Muškarac S.N. (33) iz Zemuna koji je napadnut u Mostaru i tom prilikom teško povređen, uspešno je operisan je prošle sedmice u Zemunskoj bolnici i otpušten je na kućno lečenje.
„On se javio kod nas nakon pretrpljenog brutalnog fizičkog napada u Mostaru, kada je zadobio teške telesne povrede u vidu preloma donje vilice, preloma čeone kosti, kao i kostiju očne duplje. Nakon prijema u bolnicu, pacijent je podvrgnut operativnom zahvatu, koji je trajao više sati. Operacija je prošla uspešno, pacijent će danas biti otpušten na kućno lečenje“, ispričao je za „Blic“ prim. dr sci. med. Aleksandar Oroz, načelnik službe za ORL i MFH Klinike za hirurgiju KBC Zemun.
Nasilje postaje društveno prihvatljiva pojava
Poslednjih meseci smo svedoci neverovatne eskalacije nasilja, od porodičnog, vršnjačkog pa do nasilja u celokupnom društvu. U dve tragedije koje su zadesile našu zemlju život je izgubilo 17 mladih ljudi, od početka godine ubijeno je 17 žena u porodičnom nasilju, pretučenim se ne zna broj.
„Činjenica je da se nasilje u poslednje vreme javlja u svim društvenim slojevima i više nema pravila, to što je neko obrazovan ili visoko društveno pozicioniran, ne znači da ne može biti nasilnik. Ako se osvrnemo na skorašnje događaje, imali smo brojne slučajeve nasilja čiji su vinovnici iz svih sfera društva“, kaže dr Oroz.
Ono što treba naglasiti je da se u takvim slučajevima ne radi samo o fizičkim povredama, one zahtevaju višemesečni oporavak, ali psihičke traume su nekada mnogo teže od fizičkih.
„U slučaju teških telesnih povreda, vrlo često se ne završava na jednoj operaciji. Dešava se i da dođe do unakaženja lica tzv. sekundarnih deformiteta, pa je potrebno više operativnih zahvata. Pacijenti imaju posledice u normalnom životnom funkcionisanju, posebno ako se povrede manifestuju deformitetom lica, to dovodi do teškog psihičkog stanja pacijenta. Ljudi teško prihvataju, da kažem, tu svoju „naruženost“. Tada psihički oporavak i duševno zaceljivanje zahteva jedan dugotrajan, dugogodišnji proces koji cesto ostavlja trajne posledice po telesno i duševno zdravlje“, objašnjava dr Oroz.
Dr Oroz smatra da je uzrok učestalosti nasilja, između ostalog i to što počinioci često prolaze nekažnjeno, a dodatno otežavajuća okolnost je kada žrtve iz straha prikrivaju nasilnike.
„Nasilnici se jednostavno ne plaše posledica, tako da nasilje svakim danom postaje sve brutalnije. Dok se god to ne promeni samo možemo očekivati porast. Nedavno se dogodio slučaj kada su mladića krvnički pretukli, pa još kolima prešli preko njega. Svakodnevno se susrećemo sa različitim slučajevima, žene dolaze unakažene pod izgovorom da su pale, okliznule se, a mi po načinu i stepenu povreda skoro uvek znamo kako su nastale. Žrtve su neretko izmanipulisane, žive u strahu, ali višegodišnje iskustvo me je naučilo – ko jednom počini nasilje, opet će! I zato o tome ne treba ćutati, a nasilnike adekvatno kažnjavati“, priča dr Oroz.
Neracionalna estetska hirurgija nasilje nad sobom
Estetska hirurgija se, umesto da bude saveznik u korekcijama sitnih nedostataka, često zloupotrebljava, u pokušaju da se nadomeste neka lična nezadovoljstva. Imamo „poznate“ ličnosti koje su javno priznale da su imale više desetina korekcija i operacija.
„Ljudi često vrše na sebi estetsku invaziju u cilju „poboljšanja svog izgleda“ i zadovoljstva, koje u stvari koje nema veze sa fizičkom izgledom, već sa ličnim nezadovoljstvom. Tako da, koliko god brutalno zvučalo, to mogu nazvati nasiljem nad sobom. Kada pacijent zahteva neku korekciju, recimo nosa, a problem nije objektivno uočljiv, tj. nos je pravilan, nema fizioloških smetnji u disanju, obavezan je opsežan razgovor hirurga sa pacijentom i u određenim situacijama razgovor sa psihoterapeutom. Sve ovo je od presudne važnosti za postizanje maksimalno realnog i prihvatljivog rezultata operativnog lečenja. Estetske operacije zahtevaju umerenost i objektivnost, neosnovane intervencije ne garantuju konačno zadovoljstvo“, priča dr Oroz za „Blic“.
U želji da uštede platu najskuplju cenu
U želji da prođu što jeftinije devojke koje rade estetske korekcije često štede na izboru doktora ili materijala, a na kraju plate mnogo veću cenu. Imali smo priliku da svedočimo i hapšenju brojnih nadrilekara koji su unakazili žene, koje i se i danas oporavljaju od užasnih posledica.
„Još jedna potencijalna opasnost je upotreba neproverenih materijala, lošeg kvaliteta. Takve usluge nude needukovani ljudi, prosto rečeno šarlatani i nadrilekari, koji rade zahvate bez ikakvog straha od posledica. Svi smo imali priliku da vidimo posledice takvih zahvata, od oteklina, rana, pa do toga da maltene ostanu bez nosa – priča dr Oroz.
Maksilofacijalna hirurgija deficitarna
Maksilofacijalna hirurgija se u poslednje vreme navodi kao jedna od deficitarnih grana medicine.
„To je vrlo zahtevna i kompleksna grana, obuhvata hirurgiju glave, lica, vilica i vrata, sve osim neurohirurgije. Za maksilofacijalnu hirurgiju se sve manje ljudi opredeljuje jer zahteva vrlo dugotrajnu edukaciju, koja podrazumeva završen medicinski i stomatološki fakultet, specijalistički program koji traje 5-6 godina. Da biste zatvorili jedno poglavlje potrebno vam je 10 do 15 godina, niko bez velike ljubavi prema ovom pozivu se neće upustiti u to. Imamo vrhunske stručnjake i dugogodišnju tradiciju maksilofacijalne hirurgije, zato moramo sve učiniti da se to nastavi i u budućnosti.
„Mi širom sveta imamo vrlo cenjene stručnjake, tako da su i naši mladi lekari svugde dobrodošli. U svetu je toliki deficit kadrova, da u Nemačkoj primaju lekare i medicinsko osoblje bez znanja jezika. Mi ne smemo dozvoliti da ostanemo bez mladih ljudi. Treba i dalje ulagati u njih, a pre svega najvažnije je da se mladim lekarima obezbedi mentor, to je trend u svetu koji moramo i mi da pratimo“, priča dr Oroz.
Pola veka duga tradicija
Zemunska bolnica ima skoro pola veka dugu tradiciju maksilofacijalne hirurgije. U toj ustanovi je urađena prva operacija na otvorenoj vilici.
– U našoj bolnici je urađena prva metoda operacije na otvorenoj vilici. Radio je čuveni doktor Atanasije Puljo, koji je bio francuski đak i ta metoda je ušla u svetsku literaturu. On je u stomatološko-hiruršku praksu, početkom 20. veka uveo sopstveni metod lečenja preloma vilice, nazvan „balkanska metoda“, koja je danas poznata u celom svetu – zaključuje dr Oroz.
UDARNA VEST.rs
