U Srbiji se kaže da za Svetog Nikolu pola domaćinstava slavi slavu, a druga polovina ide na slavu. To je zato jer se Nikoljdan smatra jednim od najčešćih slava kod nas.
Običaj nalaže da se Nikoljdan strogo posti, jer pada u vreme Božićnog posta, a praktikuje se i praznovanje tog dana, što znači da su isključeni teži poslovi.
Ko je bio Sveti Nikola?
Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine. Njegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, dobili su ga u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. – 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo.
Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj, episkop patarski, sa kojim se kasnije i zamonašio u manastiru Novi Sion. Nakon smrti svojih roditelja, Nikola je prodao imanje i novac razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovalo ga je milosrđe i mnogi su smatrali da će naslediti svog strica kao episkop. Ipak, budući da je bio skroman, povukao se u samoću spreman da tako sačeka smrt. Hrišćani veruju da mu se tada javio glas Gospodnji i rekao mu: „Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan“. Tada je napustio samački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (tadašnje Rimsko carstvo, danas oblast današnje Turske).
Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo. U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko izabranih arhijereja javio glas Isusa Hrista i Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikoli, koji je branio pravu veru.
Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć kada je vladala bolest, u nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i obeležava toga dana, što je 19. decembar po novom kalendaru.
Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole obeležava 19, odnosno 6. decembra, datum koji se takođe obeležava u čast Svetog Nikole je 22, odnosno 9. maj, u znak sećanja na prenošenje njegovih moštiju u Bari.
Na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka.
Svojim čudesnim moćima sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji.
Uz pomoć njegove molitve, slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
UDARNA VEST.rs(kurir)
