Deca u Ukrajini dele svoje novogodišnje želje, koje imaju pored igračaka, ove praznične sezone, dok Rusija nastavlja da gađa gradove i naselja dronovima i projektilima.
Ruski napadi na civilnu infrastrukturu eskalirali su tokom prošlog meseca, što je ozbiljno uticalo na decu.
– Ovi napadi su izazvali povrede među decom, pojačali talas straha i strepnje kroz već duboko uznemirene zajednice i ostavili milione dece širom Ukrajine bez stalnog pristupa struji, grejanju i vodi, izlažući ih dodatnoj ozbiljnoj šteti kako temperature padaju – rekla je Regina De Dominisis, regionalna direktorka „UNICEF-a“ za Evropu i centralnu Aziju, u izjavi od ponedeljka.
Potvrđeno je da je najmanje 10.000 civila, uključujući više od 560 dece, ubijeno otkako je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, saopštila je prošlog meseca Misija Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini. Više od 18.500 ljudi je povređeno. UN veruju da su prave brojke verovatno znatno veće zbog izazova i kašnjenja vezanih za verifikaciju smrtnih slučajeva u oblastima tekućih neprijateljstava.
Potresna pisma Deda Mrazu
Čak i u takvim strašnim okolnostima, otpornost dece je prikazana u njihovim prazničnim pismima dok žive u senci rata. „Si-En-En“ je razgovarao sa roditeljima i starateljima, koji su podelili pisma svoje dece Svetom Nikoli i njihovim nadama ovog Božića i sledeće godine.
Solomija, 11 godina
Solomija ove godine ima jednu želju od Svetog Nikole —mir.
Jedanaestogodišnjakinja zna cenu rata iz ličnog iskustva. Njen otac se prijavio za borbu 2014. godine — kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i okupirala delove istoka – i poginuo u akciji. Osam godina kasnije, kada je Rusija započela svoju invaziju u punom obimu, Solomija i njena porodica živeli su u kijevskom predgrađu Buča, ali su pobegli da potraže sigurnost u severozapadnoj Ukrajini tri dana nakon što su ruske trupe zauzele tu oblast.
Solomija je pre rata volela da crta na velikim platnima.Za sada je prestala, ali kaže da će početi ponovo kada se vrate u Buču, kaže njena majka.
Kaja, 6 godina
Kaja želi zanatsku opremu, igračku i da vidi svog tatu za Božić. Njen otac je pripadnik 47. mehanizovane brigade koja se bori na žarištu Avdijevke na istoku Ukrajine.
– Volela bih da moj tata, koji sada brani Ukrajinu, dođe kod mene za Božić. Molim vas pomozite mu da to uradi – napisala je Kaja u svom pismu Svetom Nikoli.
Kajin otac, Dmitro, želi da vidi svoju porodicu za praznike, ali su se preselili u Nemačku i on nije u mogućnosti da otputuje.
Maks, 5 godina
Petogodišnji Maks želi pobedu za Božić. Njegovo pismo je jednostavno i kratko: „Dragi Nikola, donesi nam pobedu“.
Njegova majka kaže da je Maks shvatio svoj snažan patriotizam i važnost ukrajinske pobede slušajući razgovore odraslih. Porodica je otišla iz Kijeva u zapadnu Ukrajinu kada je počeo rat. Svoje pismo za Svetog Nikolu ostavio je na prozorskoj dasci njihovog privremenog novog doma.
Katja, 12 godina
Katja je koristila popularni AI čet „ChatGPT“ da napravi svoje pismo Svetom Nikoli, kaže njen otac.
– Bila sam zaista ljubazna i iskreno zahvalna za neverovatne trenutke. Moja želja za sledeću godinu je da aktivno razvijam svoje veštine crtanja i poboljšam svoje veštine samomotivacije – napisala je ona u svom pismu.
Ona živi u glavnom gradu Ukrajine Kijevu, gradu koji je rutinski gađan dronom i projektilima. Vazdušna odbrana presreće većinu nadolazećih baraža, ali se mogu čuti glasne eksplozije kada se aktiviraju.
– Nadam se da te neće oboriti PVO – dodala je u svom pismu.
Anastasija, 10 godina
Anastasija i njena porodica pobegli su iz svog rodnog grada u ukrajinskoj okupiranoj oblasti Herson pre skoro dva meseca. Pod ruskom okupacijom, porodica je bila prinuđena da promeni ukrajinske lične karte u ruske.
Okupacione vlasti su zahtevale da Anastasija pohađa rusku školu i pretile su joj da će je odvesti od porodice ako odbije. Volonteri su pomogli porodici da ode na teritorije pod kontrolom Ukrajine. Trenutno žive u rehabilitacionom centru u Kijevu, gde se Anastasija bavi likovnom terapijom kako bi joj pomogla da se nosi sa svime kroz šta je prošla. Njena želja ove godine je jednostavna i skromna – u pismu Svetom Nikoli tražila je pahuljaste grejače za uši.
Artem (7) i Timifij (6)
Artem i Timofij su braća koji su sa porodicom otišli u Minhen pre 18 meseci zbog sveobuhvatne invazije Rusije. Pre rata, dečaci bi posetili svog dedu u južnom ukrajinskom gradu Nova Hakova na reci Dnjepar. Brana na reci dignuta je u vazduh ovog leta što je izazvalo ekološku i humanitarnu katastrofu. Dečaci pričaju da žele da tamo sa dedom idu na pecanje, kaže njihova majka. Istočnu obalu Dnjepra trenutno je okupirala Rusija, a zapadna je pod stalnim granatiranjem, što je čini opasnom.
U kratkim beleškama Svetom Nikoli dečaci su naveli ono što je za njih najvrednije.
– Mir, zdravlje i cvetna Ukrajina – za Artema;
– Mir, porodica, Ukrajina, tata, Bog – za Timofija.
(Si-En-En)
UDARNA VEST.rs (Blic)
