Džef Grin je karijeru počeo u Sijetl Supersoniksima. Ta franšiza više ne postoji, a Džef je kao veteran stigao do NBA titule 2023. godine sa Denver Nagetsima.
Priča Džefa Grina je teška.
Pre 11 godina imao je otvorenu operaciju srca koja je trajala nekoliko sati i jedva je ostao živ.
Sada, Džef Grin je NBA šampion.
Ove sezone u plej-ofu igrao je 17,2 minuta u proseku i beležio 4,1 poen u proseku.
Bio je bitan faktor sa klupe kao veteran.
A njegova priča je neverovatna i podsećamo vas na njegov tekst od kog ćete se naježiti.
Naježićete se od teksta Jokićevog saigrača pred finale: I ko nije navijao za Denver, hoće posle ovih reči o Nikoli i timu
Džef Grin, 36-godišnji veteran, koji je u Denveru od 2021. godine, napisao je dirljiv tekst posle kog će vam delovati da je u klubu već barem 10 godina. Poznat je Džef po menjanju velikog broja klubova, nikad nije osvojio titulu, sada ima priliku da kruniše karijeru na impozantan način.
Njegov tekst za „The Players Tribune“ prenosimo u celosti. Uživajte.
Trenutno sedim ovde i uživam u bejzbolu u nedelju uveče. Filis i Brejvs. Ali smešno je … nema mnogo drugih sportova na TV-u dok gledam okolo. Tiho je. I razmišljao sam u sebi, kao, gde su sve utakmice otišle?? Zašto nisu tu obruči ili hokej?? Onda sam se setio zašto. To je zato što je skoro jun – što znači da nema više igara.
Igrati u ovim mečevima… to zaista nešto znači.
Nisam od onih koji razmišljaju o sezoni pre nego što se završi, tako da će ovo biti kratko i slatko. Ali ovo je poseban trenutak. Za Denver, za organizaciju Nagetsa, za moje saigrače i – da, neću lagati – za sebe. Veoma je kul osećaj biti na ovom mestu, posebno sa mojim putem da stignem ovde, 16 godina, 15 sezona, Više od 1.000 mečeva, 11 timova. (Računam Sijetl i OKC kao jednu stanicu!) Neki ljudi, znam, verovatno gledaju na „11 timova“ i vide negativno. Oni vide „preletača“ ili bilo koju reč koju želite da upotrebite. Ali za mene vidim pozitivno u toj reči: vidim putovanje koje sam prošao i perspektivu koju sam stekao. Zahvalan sam svuda gde me je moja NBA karijera odvela. Ponosan sam što još uvek traje.
I definitivno ne shvatam dolazak u finale zdravo za gotovo. Drugi put kada sam stigao ovako daleko, bilo je to 2018. sa Kavsima. Imali smo neverovatan zalet, ali onda smo naleteli na Voriorse i bili smo pometlani. To je jedno od najgorih osećanja koje možete da doživite kao sportista: ako ste toliko blizu da možete da osetite ukus, ali niste uspeli. Ne želim to više ikada da doživim. I to sam preneo našim momcima, o mentalitetu koji sada moramo da imamo. To je staloženost … ali sa ubistvenim instinktom.
Nešto što volim u ovoj grupi je to što što smo bliže cilju, to je naš fokus oštriji – bilo da se radi o završetku utakmice, ili serije, ili plej-ofa. Ne igramo se sa našom hranom, znate na šta mislim? Pogledajte šta se desilo protiv Finiksa. Sa 2–2 je prešlo na 4–2 veoma brzo. Ili pogledajte utakmicu 4 u Los Anđelesu. Pali smo sa -15 na poluvremenu, na gostovanju smo, mislim da svi misle da se sve vraća u Denver za utakmicu 5. Sat vremena kasnije je gotovo. Nema otvorenih vrata sa ovim timom. Prolazimo kroz njih i zatvaramo ih.
I tu istu energiju donosimo u finale. Znam da ne želi pažnju, ali uzbuđen sam zbog Džokera. On je definicija jednoroga, i drago mi je što sada može da uradi svoju stvar na najvećoj mogućoj sceni. Uzbuđen sam zbog Džamala. Da ljudi prepoznaju da je on jedan od najboljih bekova u ligi – i da kada je u pitanju pojačanje u ključnim trenucima, on sve radi na način koji je retkost. Uzbuđen sam zbog Majkla Portera Džuniora. Toliko je talentovan, mislim da ljudi ne mogu uvek da vide prošlost da bi razumeli njegovu radnu etiku. Ali on je uključen u posao. Nije prestao da se dokazuje. Uzbuđen sam zbog Erona Gordona. Ej Dži je moj mlađi brat, tako da sam pristrasan, ali ako poznajete košarku, znate: on je među pet najboljih dvosmernih igrača. Nema mnogo momaka koji i čuvaju i napadaju na njegovom nivou. Uzbuđen sam zbog Kentavijusa Koldvel-Poupa. Ljudi moraju da shvate da nije slučajno što je ponovo u finalu, nakon što je osvojio titulu pre nekoliko godina. To mogu samo igrači koji pobeđuju. To je KCP. Uzbuđen sam zbog Di Džeja i Iša. Toliko godina je prošlo u ligi, a ovo je prvo finale za svakog od njih. To su zaista dobri momci – oni su kao porodica. Zaslužuju ovo. Uzbuđen sam zbog svih, čoveče. Uzbuđen sam zbog Denvera. Mnogi ljudi misle o ovom mestu kao o zemlji Bronkosa, i nisu pogrešili. Ali trenutno je u gradu mnogo nagoveštaja, mnogi ljudi veruju. I lepo je videti.
Kao što sam rekao… Biće kratko i slatko. Možda nema mnogo toga na TV-u, ali imam mnogo toga oko sebe. Lečenje ovih bolova i modrica. Ulazak na neke večeri za sastanke. Neko vreme za očinstvo. Sa mojim ćerkama, to je ironično, jer one obično dolaze da me gledaju kako nešto radim. Ali tokom ove pauze pre finala, desilo se da im je to bila poslednja nedelja škole, sa ovim ceremonijama i događajima koje imaju. Tako da je lepo kako sam uspeo da stignem do svega toga i da za promenu budem jedan u publici. Zapravo — moram da se pohvalim: Moja druga najstarija, Jasmin, dobila je nagradu od svojih drugova iz razreda pre neki dan „zato što je neverovatna osoba“. (Ozbiljan sam.) Dakle, kod kuće je slična dinamika kao i na poslu, gde sam okružen superzvezdama i ja sam veteran za igranje uloga, prenosi Blic sportal.rs
Ipak su srećni zbog svog oca. Oni to ne prate do detalja ili bilo čega, ali znaju da nam znači da još uvek igramo. Oni znaju da je „tatin tim pobedio Lebronov tim“, a sada on pokušava da osvoji prvenstvo. Nikada ranije to nije uradio – ni za 16 godina, ni u 15 sezona, ni u više od 1.000 utakmica, ni sa 10 drugih timova.
Još 4 pobede – napisao je Džef Grin.
UDARNA VEST.rs (Blic sportal.rs)