Dok je osuđivao državni udar koji je krajem juna inicirao šef plaćeničke vojske Vagner Jevgenij Prigožin, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ponovio je da je invaziju na Ukrajinu pokrenuo zato što je Zapad naoružava, a „vode fašisti koje podupiru Sjedinjene Američke Države“.
Segej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, ponovio je krajem jula da Rusija nikada neće odustati od namere da „eliminiše neonacističku pretnju u komšiluku“. Kremlj je antifašističku borbu često znao da koristi kao opravdanje za razne politike…
Međutim, pokušaj da se rat u Ukrajini ugura u taj narativ trenutno je pod velikim pritiskom. Prigožin je tog 23. juna, u trenutku kada je sa svojim borcima krenuo prema Moskvi, utvrdio da je korumpirani ruski vojni establišment na prevaru Putina uverio u to da će Severnoatlantski savez i Ukrajina napasti Rusiju.
Drugim rečima, Ukrajina nije morala da bude napadnuta da bi se Rusija tobože zaštitila od neonacista. Direktor CIA Vilijam Burns 20. jula je rekao da je spomenuta Prigožinova izjava, najoštrija osuda Putinovih razloga za iniciranje rata u Ukrajini koju je bilo ko izrekao, piše Foreign Policy.
I dok većina Rusa koji učestvuju u ispitivanjima javnog mnjenja govore kako podržavaju „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini, posmatrači sugerišu da su ti stavovi neretko ili lažni ili utemeljeni na klimavim argumentima.
U nedavno sprovedenoj anketi, većina ispitanika je rekla da podržava rat u Ukrajini, međutim, njih 41 posto reklo je i da je invazija Rusiji donela više lošeg nego dobrog. Među 38 odsto ispitanika koji tvrde da je invazija njihovoj domovini donela više dobrog nego lošeg, samo je devet odsto njih reklo da je „specijalna vojna operacija“ vredna jer Rusiju štiti od „fašizma i nacizma“. Uz to, samo je tri odsto onih koji veruju da je invazija dobra za Rusiju reklo da misli da društvo podržava rat u Ukrajini.
Uprkos tome, Putin ne odustaje od korišćenja istorije kao oružja. Ruski predsednik je pre invazije na Ukrajinu kritičare ruske politike – uglavnom Poljsku, Ukrajinu i druge zemlje u regionu – prozivao za antisemitizam i podsticanje Holokausta. Za razliku od Sovjetskog Saveza, Putinova verzija Velikog domovinskog rata (ruskog imena za Drugi svetski rat) uključuje sećanje na doprinos koji je Crvena armija dala kako bi se okončao pokušaj nacističke Nemačke da istrebi Jevreje.
Spomenuti konceptualni zaokret predstavlja intenziviranje ruske reakcije na optužbe iz istočne Evrope da se Sovjetski Savez u tom periodu takođe ponašao genocidno.
Baš kao što su postkomunističke elite na istoku Evrope narative o viktimizaciji često vezivale uz procese izgradnje država i nacija tokom kojih je Sovjetski Savez etiketiran kao zlonamerni „drugi“, Kremlj sada gura suprotno viđenje stvari.
Putin Ruse i Jevreje vidi kao žrtve genocida. Taj je revidirani narativ Kremlju omogućio da ukrajinske politike prema ruskim govornicima na istoku Ukrajine uokviri kao genocidne i opravda invaziju koju je naredio krajem februara 2022. godine.
Putin je tu tvrdnju, za koju nema nikakve konkretne dokaze, iskoristio kako bi uspostavio još jednu vezu između Drugog svetskog rata, Holokausta i invazije na Ukrajinu.
S obzirom na to da je rekao da će sprovesti „denacifikaciju“ Ukrajine, Putinu je jako važno da ga podržavaju ukrajinski Jevreji. Međutim, ugledni ruski Jevreji osudili su napore Kremlja da politizuje sećanje na Holokaust ili predsednik Ukrajine Volodimira Zelenskog prikaže kao Jevrejina koji podržava neonaciste.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sablaznio je svetsku javnost kada je u maju Zelenskog uporedio sa Hitlerom, koji je „imao jevrejske krvi“. Lavrov je utvrdio da „mudri“ Jevreji znaju da se „najgori antisemiti“ nalaze među Jevrejima samima.
Glavni rabin Ruske Federacije Berel Lazar nije podržao rusku invaziju na Ukrajinu, ali nije je ni direktno kritikovao.
Lazar je od Lavrova zatražio da povuče izjavu da su Jevreji odgovorni za Holokaust i da ukrajinski predsednik Zelenski vodi neonacistički režim koji preti Rusiji.
Predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Ruskoj Federaciji rabin Aleksander Boroda zamolio je učesnike rata u Ukrajini da se suzdrže od iskorišćavanja Holokausta i Drugog svetskog rata za sticanje političkih poena.
Izrael je kritikovao laži Lavrova, a Putin se na kraju zbog svega izvinio izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu. Međutim, Lavrov je nastavio sa provokacijama i kasnije rekao da je Zapad pokrenuo rat u Ukrajini kako bi „konačno rešio rusko pitanje“, čime je potporu koju Zapad pruža Kijevu izjednačio sa zločinima koje je počinila nacistička Nemačka.
Upkros pritiscima Kremlja, Jevreji nisu podržali rusku invaziju na Ukrajinu. Rusija im je zbog toga u mnogočemu zagorčala život. Ruski ogranak nevladine organizacije Jevrejska agencija za Izrael, organizacije koja Jevrejima pomaže da emigriraju u Izrael, zbog toga ne može normalno delovati, a bivši je pomoćnik sekretara Sigurnosnog veća Ruske Federacije Aleksej Pavlov napisao članak u kojem je ukrajinski ogranak svetski poznatog hasidskog pokreta Čabad-Lubavič etiketirao kao „kult“ koji se mora podvrgnuti „desotonizaciji“, prenosi Jutarnji.
Glavni rabin Rusije Berel Lazar članak je prozvao „vulgarnim antisemitizmom“, a glavni sekretar Sigurnosnog veća Rusije Nikolaj Patrušev izvinio se zbog pisanja Pavlova. Aleksej Pavlov zatim je maknut s pozicije pomoćnika sekretara Veća.
Dok su ispitivanja javnog mnjenja koja su sprovedena pre rata u Ukrajini pokazala da Rusi poštuju i tolerišu Jevreje, oni su ujedno i grupa koju Rusi najviše povezuju sa Zapadom, istim tim Zapadom koji Putin drži najvećim neprijateljem Rusije.
Ruski predsednik je Zapad više puta uporedio sa nacističkom Nemačkom, a Ruse koji podržavaju sve zapadno prozvao „šljamom i izdajicama“.
Takve bi izjave mogle da rasplamsaju antisemitizam iz ere Sovjetskog Saveza koji je još prisutan u ruskim sigurnosnim službama i Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Lideri jevrejske zajednice u Rusiji zbog svega navedenog moraju biti vrlo pažljivi.
Putin je sredinom juna u svoj antiukrajinski narativ uveo i kontroverznog ukrajinskog krajnjeg desničara Stepana Banderu, vođu militantnog krila nasilne Organizacije Ukrajinskih Nacionalista (OUN-B).
Putin je tada tvrdio da aktuelno ukrajinsko vodstvo Banderu i njegove trupe drži „herojima Ukrajine“.
Podsetimo, Bandera je 1934. godine osuđen na smrt zbog atentata na poljskog ministra unutrašnjih poslova Bronisłava Pierackog. Pušten je iz zatvora nakon invazije na Poljsku 1939. godine, te je 1941. obećao da će sarađivati s nacističkom Nemačkom nakon što je ova 22. juna iste godine izvršila invaziju na Sovjetski Savez.
Nemačka se usprotivila njegovoj deklaraciji i nacistička tajna policija ga je ubrzo uhapsila. Bandera je pušten 1944. godine jer se Nemačka ponadala da bi joj mogao pomoći da se odbrani od nadirućih Sovjeta. Mnogi Ukrajinci Banderu smatraju herojem ili mučenikom dok ga oni s juga i istoka smatraju fašistom koji je sarađivao sa nacistima. Drži se i da su on i njegovi sledbenici odgovorni za Volinjski pokolj i Holokaust u Ukrajini.
Banderina je popularnost u Ukrajini porasla iako popularnost ultranacionalističkih organizacija koje se oslanjaju na njega u padu od 2012, kada je krajnje desna stranka Svoboda na parlamentarnim izborima osvojila 10 posto glasova. Foreign Policy piše da je taj uspeh postigla zbog antiruskih i populističkih stavova i politika, a ne krajnje desnih politika. Uprkos tome, Rusija svoje teze o današnjoj snazi krajnje desnice u Ukrajini brani upravo pomoću Svobode i paravojnih grupa poput Bojne Azov.
Selektivna amnezija
S druge strane, otkad je proglasila neyavisnost, Ukrajina je Banderu često spominjala u kontekstu borbe koja je dovela do tog proglasa. U želji da se distancira od sovjetske verzije ukrajinske istorije, Kijev je kreirao novi narativ u kojem se fokusirao na rusko ugnjetavanje Ukrajine.
U sklopu toga, Ukrajina je umanjivala represiju koju je Organizacija Ukrajinskih Nacionalista sprovodila nad Poljacima i Jevrejima. Rusija, Izrael, Poljska, Nemačka, Evropska unija i jevrejske zajednice iz celog sveta osudile su takve pokušaje reinterpretacije istorije. Međutim, većina Ukrajinaca danas Banderu vidi kao pozitivca.
Iako Kremlj tvrdi da su ti stavovi dokazi da je Ukrajina plodno tlo za neonacističke stavove koje Sjedinjene Američke Države naveliko podupiru.
Istovremeno, anketa koja je pokazala da većina Ukrajinaca Banderu vidi kao pozitivca pokazala je da Ukrajinci veruju da su pripadnici Organizacije Ukrajinskih Nacionalista i njenog militantnog krila bili borci za slobodu koji su se odupirali nacistima i Sovjetima koji su hteli da ugroey ukrajinsku nezavisnost.
I dok Ukrajina odaje počast ksenofobičnim nasilnicima poput Bandere, Ukrajinska država i velika većina Ukrajinaca prihvata građanski identitet koji je ruska invazija u velikoj meri učvrstila. Prepreka je to koja Putinu uvelike otežava uspešno plasiranje narativa o prevlasti neonacista u Ukrajini.
Premda je ukrajinska selektivna amnezija izvor tenzija u odnosima Kijeva i Varšave, Jeruslima, Berlina i drugih aktera i grupacija, solidarnost koju je inspirisala ruska invazija pomogla je Ukrajini da izgladi neke od tih nesuglasica.
Zelenski je polako počeo da se distancira od davanja oproštaja Organizaciji Ukrajinskih Nacionalista. Ta činjenica pokazuje da su on i Ukrajina spremni da prigrle vrednosti Evropske unije, ali i da žele da sarađuju s Poljskom i Severnoatlantskim savezom.
U potrazi za nacionalnim zanosom
Uz to, anketa sprovedena 2016. godine pokazala je da 95 posto Ukrajinaca Jevreje prihvata kao građane. Niti u jednoj bivšoj sovjetskoj zemlji taj postotak nije bio toliko visok (primera radi, u Rusiji je Jevreje tada prihvatalo 86 posto Rusa). Ti stavovi, koji se kose s Putinovim narativom, mogli bi, na kraju, da dovedu do otvorenijeg dijaloga u Ukrajini o Drugom svetskom ratu.
Pričanje koherentne priče koja invaziju na Ukrajinu veže uz sećanje na okvir Drugog svetskog rata jedan je od najvećih izazova koji se nalaze pred Putinom. On još nije pronašao uverljive dokaze kojima bi pokazao da su neonacisti zaista zavladali Ukrajinom i da je invazija bila potrebna kako bi se Rusija od njih zaštitila.
Svetski rat je jedini istorijski događaj koji kod Rusa može izazvati nacionalni zanos i Putin se upravo zato pokušava njime okoristiti kako bi opravdao svoj napad na Ukrajinu.
Teorije društvenog sukoba sugerišu da pretnja može ujediniti grupu, pa i društvo, ali samo ako grupa kao celina neku pretnju doživi kao autentičnu, snažnu i neposrednu. U Rusiji, rat protiv Ukrajine nema tu istaknutost – delom zato što je Putinov narativ o odbrani od neonacista i Zapada koji im drži leđa jednostavno previše odvojen od stvarnosti.
UDARNA VEST.rs (Kurir.rs)
