja ugovora, prihvataju umesto toga “pregled bitnih elemenata”. To je nedopustivo pošto je to sastavni deo ugovora o kreditu – navodi Gavrilović.
Sva dosadašnja sudska praksa, tvrdi Gavrilović, govori da banke nisu smele uopšte da naplaćuju trošak obrade kredita a potpuno je nebitno da li su o tome obavestile dužnika. U advokatskim krugovima se, međutim, može čuti da uprkos stavu Vrhovnog kasacionog suda korisnici kredita, ipak, i dalje dobijaju dobijaju sporove u većini slučajeva.
– U maju prošle godine sam dobila spor protiv banke koji sam vodila nepune dve godine. Isplaćen mi je novac za troškove obrade kredita sa pripadajućim kamatama. Čekam da prođe žalbeni rok za presudu koja se odnosi na osiguranje kod Nacionalne korporacije i isplatu tog novca– ističe Maja I. iz Niša.
S druge strane, mnogi su se, u strahu od gubljenja spora, odazvali pozivu banaka i masovno su povlačili tužbene zahteve na svoju ruku, a pritom su često zanemarivali činjenicu da moraju svojim punomoćnicima da isplate troškove. O tome svedoči I Marija O. iz Beograda:
– Pre desetak dana pozvala me je službenica iz banke u kojoj imam stambeni kredit I protiv koje sam podnela tužbu pre tri godine. Ljubazno me zamolila da povučem tužbu. Čujem da neke obaveštavaju u pisanoj formi godinama unazad.
UDARNA VEST.rs
