„Sudije koje postupaju u predmetima u slučaju masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ do sada su pokazale izuzetnu ažurnost, zbog čega sa osnovom očekujem da svi ovi predmeti pred Višim sudom u Beogradu budu okončani tokom 2025. godine“, kaže za „Blic“ Dragan Milošević, predsednik Višeg suda u Beogradu.
Dragan Milošević preuzeo je funkciju predsednika Višeg suda u Beogradu pre tačno godinu dana, a u svom prvom intervjuu za medije govori o najpraćenijim slučajevima u Srbiji poslednjih godina. O suđenjima za masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, suđenju Miroslavu Miki Aleksiću za silovanja i seksualna zlostavljanja, promeni sudije u slučaju kriminalnog klana Veljka Belivuka, preinačenoj presudi u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, ali i Skaj aplikaciji – ključnim dokazom u brojnim slučajevima koji se vode pred Specijalnim sudom.
radu Višeg suda u Beogradu
Šta vas je sačekalo u sudu kada ste pre godinu dana preuzeli funkciju predsednika Višeg suda u Beogradu?
Dočekao me je posao potpuno drugačiji od onog koji sam obavljao u prethodnih 19 godina, koliko sam sudija, jer je sada pored klasičnih znanja i veština koje zahteva sudijski posao, potrebno da imam i određene menadžerske sposobnosti.
Reč je o rukovođenju najvećim sudom ovog ranga u zemlji, koji je specifičan budući da u sebi sadrži čak tri specijalizovana odeljenja, od kojih su Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine isključivo nadležna za teritoriju cele države. Posle dugo godina suđenja isključivo u krivičnim predmetima, sada svakodnevno pratim i rad građanskih (parničnih) odeljenja, u cilju poboljšanja njihove efikasnosti, što smatram izuzetno važnim.
Od 2012. godine sudili ste u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal, i tamošnje okrivljene, tokom godina, osudili na višegodišnje kazne zatvora. Da li Vam sudnica nedostaje i šta je ključna razlika funkcije predsednika suda u odnosu na onu na kojoj ste bili do sada?
Ključna razlika je u tome da sada odluke koje donosim nemaju uticaj samo na okrivljene, već i na sve zaposlene u sudu, pa delom i na pravosuđe u celini. Interesantno je što sam još 2003. godine, kada je osnovano Posebno odeljenje za organizovani kriminal, bio jedan od prva 3 sudijska saradnika koji su postupali u istom, a kasnije sam tamo 10 godina proveo kao sudija. Zbog toga je za mene od izuzetne važnosti bilo da nastavim sudijski posao i nakon imenovanja na funkciju predsednika suda, pa sam odlučio da svakodnevno postupam i u predmetima, kao predsednik krivičnih vanpretresnih veća u 4 krivična odeljenja ovog suda, između ostalog i u tom odeljenju. Tako da trenutno u konkretnim predmetima svakodnevno sarađujem, kako sa sa kolegama sudijama, tako sa i sudijskim saradnicima.
Šta je po pitanju rada Višeg suda u Beogradu urađeno za ovih godinu dana koliko ste, najpre, od maja 2023. godine bili vršilac funkcije predsednika suda, sve do izbora na tu funkciju u februaru ove godine ?
Brzo sam prepoznao deficit kadra na svim nivoima kao ključni problem u radu suda. Zbog toga je, uz pomoć Ministarstva pravde, za sada broj zaposlenih koji čine sudsko osoblje povećan za više od 30, dok je Visoki savet sudstva prepoznao problem manjka sudija, pa je u međuvremenu za ovaj sud izabrano 10 novih sudija, pri čemu je u toku izbor za još 25 novih sudija. Sačinjen je novi Nacrt kadrovskog plana, koji je u proceduri usvajanja, pa do kraja godine očekujem više od 100 novozaposlenih. Ove promene su odmah dale rezultat, pa smo, primera radi, za prva 3 meseca ove godine rešili čak 20,27% više predmeta u odnosu na isti period prethodne godine, i to u drugostepenoj građanskoj materiji, što konkretno znači da građani odluke u svojim predmetima dobijaju znatno brže. Drugim rečima, od samog stupanja na funkciju predsednika suda imam odličnu saradnju sa Vrhovnim sudom, Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde
O suđenjima za pucnjavu u OŠ „Vladislav Ribnikar“
U Višem sudu u Beogradu vodi se nekoliko postupaka protiv roditelja dečaka ubice iz OŠ “Vladislav Ribnikar” – krivični i parnični. Kako izgleda suđenje i koliko je specifičan rad na ovakvom predmetu?
Konkretno, u pitanju je pet parničnih postupaka radi naknade nematerijalne štete i jedan krivični postupak. Radi se o nizu posebno medijski ispraćenih predmeta, na kojima je i inače napornije raditi, a ovde posebno, budući da su žrtve tragičnog događaja deca i školski čuvar. Posebno bih napomenuo da su sudije koje postupaju u ovim predmetima do sada pokazale izuzetnu ažurnost, zbog čega sa osnovom očekujem da svi ovi predmeti pred Višim sudom u Beogradu budu okončani tokom 2025. godine.
Sudsko veće Višeg suda isključilo je za javnost suđenje u krivici roditeljima dečaka ubice. Kada i da li ono može da se ponovo otvori za javnost? Koji su uslovi za to, s obzirom na to da su obe strane tražile da suđenje bude javno?
Odluku sudskog veća o isključenju javnosti, protiv koje nije dozvoljena posebna žalba, ne bih komentarisao, budući da je krivični postupak u toku. Napomenuo bih da je ista doneta radi zaštite interesa maloletnika i da će objavljivanje izreke presude u ovom postupku, u svakom slučaju biti javno, pri čemu samom suđenju prisustvuju porodice tragično preminulih. Jedino što bih iz sudijskog iskustva mogao da kažem je to da bi promena odluke morala biti uslovljena prethodnom značajnom promenom okolnosti.
Apelacioni sud ukinuo je presudu Višeg suda koja je napisana na 700 strana u slučaju Zorana Marjanovića. Na koji način će sud sada postupati i šta je sporno u pomenutoj prvostepenoj presudi?
Nakon ukidanja ove presude, postupak je otpočeo iznova, a ovaj sud je svakako po zakonu dužan da postupi po svim primedbama datim od strane Apelacionog suda u Beogradu. Sve primedbe koje je drugostepeni sud izneo u svojoj odluci objavljene su u saopštenju dostupnom na sajtu Apelacionog suda u Beogradu.
O suđenju Miroslavu Miki Aleksiću, klanu Veljka Belivuka
Predsednica veća na suđenju grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića ide u penziju. Da li to znači da se suđenje vraća na početak? Zbog čega je toliko obiman predmet dodeljen sudiji za koju se od početka znalo da uskoro ide u penziju?
Dragan Milošević preuzeo je funkciju predsednika Višeg suda u Beogradu pre tačno godinu dana, a u svom prvom intervjuu za medije govori o najpraćenijim slučajevima u Srbiji poslednjih godina. O suđenjima za masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, suđenju Miroslavu Miki Aleksiću za silovanja i seksualna zlostavljanja, promeni sudije u slučaju kriminalnog klana Veljka Belivuka, preinačenoj presudi u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, ali i Skaj aplikaciji – ključnim dokazom u brojnim slučajevima koji se vode pred Specijalnim sudom.
O radu Višeg suda u Beogradu
Šta vas je sačekalo u sudu kada ste pre godinu dana preuzeli funkciju predsednika Višeg suda u Beogradu?
Dočekao me je posao potpuno drugačiji od onog koji sam obavljao u prethodnih 19 godina, koliko sam sudija, jer je sada pored klasičnih znanja i veština koje zahteva sudijski posao, potrebno da imam i određene menadžerske sposobnosti.
Reč je o rukovođenju najvećim sudom ovog ranga u zemlji, koji je specifičan budući da u sebi sadrži čak tri specijalizovana odeljenja, od kojih su Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine isključivo nadležna za teritoriju cele države. Posle dugo godina suđenja isključivo u krivičnim predmetima, sada svakodnevno pratim i rad građanskih (parničnih) odeljenja, u cilju poboljšanja njihove efikasnosti, što smatram izuzetno važnim.
Od 2012. godine sudili ste u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal, i tamošnje okrivljene, tokom godina, osudili na višegodišnje kazne zatvora. Da li Vam sudnica nedostaje i šta je ključna razlika funkcije predsednika suda u odnosu na onu na kojoj ste bili do sada?
Ključna razlika je u tome da sada odluke koje donosim nemaju uticaj samo na okrivljene, već i na sve zaposlene u sudu, pa delom i na pravosuđe u celini. Interesantno je što sam još 2003. godine, kada je osnovano Posebno odeljenje za organizovani kriminal, bio jedan od prva 3 sudijska saradnika koji su postupali u istom, a kasnije sam tamo 10 godina proveo kao sudija. Zbog toga je za mene od izuzetne važnosti bilo da nastavim sudijski posao i nakon imenovanja na funkciju predsednika suda, pa sam odlučio da svakodnevno postupam i u predmetima, kao predsednik krivičnih vanpretresnih veća u 4 krivična odeljenja ovog suda, između ostalog i u tom odeljenju. Tako da trenutno u konkretnim predmetima svakodnevno sarađujem, kako sa sa kolegama sudijama, tako sa i sudijskim saradnicima.
Šta je po pitanju rada Višeg suda u Beogradu urađeno za ovih godinu dana koliko ste, najpre, od maja 2023. godine bili vršilac funkcije predsednika suda, sve do izbora na tu funkciju u februaru ove godine ?
Brzo sam prepoznao deficit kadra na svim nivoima kao ključni problem u radu suda. Zbog toga je, uz pomoć Ministarstva pravde, za sada broj zaposlenih koji čine sudsko osoblje povećan za više od 30, dok je Visoki savet sudstva prepoznao problem manjka sudija, pa je u međuvremenu za ovaj sud izabrano 10 novih sudija, pri čemu je u toku izbor za još 25 novih sudija. Sačinjen je novi Nacrt kadrovskog plana, koji je u proceduri usvajanja, pa do kraja godine očekujem više od 100 novozaposlenih. Ove promene su odmah dale rezultat, pa smo, primera radi, za prva 3 meseca ove godine rešili čak 20,27% više predmeta u odnosu na isti period prethodne godine, i to u drugostepenoj građanskoj materiji, što konkretno znači da građani odluke u svojim predmetima dobijaju znatno brže. Drugim rečima, od samog stupanja na funkciju predsednika suda imam odličnu saradnju sa Vrhovnim sudom, Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde.
O suđenjima za pucnjavu u OŠ „Vladislav Ribnikar“
U Višem sudu u Beogradu vodi se nekoliko postupaka protiv roditelja dečaka ubice iz OŠ “Vladislav Ribnikar” – krivični i parnični. Kako izgleda suđenje i koliko je specifičan rad na ovakvom predmetu?
Konkretno, u pitanju je pet parničnih postupaka radi naknade nematerijalne štete i jedan krivični postupak. Radi se o nizu posebno medijski ispraćenih predmeta, na kojima je i inače napornije raditi, a ovde posebno, budući da su žrtve tragičnog događaja deca i školski čuvar. Posebno bih napomenuo da su sudije koje postupaju u ovim predmetima do sada pokazale izuzetnu ažurnost, zbog čega sa osnovom očekujem da svi ovi predmeti pred Višim sudom u Beogradu budu okončani tokom 2025. godine.
Sudsko veće Višeg suda isključilo je za javnost suđenje u krivici roditeljima dečaka ubice. Kada i da li ono može da se ponovo otvori za javnost? Koji su uslovi za to, s obzirom na to da su obe strane tražile da suđenje bude javno?
Odluku sudskog veća o isključenju javnosti, protiv koje nije dozvoljena posebna žalba, ne bih komentarisao, budući da je krivični postupak u toku. Napomenuo bih da je ista doneta radi zaštite interesa maloletnika i da će objavljivanje izreke presude u ovom postupku, u svakom slučaju biti javno, pri čemu samom suđenju prisustvuju porodice tragično preminulih. Jedino što bih iz sudijskog iskustva mogao da kažem je to da bi promena odluke morala biti uslovljena prethodnom značajnom promenom okolnosti.
Apelacioni sud ukinuo je presudu Višeg suda koja je napisana na 700 strana u slučaju Zorana Marjanovića. Na koji način će sud sada postupati i šta je sporno u pomenutoj prvostepenoj presudi?
Nakon ukidanja ove presude, postupak je otpočeo iznova, a ovaj sud je svakako po zakonu dužan da postupi po svim primedbama datim od strane Apelacionog suda u Beogradu. Sve primedbe koje je drugostepeni sud izneo u svojoj odluci objavljene su u saopštenju dostupnom na sajtu Apelacionog suda u Beogradu.
O suđenju Miroslavu Miki Aleksiću, klanu Veljka Belivuka
Predsednica veća na suđenju grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića ide u penziju. Da li to znači da se suđenje vraća na početak? Zbog čega je toliko obiman predmet dodeljen sudiji za koju se od početka znalo da uskoro ide u penziju?
ADVERTISING
Glavni pretres mora početi iznova budući da je došlo do izmena u sastavu sudskog veća, s tim što postoji zakonska mogućnost da se iz određenih razloga i pod određenim uslovima svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, već da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima, odnosno da se isti pročitaju. Na pitanje zašto je ovaj predmet prvobitno u rad dodeljen sudiji za koju se znalo da uskoro ide u penziju, ne mogu odgovoriti, budući da u vreme raspoređivanja istog nisam bio predsednik Višeg suda u Beogradu.
Bili ste u sudskom veću koji je osudilo okrivljene osumnjičene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Apelacija je vašu presudu preinačila. Kako to komentarišete?
Moj lični stav o odluci povodom ubistva Slavka Ćuruvijenalazi se u obrazloženju osuđujuće presude koju je sudsko veće čiji sam bio član donelo u dva navrata, ali suprotni stav Apelacionog suda u Beogradu je obavezujući i predstavlja pravnosnažnu odluku koja je u pravnom životu i koju smo svi dužni da poštujemo.
Postupak koji se vodi protiv Miroslava Aleksića jedan je od najpraćenijih pred Višim sudom u Beogradu. U poslednje vreme se suđenja stalno odlažu. Kako to komentarišete?
Od ukupno 23 glavna pretresa u ovom predmetu, 15 je održano, a 8 odloženo ili otkazano. Od pomenutih 8 neodržanih glavnih pretresa čak 6 nije održano zbog bolesti okrivljenog, 1 zbog štrajka advokata i samo 1 zbog sprečenosti suda. Glavni pretresi se zakazuju jednom mesečno, osim u periodima godišnjih odmora. Dakle i brže od dinamike predviđene zakonom za okrivljenog koji se nalazi na slobodi. Ono što mogu da kažem je da je obavljeno veštačenje procesne sposobnosti okrivljenog, te da će dinamika kojom će se postupak dalje odvijati zavisiti od odluke sudskog veća koja će biti doneta na bazi tog veštačenja.
Tokom sudijske karijere bili ste i u Nadzornom odboru FK Crvena zvezda, što je po vašem dolasku na mesto predsednika Višeg suda više puta osporavano. Kako to komentarišete?
Tačno je da sam kao iskreni navijač bio jedan od članova Nadzornog odbora FK Crvena zvezda bez ikakve naknade, za šta sam dobio saglasnost Visokog saveta sudstva i Agencije za sprečavanje korupcije, koji su kao nadležni organi ocenili da to nije nespojivo sa sudijskom funkcijom.
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor za četvoro učesnika protesta ispred Skupštine Beograda koji su osumnjičeni za nasilničko ponašanje na javnom skupu. Zbog čega im je pritvor određen?
Kao što je i navedeno u saopštenju suda koje je javno objavljeno odmah nakon donošenja odluka povodom događaja ispred Skupštine Grada Beograda, o čemu posebno vodimo računa, od ukupno 18 lica koja su zadržana, pritvor je određen u odnosu na 4 lica. Prema svim licima pritvor je određen zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a u sva 4 slučaja pritvor je ukinut po prestanku razloga za njegovo trajanje. Dva od ova četiri lica u međuvremenu su zaključila sporazume o priznanju krivičnog dela.
O pritiscima na sudije
Da li smatrate da su sudije nezavisne i da li su Vam se od kad ste predsednik suda obraćali povodom eventualnih pritisaka koje su trpele? Da li ste Vi bili izloženi pritiscima, s obzirom na važnost nadležnosti suda na čijem ste čelu?
Imam razumevanje za konstantno prisustvo teme nezavisnosti sudija u svim društvenim tokovima. Međutim, na kraju dana, o toj temi najmanje govore same sudije, a najviše mediji i pojedini političari. Da znam da se nešto tako dogodilo, pokrenuo bih adekvatne mehanizme, s tim što smatram da je lični integritet najvažnija brana bilo kakvom uticaju na sudiju.
Lično mi se nijedan od kolega nije požalio da je bio izložen pritiscima, kao što ni ja nisam doživeo pokušaj bilo kakvih uticaja na moj o sudijski rad. Često me i prijatelji pitaju da li sam nekada primio čuveni poziv sa vrha, a ja im kroz šalu odgovaram da ga svakoga dana iščekujem, ali da se još uvek nije desio. Naravno, kada priču uozbiljimo, siguran da ga nikada neću ni dobiti.
U mnogim predmetima Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, aktuelno je pitanje SKY aplikacije. Reč je, između ostalog o predmetima poput Vračarske grupe, Šarića itd. Kakva je sudbina SKY-a kao dokaza?
Sky aplikacija otvorila je niz spornih pravnih pitanja, ne samo kod nas, već i u celoj Evropi. To je odličan pokazatelj toga da pravo mora da se konstantno usavršava I da odgovori izazovima rapidnog razvoja tehnologije kojem svakodnevno svedočimo.
U Republici Srbiji još uvek nemamo pravnosnažnu odluku u kojoj je zauzet stav o zakonitosti sky aplikacije, ali ono što mogu da kažem je da su sudska veća u predmetima za koje me konkretno pitate, odlučila da na glavnim pretresima izvode kao dokaz podatke prikupljene preko SKY-a čime su, barem za sada, na određeni način iskazale svoj stav o zakonitosti istog kao dokaza. Svakako će ovako zauzet stav biti predmet ocene Apelacionog suda u Beogradu, a kasnije verovatno i Vrhovnog suda.
UDARNA VEST.rs (Blic)
