Dok su sve oči uprte u kopneni rat u Ukrajini, veća strateška nagrada za Kijev bi se mogla naći u ratu na moru – nešto sasvim izvanredno za zemlju bez konvencionalne mornarice, piše pukovnik Ričard Kemp u autorskom tekstu za britanski „Telegraf“, koji ovde prenosimo.
Za dva dana, dva velika ruska broda pogođena su pomorskim dronom za napade, oba u blizini Novorosijska, glavne ruske naftne luke na Crnom morukoja izvozi 600.000 barela dnevno.
Ovi napadi ilustruju i ranjivost Rusije na moru i potencijalnu priliku da se nanese ozbiljna ekonomska šteta Moskvi.
Ovo se posebno odnosilo na napad na naftni tanker “Sig”, za koji se smatralo da je plovio u Feodosiju na obali Krima da utovari tovar mlaznog goriva. Oštećenje ili čak potonuće brodova kao što su “Sig” i “Olenegorski rudar” imaće uticaj na rusku vojnu logistiku, ali posledice idu i dalje od toga.
Samo nekoliko sati pre nego što je “Sig” pogođen, ukrajinska državna hidrografska kancelarija izdala je upozorenje da je cela ruska obala Crnog mora, od Tamana do Sočija, sada zona „ratnog rizika“ za sve brodove.
To je usledilo nakon izjave ukrajinskog ministarstva odbrane u julu da se sva plovila koja idu u luke na Crnom moru pod kontrolom Rusije mogu tretirati kao da prevoze vojni teret.
Možda se to smatralo retoričkom osvetom za pretnje Moskve protiv brodova koji ulaze u ukrajinske morske luke.
Ali potkrepljeno sa dva udara bespilotnih letelica za nekoliko dana – a možda će ih uslediti još – najnovije upozorenje moglo bi da bude dovoljno da odvrati mnoge civilne teretne brodove da saobraćaju u bilo koju luku u određenom području, nanoseći ozbiljan šok ruskoj ekonomiji.
Da biste razumeli razmere ove pretnje Moskvi, samo pratite izvoz nafte. Oni su postali žila kucavica prihoda ruske vlade, piše list.
Trgovina naftom – uglavnom u Kinu i Indiju – stvara stranu valutu potrebnu da se rublja održi u ravnoteži.
I uprkos svim pričama o ruskim naftovodima, Vladimir Putin se i dalje oslanja na crnomorske luke za isporuku ogromne količine nafte u inostranstvo. Svako naglo smanjenje ovog kapaciteta ne može se nadoknaditi novim cevovodima, za čije izgradnje su potrebne godine ili decenije.
Moskva je predvidljivo označila napade dronovima u Crnom moru kao terorizam. To bi bio tačan opis njenih sopstvenih pretnji ukrajinskom izvozu žitarica i nedavno pojačanih napada na infrastrukturu žitarica, čiji je cilj da ne osakate kijevsku ekonomiju, već da izvrše pritisak na Zapad izgladnjivanjem sveta, piše britanski „Telegraf“.
Ali ciljanje na rusku ratnu ekonomiju je legitiman čin samoodbrane, sve dok se Ukrajina pridržava zakona ratovanja u svojoj pomorskoj kampanji. Kijev bi trebalo da ide dalje, pojačavajući udare i pretvarajući ciljanje ruske nafte u glavni novi front u ratu.
Ipak, kao što se često dešava, Ukrajinu bi uskoro mogla da omete zabrinutost Vašingtona. Bajdenova administracija je preuzela vodeću ulogu u sankcijama koje su zadržale Rusiju u naftnom biznisu, osmišljenim da minimizuju prihode Moskve uz izbegavanje daljeg rasta cena energenata. Sada će Bela kuća biti uplašena izgledima za povećanje cene gasa uoči predsedničkih izbora.
U otkrivanju svojih različitih strateških zagonetki, predsednik Volodimir Zelenski će morati da uravnoteži ono što bi bila prirodna želja da se nanese što više štete neprijatelju sa potrebom da zadrži podršku svojih saveznika. Ali jedno je sigurno: on je tačno identifikovao Putinovu najslabiju tačku.
UDARNA VEST.rs (Blic)
