Na današnjem suđenju kriminalnom klanu Veljka Belivuka okrivljenom svedoku Srđanu Laliću predočen je materijal u vidu policijske foto dokumentacije prostorija na stadionu u Humskoj, ali i kuće u Ritopeku.
Iako komentarisanje fotografija nije potrajalo zbog prepirke advokata sa sudijom, Lalić je stigao da govori o ubistvu Lazara Vukićevića i tome kako su ostali njegovi DNK tragovi.
Sudija je istakla da je Lalić pričao o tome kako su ubistva, ali i uklanjanje tragova, bili veoma temeljni, te ju je interesovalo kako je onda došlo do toga da ostanu DNK tragovi.
– I kada je mašina za mlevenje bila u garaži, postavljane su folije na zidove i podove. I ivice mašine su bile obavijene folijom. Sve smo radili da neka kap krvi ne padne na pod ili zid. Došlo je do slučajnih propusta. Recimo, kod Lazara Vukićevića nije bio dobro zaštićen gornji deo, a on je krvario iz glave i imao je dugu kosu, pa je kod njega, pre uništavanja tela, moglo biti tragova – rekao je Lalić i dodao da se seća kako je nastao trag prilikom ubistva Vukićevića.
Lazar Vukićević ubijen je jer su Veljko Belivuk i Marko Miljković su sumnjali da im „Lazar radi o glavi“, da ih prati i kao i da priprema njihovo ubistvo za suparnički, škaljarski, klan.
U komunikaciji koja je presretnuta 8. avgusta 2020. godine pripadnici grupe su se organizovali da naprave „kontrapratnju“, kako bi utvrdili ko prati i s prozora jedne zgrade u blizini stadiona Partizan, na kom su imali svoje prostorije, motri na njih.
Belivuk i Miljković su za vreme ubistva Lazara u Crnoj Gori oteli Mila Radulovića Kapetana. Miljković je zapravo Lazaru Vukićeviću s njegovog Skaj telefona , a kojem mu je kodno ime bilo „Sven“, slao poruke i namamio ga da dođe u Ritopek.
Napisao mu je da dođe „da deru Vepra“, aludirajući na Belivuka. Međutim, kada je stigao u kuću strave, dočekali su ga pripadnici klana, mučili ga, a potom ubili. Navodno su mu prvo odsekli jezik, jer je „mnogo pričao o njima okolo“. Okrivljeni svedok Srđan lalić je u svom iskazu detaljno opisao ubistvo Lazara Vukićevića, ali odsecanje jezika nije spominjao.
Prema Lalićevom svedočenju, mesto za namamljivanje Vukićevića bilo je parking u Radničkoj ulici na kom je namamljen i kum marka Miljkovića, investitor Mirko Kojić, koji se zvanično i dalje vodi kao nestao.
– Nemanja Đurić ga je pokupio u 20.30 sati. Vlade Draganić je nas trojicu odvezao u kuću u Ritopeku da dočekamo ostale. Iz magacina je izvadio pištolj sa prigušivačem. Stavio je rukavice i njegova funkcija je bila da reaguje ako Lazar potegne oružje. Đurić je tražio Vukićevićev „Skaj“ aparat i stavio ga u futrolu koja ometa domet, te na taj način nije mogao da bude registrovan na baznim stanicama niti da omogući pratnju – objasnio je.
Kako je rekao, stajao je sa desne strane u garaži i bio je prvi koji je trebalo da stupi u kontakt sa Vukićevićem i da ga otme, dok je jedan od braće Budimir bio tu da mu asistira.
– Vukićević je izašao iz vozila kod pozicije Miloša Budimira. Krenuo sam da prilazim, nisam video da Vukićević u desnoj ruci drži pištolj, prekriven rancem koji je bio u levoj ruci. Miloš Budimir ga je udario u lice, a on je pucao u Budimira. Savladao sam Lazara. Pao je licem ka betonu, ja sam bio preko njega i držao sam njegovu ruku u kojoj je držao poštolj. Govorio sam da reaguju. Draganić nije reagovao, ali drugi su krenuli da ga šutiraju i gaze po glavi. Ostao je bez svesti. Kad sam osetio da ne drži čvrsto pištolj, uzeo sam ga. Ubrzo je došao Marko Budimir. Oko Lazarove glave je bila velika lokva krvi. Vezujemo ga lisicama, ali su bile kineske i pukle su, ispao nam je dok smo ga nosili. Uneli smo ga nevezanog. Miloš, revoltiran što je pucao pored njega, uzma građevinski čekić i udara ga po prstima – dodao je Lalić.
Potom su Vukićevića vezali, a onda i uneli u skrivenu prostoriju kuće u Ritopeku.
– Miloš Budimir je Lazaru Vukićeviću u anus gurnuo dršku od metle. Ubrzo po uvođenju u prostoriju, Vukićević dolazi svesti. Počelo je ispitivanje, dao je šifru „Skaja“. U cilju ispitivanja smo ga udarali strujnim kablomkoji sam spomenuo. Nije reagovao na udarce. Sve vreme je krvario iz glave i iz ruke i čini mi se da je bio u šoku. Pričao je da je prišao škaljarskom klanu iz straha za svoj život. Sve je trajalo oko dva i po sata. Kablom je tučen po telu. Nikakve reakcije ni zapomaganja nije bilo. Mišić bi vršio kontrakcije, ali druge reakcije nije bilo, pogled mu je bio izgubljen. Polivali smo ga vodom iz creva da ga povratimo, a onda, pošto udarci nisu davali rezultate, vodom smo mu onemogućavali disanje. Borio se, u par navrata je zagrizao crevo da onemogući protok vode. Stavili smo ga na stolicu, Budimir ga je udarao lopatom u glavu – ispričao je.
Vukićević je, kako je rekao, bio izuzetno bled. U jednom momentu mu se otvorila vilica, potom zgrčilo lice, a zenice raširile. Nisu znali da li je mrtav ili živ, te su mu obmotali strujni kabl oko vrata i povukli svako na svoju stranu. Reakcije nije bilo, lice mu nije pomodrilo, te su pretpostavili da je Vukićević već mrtav.
– Za svaki slučaj, Miloš Budimir ga je vezao za stolicu. Prenoćili smo u kući. Ujutru je došao Vlade Draganić i uništili smo telo, a sadržaj izručili u reku i otišli kućama – dodao je.
UDARNA VEST.rs
