Sjedinjene Države su potrošile više od 500 miliona dolara na naoružavanje i opremanje oružanih snaga Nigera. Ipak, specijalne snage Nigera, koje su bile obučene za gotovo sve moguće slučajeve borbe protiv terorizma, nisu reagovale na puč.
Sjedinjene Američke Države potrošile su više od 500 miliona dolara na naoružavanje i opremanje vojnih snaga Nigera, ali istovremeno nisu mogle ni da spreče vojni udar niti da spasu predsednika te zemlje, koji je bio blokiran u svojoj palati, piše „Volstrit džornal“.
Sada su američke vojne baze u ovoj zemlji, koja se smatrala jednom od američkih ispostava u Africi, možda u rukama Rusije, ističe se u tekstu.
Amerika će uskoro izgubiti svog najmoćnijeg saveznika u kritičnom i nestabilnom delu Afrike, navodi američki dnevni list i dodaje da se „čudan kadrovski spor u nigerskoj predsedničkoj gardi pretvorio se u geopolitičku pobedu Rusije“.
Štaviše, situacija se može razviti u otvoreni vojni sukob. Zapadnoafričke zemlje, s Nigerijom na čelu, okupljene u organizaciji EKOVAS zapretile su da će upotrebiti vojnu silu da vrate Mohameda Bazuma na vlast ako pučisti to sami ne učine do nedelje. Mali i Burkina Faso obećali su da će braniti Niger u takvom slučaju. S druge strane, zvaničnici u SAD i Evropi pokušavaju da pronađu načine da vrate Bazuma na vlast, ali priznaju da je mogućnosti za to sve manje.
Puč bi mogao da dovede do toga da Rusija dobije pristup nekim najvažnijim američkim dronovima koji se koriste za letove preko Sahare između Libije i Nigerije. Bivše američke i francuske ispostave u Siriji i Maliju već su u ruskim rukama.
„Ovaj ishod nije bio unapred određen. Nedelje grešaka i šumova u komunikaciji gurnuli su ogroman narod Nigera ka Rusiji“, piše u tekstu.
Podseća se da je ovaj državni udar sedmi u regionu od 2020. godine, a Vašington to nije mogao da predvidi.
Sjedinjene Države i Evropa učinile su Niger središtem svoje borbe protiv islamista u afričkom Sahelu, regionu u južnoj Sahari koji uključuje Burkinu Faso, Mali i Čad. To je jedan od najsiromašnijih regiona sa brzim rastom stanovništva. Skoro polovina budžeta Nigera se sastoji od strane pomoći.
Američki zvaničnici i dalje veruju da postoji mogućnost mirnog rešavanja krize u Nigeru.
– Dajemo šansu diplomatiji, nastavljamo da se uključujemo u diplomatske pregovore na najvišem nivou i razmatramo sve opcije za našu saradnju sa vladom Nigera – rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
Dodala je da SAD žele da pomognu narodu Nigera „da sačuva svoju teško stečenu demokratiju“. Istovremeno, Vašington je najavio da će obustaviti pomoć vladi Nigera, ali će se humanitarna i pomoć u hrani nastaviti.
Državni udar počeo je kada je predsednik Bazum, posle dugog razmišljanja, odlučio da smeni šefa predsedničke garde, koji je 12 godina branio lidere Nigera i sprečio pokušaj državnog udara protiv samog Bazuma.
Istovremeno, američki i francuski obaveštajci su odavno znali za ove planove i rizike povezane s njima, ali ništa nisu preduzeli. Činjenica je da su u Nigeru velike sume novca počele da se slivaju u antiterorističke jedinice i da se predsednička garda već osećala izostavljenom.
Bazum je arapskog porekla, dok većinu stanovništva u Nigeru i u vojnim krugovima čini etnička grupa Hausa.
Nakon objave smene, generalovi ljudi, teško naoružani, razoružali su predsednikove stražare koji su imali samo pištolje. Bazum se sklonio u sigurnu sobu palate i počeo da zove saveznike tražeći pomoć. Insistirao je da je reč o kadrovskom sporu i da puč nema ozbiljnih osnova.
Pripadnici američke vojske, kojih u Nigeru ima oko 1.100, nisu pritekli u pomoć. Oni koji su to mogli da urade, bili su na zadatku u udaljenim regionima zemlje. Obični vojnici nigerske vojske rekli su da nisu dobijali naređenja od komandanata i razgovarali su u Vocap grupama šta da rade.
„Iako su Sjedinjene Države potrošile stotine miliona dolara da Niger pretvore u svoju glavnu vojnu ispostavu u Sahari, one nisu imale ambasadora u zemlji“ konstatuje se u tekstu i dodaje da se osoblje Afričke sekcije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD stalno menjalo.
Bazum je kontaktirao i sa saveznicima u Francuskoj, koja ima oko 1.500 vojnika u Nigeru. Ali Francuska je stalno suočena s protestima protiv nje u afričkim državama.
U Maliju i Burkini Faso je preuzimanje vlasti predstavljeno kao čin oslobađanja od Francuske, nakon čega su se nove vlasti obratile Rusiji za zaštitu. Stoga je predsednik Francuske odlučio da ne šalje francuske snage u pomoć Bazumu.
Rusija je u odličnoj poziciji da popuni vakuum. Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno ugostio lidere afričkih zemalja na samitu u Sankt Peterburgu. Mohamed Bazum je prethodno odbio poziv, ali su lideri Malija i Burkine Faso bili tamo i mogli su da razgovaraju o koordinisanom odgovoru.
Međutim, nove vlasti Nigera nisu govorile o svom okretanju ka Rusiji, napominje se u tekstu. Naprotiv, jasno su stavili do znanja da računaju na dalji priliv američke pomoći. A Stejt department nije nerede nazvao državnim udarom, inače SAD automatski više ne bi mogle da pomažu na ovaj način Nigeru.
Situacija je posebno teška za Nigeriju koja je posle decenija vojnih udara i loše vladavine od jedne od najbogatiji postala jedna od najsiromašnijih zemalja. U toj državi strahuju da bi takav državni udar doveo do puča i u drugim zemljama.
Zbog toga su i zapretile, zajedno sa još 15 drugih afričkih zemalja, da će vojno intervenisati.
Istovremeno, SAD ne znaju da li da ih podrže u tome. Malo ljudi u Vašingtonu je sigurno da su nigerijske oružane snage sposobne da intervenišu.
Na međunarodnu intervenciju je pozvao i svrgnuti predsednik Nigera u članku u „Vašington postu“.
Međutim, kada je taj tekst objavljen, veliki deo njegove zemlje je već bio u mraku. Oko 75 odsto električne energije u Nigeru dolazi iz Nigerije, a ona je isključila jedan od svojih glavnih dalekovoda. Bez struje je ostala i predsednička palata.
Saveznici sada mogu samo da se nadaju da Mohamed Bazum ima dovoljno telefonskih baterija da ostane u kontaktu s njima, zaključuje „Volstrit džornal“.
UDARNA VEST.rs(informer)
