Dok Ukrajina ubrzava svoju kontraofanzivu na nekoliko delova fronta, postoje naznake da 2023. može biti poslednja godina ruskog rata protiv njenog suseda. Ruski vojni resursi su iscrpljeni, duga i krvava zimska ofanziva Moskve na Donbas dala je oskudne rezultate, a rusko društvo žudi za povratkom u predratnu stabilnost.
Logika nalaže da Кremlj nema bolju opciju nego da iskoristi svaku priliku da prekine sukob, čuvajući obraz koliko god je to moguće i držeći se za komadiće teritorijalnih dobitaka. Američki državni sekretar Antoni Blinken ponovio je ovaj stav na konferenciji za novinare ove nedelje, kada je rekao da bi uspešna ukrajinska kontraofanziva mogla da primora Vladimira Putina da se konačno fokusira na mirovne pregovore.
Takve kalkulacije se, međutim, zasnivaju na racionalnoj analizi troškova i koristi i potcenjuju u kojoj meri je ovaj rat lični projekat ruskog predsednika, piše „Forin polisi“. On je sukob započeo na osnovu sopstvenih percepcija i zanemarujući mišljenje ruskog društva i vladajućih elita. Nastavio je da ga vodi više od godinu dana i nema naznaka da će ikada poželeti da prekine. Zapravo, nastavak rata mu donosi brojne političke koristi, dok bi njegovo zaustavljanje ponudilo samo nove rizike.
Nema sumnje da ruske elite i društvo u velikoj meri dele Putinovo ogorčenje prema Zapadu. Malo je saosećanja za nevolje Ukrajinaca među Rusima svih društvenih položaja, a još manje apetita za pretvaranje Rusije u saveznika Zapada. Ipak, mnogi Rusi se značajno razlikuju od Putina po tome koliko su spremni da žrtvuju u sukobu sa Zapadom.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stalna podrška naroda Putinu ne sprečava većinu Rusa da svoju trenutnu situaciju vide kao izuzetno stresnu i da pozdravljaju hitne mirovne pregovore sa Ukrajinom – šta god to značilo, jer je nejasno koliko bi Rusa podržalo odustajanje od bilo koje od osvojenih teritorija. Privatni razgovori među ruskim elitama takođe otkrivaju veliko nezadovoljstvo sve većim troškovima rata i nerazumevanjem njegove svrhe. Ipak, invazija se nastavlja prema Putinovim željama, a niko u Rusiji nema sredstva da nadjača njegovu volju.
Za Putina, invazija predstavlja lak način da sprovede ciljeve za koje se godinama borio da ostvari u miru. Ovo je oduvek bio Putinov zaštitni znak vladanja, piše američki list – on veruje da su direktni pokušaji da se upravlja levijatanom ruske države uzaludni i umesto toga prisiljava sistem da se prilagodi krizama i svršenim činovima koje je sam stvorio.
Raskidanje veza sa Zapadom
Sa invazijom na Ukrajinu, Putin je ovaj menadžerski pristup izbrusio do savršenstva. Jednom odlukom stvorio je dovoljan zamah da pošalje Rusiju u pravcu razvoja koji je dugo želeo da vidi. Jedan od primera je preorijentacija ruske spoljne trgovine kako bi postala manje zavisna od Zapada, čemu je Putin težio od 2014. Osam godina osmišljavanja strategija, razrade politike i preduzimanja različitih koraka, sve je to postignuto za manje od jedne godine rata. U 2022. trgovinski promet zemlje sa Evropom se više nego prepolovio, dok je trgovina sa Кinom porasla za više od 40 odsto, a sa Indijom 2,6 puta.
Godinama su se ruska preduzeća i birokratija borili da razviju infrastrukturu potrebnu za saradnju sa Azijom. Ali rat je naveo Rusiju da mobiliše svoje resurse i finansira niz transportnih projekata orijentisanih na Aziju, od železničke veze do Indijskog okeana preko Irana i Azerbejdžana (o čemu se govorilo od 2005.), do novog gasovoda do Кine, koji sada je na dohvat ruke nakon više od decenije razgovora. Smanjenje zavisnosti Rusije od američkog dolara i zapadnog finansijskog sistema bio je prioritet vlade od 1990-ih, ali je bio potreban rat da bi se smanjio udeo ruskog izvoza koji se plaća u američkim dolarima ili evrima sa skoro 90 procenata u januaru 2022. na ispod 50 odsto u decembru iste godine.
Ciljevi kao što su zamena zapadnog uvoza domaćim proizvodima, motivisanje Rusa da odmaraju u svojoj zemlji i vraćanje prestiža ruskim oružanim snagama bili su na Putinovom dnevnom redu decenijama, ali se na kraju pokazalo da samo rat može da primora ruske birokrate, biznismene i šire društvo ih sprovodi. Delovi moskovske elite možda i dalje uživaju u svojim italijanskim vilama, mediteranskim jahtama i francuskim delicijama, ali njihov broj se smanjuje svaki put kada Zapad uvede novi paket sankcija.
Međunarodni razvoj događaja od početka rata se još više uklapa u Putinove dugogodišnje ambicije. Umešanost Minska u agresiju na Ukrajinu zapečatila je izolaciju Belorusije od Zapada i gurnula zemlju u još jaču integraciju sa Rusijom. U međuvremenu, gubitak evropskog pristupa jeftinom ruskom gasu je trn u oku transatlantskog jedinstva, jer potencijalno stvara nove izvore napetosti između Evrope i Sjedinjenih Država.
Zamrzavanje deviznih rezervi Ruske centralne banke izazvalo je strahove širom sveta da će Vašington i Brisel iskoristiti svoje valute u druge svrhe. Ruski rat je takođe stvorio novu svađu između Zapada i Кine. Mnoge zemlje u razvoju su iskoristile to kako bi bile odlučnije prema Americi i Evropi.
Ogromna cena ostvarenih ciljeva
U stvarnosti, naravno, Rusija plaća ogromnu cenu za ostvarivanje ovih ciljeva. Ali ključna lekcija koju je Putin izvukao iz ruske istorije je da ako želite da postignete nešto veliko u tako ogromnoj zemlji, cena će neizbežno biti visoka. Gubici će se vremenom smanjivati, a dostignuća će pamtiti potonje generacije. Iako su troškovi visoki, Putin nije pronašao ništa što bi moglo da parira ratu u oblikovanju istorije Rusije i sveta.
Nasuprot tome, sam Putin nema mnogo koristi od zaustavljanja rata, posebno ako se ukrajinska kontraofanziva pokaže uspešnom. Naravno, okončanje rata bi spasilo hiljade života, značajno ublažilo pritisak na rusku ekonomiju i društvo, omogućilo Rusiji da stabilizuje svoj međunarodni položaj itd. Ali za Putina lično, zaustavljanje sukoba bilo bi katastrofalno za njegovu poziciju u ruskoj unutrašnjoj politici i istoriji, prenosi Blic.
Okončanje rata bi neizbežno izazvalo javnu reakciju. Bilo bi mnogo pitanja o svrsi invazije, njenoj visokoj ceni i da li je rezultat opravdao tu cenu. Štaviše, Putin bi morao da se suoči sa tim pitanjima u situaciji kada više ne bi bilo moguće da opravda oštriju represiju ratnim okolnostima.
Bez obzira na to koliko su Rusi istrošeni, Putin će se, dakle, držati svoje selektivne percepcije stvarnosti, tražeći razloge i načine da dalje eskalira rat, zaključuje „Forin polisi“.
UDARNA VEST.rs (Blic)
