Košarkaški klub Partizan je u nedavnoj završenoj sezoni imao mnogo problema. Otišao je legendarni Željko Obradović, umesto njega je došao Đoan Penjaroja i donekle je konslidovao redove, ali… Ostao je bez ijednog trofeja.
Nedavno su se pojavile informacije da je Đoan Penjaroja produžio ugovor, ali se klub nije oglasio po tom pitanju. Sada je ovaj španski stručnjak, nekadašnji trener Barselone i Valensije dao i opširan intervju za tamošnji magazin Gigantes.
Pričao je o samom dolasku u Partizan i mnogim temama.
– Zatekao sam situaciju ogromne tenzije i ogorčenosti. Bio je to komplikovan trenutak jer je ekipi išlo loše, nije prenosila dobre vibracije – ne samo u smislu pobeda ili poraza, već ni u situacijama koje se tamo izuzetno vrednuju, kao što su trud i timska igra. Navijači, koji su verovatno najbolji na svetu, tamo te ili vole ili mrze. Sve to nije pomagalo. I nakon toga, ono najvažnije, bez ikakve sumnje – najveća legenda koja verovatno postoji u srpskoj košarci, Željko Obradović, napustio je ekipu. Zatekao sam ono što sam i zamišljao, čak i malo više od toga, jer tek tamo počneš da uviđaš kako ti ljudi funkcionišu, sa kakvom strašću to proživljavaju, sa kakvim emocijama žive sve što je u vezi sa njihovim klubom, što iz naše perspektive deluje malo preterano. Ali to te takođe, malo po malo, tera da shvatiš šta zapravo znači biti trener Partizana – počeo je Penjaroja.
On je shvatio šta mora da uradi…
– Ja u taj društveni deo ne mogu da ulazim. Pokušavam da se fokusiram na ekipu, najpre da ih upoznam, da vidim kako su funkcionisali. I tu nailazim na niz okolnosti. Cela ta naelektrisana atmosfera iz prethodnih nedelja sigurno je višestruko uvećala neke navike i situacije koje nisu bile adekvatne za funkcionisanje jednog tima. To je situacija velikih poteškoća u kojoj je svako, ne znajući baš kako, želeo da individualno spasi svoju poziciju. A naravno, tako je bilo veoma teško izaći iznat toga – sa problemima sa navijačima, problemima sa klubom, ekipom koja ne pobeđuje, ekipom koja se ne takmiči… Ekipom koja je prenosila čak i određenu ravnodušnost kada je trud u pitanju. Moja funkcija je bila da najpre lociram u kakvom su stanju igrači i da pokušam, malo po malo, da uvedem navike ili usadim neka sitna pravila koja su svi ti igrači poštovali tokom svojih karijera. Prvih pet utakmica u Evroligi za nas su bile veoma loše, jer smo imali promene igrača, povrede i mnogo tumbanja. U tim utakmicama se nismo realno takmičili. Ali meni su pomogle da uvidim gde se nalazimo – ističe Penjaroja.
Da li ste mislili da je izazov prevelik za Vas?
– Nikada nisam imao ovakav izazov jer nikada nisam preuzeo ekipu usred sezone, a pogotovo ne u uslovima u kojima sam ušao – sa takvom atmosferom, zamenjujući onoga koga zamenjuješ, dok ekipi ide veoma loše… Izazov je bio ogroman. Ali uvek sam imao veru u ono što radim. A s obzirom na to kakvi su mi bili poslednji meseci, ovaj izazov i nije bio mnogo veći u pogledu poteškoća, jer su poteškoće koje sam proživeo u poslednjih godinu i po dana u najmanju ruku bile na nivou onoga što sam zatekao u Partizanu na sportskom planu.
Pričao je o publici.
– Ja uspevam dosta da se isključim, ali ambijent, atmosfera koja se stvara je spektakularna. Emocija koju imaju, kako to proživljavaju… Već sam imao sreću da doživim derbije. To je posebna utakmica, kako u ulozi domaćina, tako i u gostima. To je nešto više od utakmice. Derbiji su uvek nešto više, ali ovde, kako to proživljavaju dane pre i dane posle… To osećanje je neverovatno. To je životno iskustvo i osećam se privilegovanim što mogu ovo da proživljavam i što mogu da budem trener Partizana.
Dotakao se i smrti Duška Vujoševića.
– Poštovanje koje je postojalo prema njegovoj ličnosti je spektakularno. Viđao sam grupe navijača kako spontano drže minute ćutanja usred ulice u Beogradu. Ljudi koje vidiš na tribinama i kažeš: „Čoveče, izgleda kao da su potpuno poludeli“, a kada dođe trenutak da se iskaže poštovanje… Pa čak i bez velikog razumevanja, i bez razumevanja srpskog jezika, naježiš se. Neverovatno je i ono što je organizovano u klubu, na terenu pre utakmice, kao i sama sahrana, na koju je išao ceo tim i gde je na groblju bilo 10.000 ili 15.000 ljudi. To osećanje poštovanja i zahvalnosti ti ostaje urezano, jer smo mi u Španiji malo drugačiji. Nije da mi to nemamo, ali ispoljavamo to na veoma drugačiji način od onoga kako to rade tamo.
Imao je reči hvale o Beogradu.
– Beograd je grad košarke i grad podeljen između dva velika kluba, a to su Partizan i Crvena zvezda. Odjek je veći nego u mestima u kojima sam bio, jer je praćenje medija i navijača mnogo veće, ali je takođe i poštovanje prema figuri trenera ogromno. Tačno je da te više prepoznaju, dobacuju ti komentare, ali figura trenera je znatno poštovanija nego što je čovek navikao.
Da li ostaje Penjaroja?
– Leta su uvek komplikovana, a Partizan je veliki klub. Mislim da je to klub u koji igrači žele da dođu, ali takođe morate znati gde se nalazite unutar takmičenja kao što je Evroliga. A u Evroligi je očigledno da postoji osam, devet ili deset klubova koji barataju ekonomskim nivoom, što se plata tiče, koji je mnogo veći. Ali ono što mi nameravamo jeste da izgradimo tim koji će pre svega funkcionisati kao takav, koji će prenositi tu energiju, tu borbu kojom će se naši navijači ponositi, da pokušamo da zadržimo one igrače koje želimo, a nakon toga ćemo videti kakvu moć imamo na tržištu da dodamo igrače i budemo konkurentan tim. Produžetak ugovora sa Karlikom Džonsom je veoma dobra vest za nas, i od te tačke ćemo videti: igrači koji imaju ugovor, ali mogu da odu u NBA… Videćemo kakvu sposobnost imamo da kompletiramo roster. Ali, pre svega, ono što moramo da imamo jeste jasna linija, ideja igre, ideja o tome kakvi želimo da budemo. Mislim da i klub i ja imamo jasnu sliku o tome, i videćemo da li smo sposobni da dodamo te delove slagalice kako bismo bili konkurentan tim.
Da li ste se čuli sa Željkom?
– Još uvek nisam i to mi je ostalo u planu. To sam već rekao kada sam stigao. Kada sam došao, nisam želeo da imam previše informacija ni sa jedne ni sa druge strane kako bih se maksimalno fokusirao na svoj posao i išao sa svojom idejom. Sa Željkom imam dobar odnos, ali nismo se sreli i nećemo dugo čekati da obavimo jedan normalan razgovor. Pored poštovanja koje gajim prema njemu kao treneru, on je legenda u Beogradu. I jasno je da, ako neko sigurno želi da Partizanu ide dobro, to je on, jer je to deo njegovog života. Sigurno je moja greška što ga nisam pozvao, ali sa ovim ritmom takmičenja, to je ludilo. Po dolasku sam želeo da sačekam, ali uskoro ćemo razgovarati, sigurno.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
