U vremenu kada dani postaju kraći, a sunčeve zrake sve ređe, sve češće čujemo upozorenje: “Proverite nivo vitamina D.” I s razlogom. Ovaj vitamin, često nazivan i vitaminom sunca, ima ključnu ulogu u funkcionisanju našeg organizma — od jačanja kostiju do podrške imunom sistemu.
Šta zapravo radi vitamin D?
Vitamin D nije samo običan mikronutrijent – on je ujedno i hormon koji reguliše više od 200 procesa u telu. Njegova najpoznatija funkcija je pomoć u apsorpciji kalcijuma i fosfora, čime direktno utiče na čvrstinu kostiju i zuba. Međutim, istraživanja poslednjih godina pokazala su i da ima veliki uticaj na imunitet, raspoloženje i energiju.
Kod osoba sa manjkom vitamina D češće se javljaju umor, slabost, depresivno raspoloženje, pa čak i sklonost ka čestim infekcijama.
Kod dece: temelj zdravog rasta
Za decu, vitamin D je doslovno temelj razvoja. On omogućava pravilno formiranje kostiju i zuba, te sprečava pojavu rahitisa — bolesti koja omekšava kosti i deformiše skelet.
Pediatri najčešće preporučuju dnevni unos od 400 IU (10 µg) za novorođenčad i dojenčad, uz redovnu suplementaciju, jer majčino mleko sadrži male količine ovog vitamina. Kod starije dece, naročito u zimskom periodu, doze se mogu prilagođavati prema preporuci lekara.
Kod odraslih: više od zdravih kostiju
Kod odraslih, vitamin D pomaže ne samo u očuvanju gustine kostiju, već i u smanjenju rizika od osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti i autoimunih poremećaja. Takođe, dokazano je da pomaže u održavanju stabilnog raspoloženja, naročito u sezoni kada nam nedostaje sunčeve svetlosti.
Preporučeni dnevni unos za odrasle kreće se od 600 do 1000 IU (15–25 µg), dok se starijim osobama savetuje i više, jer s godinama opada sposobnost kože da ga prirodno proizvodi.
Prirodni izvori i suplementacija
Najbolji izvor vitamina D je — sunce. Samo 15 do 20 minuta izlaganja lica i ruku dnevno, u jutarnjim satima, obezbeđuje dovoljnu količinu.
Ipak, tokom jeseni i zime, kada su dani kratki, mnogima je potrebna dodatna pomoć u vidu suplemenata.
Vitamin D se nalazi i u određenim namirnicama: ribi (losos, skuša, sardina), jajima, mleku, puteru i pečurkama izloženim UV zracima.
Kod uzimanja suplemenata, važno je voditi računa o preporučenim dozama jer prekomeran unos može biti štetan, naročito ako se kombinuje s kalcijumom bez kontrole lekara.
Vitamin D i imunitet
Poslednjih godina sve je više studija koje potvrđuju da vitamin D pojačava otpornost organizma na respiratorne infekcije, uključujući grip i prehladu. Zato se često preporučuje kao deo jesensko-zimske rutine, naročito kod dece koja idu u vrtić ili škole i odraslih koji provode vreme u zatvorenim prostorima.
Vitamin D je tihi, ali moćni saveznik našeg zdravlja. Iako ga zovemo “vitaminom sunca”, u modernom načinu života, često provedenom pod veštačkim svetlom, on lako postaje deficit.
Zato ga vredi shvatiti ozbiljno – jer zdrav temelj tela i uma počinje upravo od svetlosti, bilo one spoljašnje, bilo one koja deluje iznutra.
UDARNA VEST. RS
