Nakon brojnih nagađanja o tome šta sadrži evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, EU je posle završene runde dijaloga u Briselu na najvišem političkom nivou objavila ceo tekst dokumenta koji se sastoji od 11 tačaka (videti okvir). U njemu nema ni međusobnog priznanja niti saglasnosti Srbije za članstvo Kosova u UN, naglašavaju sagovornici Kurira koji su analizirali svaku tačku i ocenjuju da će sada fokus biti na planu implementacije, u kojem se nalaze ključni elementi – Zajednica srpskih opština, položaj SPC i druga nerešena pitanja iz prethodnih sporazuma.
Nije finalno
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatra da je u Briselu održan jedan od najvažnijih sastanaka u poslednjih 10 godina, koji otvara novo poglavlje ne samo u odnosima između Beograda i Prištine već i u celom regionu.
– Kao što su postojala različita očekivanja od sastanka, tako postoje i različita tumačenja teksta budućeg sporazuma, koji je sinoć objavljen. Prethodnih meseci i Beograd i Priština uputili su primedbe i komentare, tako da se tekst više neće menjati, niti će se o njemu raspravljati. Fokus se prebacuje na aneks sporazuma, plan implementacije, jer se tu nalaze ključni elementi, počev od formiranja ZSO u smislu kad i kako, položaja SPC i drugih nerešenih pitanja iz prethodnih sporazuma. Do Samita EU 23. i 24. marta trebalo bi da se zna kada će sporazum biti potpisan. Za Srbiju je važna činjenica to što njeni interesi i budućnost leže u saradnji sa EU i SAD, koji čvrsto stoje iza ovog sporazuma, a odbijanje bi značilo odricanje od boljeg života i perspektive. Istovremeno, ovo je maksimum koji može da se očekuje od Srbije – načelna saglasnost i nastavak dijaloga o implementaciji, uz garancije za formiranje ZSO. Ne postoji ni uzajamno priznanje, ali ni saglasnost Srbije za članstvo Kosova u UN – objašnjava naša sagovornica.
Kako napominje, ovo neće biti finalni sporazum, ali će otvoriti vrata za nastavak evropskih integracija, relaksirati odnose i stabilizovati situaciju u regionu.
Dobra stvar
I predsednik Centra za nacionalnu politiku Perko Matović kaže za Kurir da je dobra stvar što u predloženom tekstu nema međusobnog priznanja. Kada je reč o spominjanju međunarodnih organizacija i mogućnosti ulaska Kosova u UN, on objašnjava zašto je to nemoguće.
– Srbija ima apsolutnu podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i većinu u Generalnoj skupštini UN, tako da ne postoji nikakav način da Albanci dobiju stolicu u UN. Svima je bilo jasno, sem onima koji su zlurado iščekivali ovaj odlazak Vučića u Brisel, da on nikada neće priznati nezavisno Kosovo, niti na bilo koji način pomoći njihovu takozvanu državnost. Srbija nikada neće biti ponižena jer je ozbiljna zemlja koja ima ozbiljnu diplomatiju i svoje crvene linije – naglašava Matović.
Detalji
I s prištinske strane stigla su slična tumačenja, pa tako politički analitičar Agon Malići kaže da se Kosovo, prihvatanjem evropskog plana, slaže sa idejom da Srbija ne prizna nezavisnost.
– Na početku teksta Kosovo prihvata drugu fusnotu ili produžava život prve, jer se govori o tome da strane postignu dogovor ne dovodeći u obzir mišljenja o osnovnim pitanjima, uključujući ona o statusu. Dakle, Kosovo se slaže sa idejom da ga Srbija ne prizna… Srbija obećava (član 4) da neće ometati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Poenta je da ništa ne sprečava da Rusija i Kina ne obavljaju ovaj posao za Srbiju u UN, niti pet država u Evropi da nastave da blokiraju članstvo u NATO i EU. Kosovo, umesto da uvodi diplomatsku energiju u ovo pitanje, odlučuje da uzalud troši zajam na prijateljske zemlje sa avanturama na severu – ocenio je Maljići na Fejsbuku.
Milovan Drecun
Dve ključne stvari
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da u evropskom predlogu nigde nema obaveze za Srbiju da de jure prizna ili prihvati takozvano međusobno priznanje između takozvane države Kosovo i Srbije.
– U predlogu vidimo da se čak i status SPC rešava. Moguće je da ima stvari o kojima su stavovi približeni, ali dve ključne stvari – međunarodne organizacije i priznanje – Beogradu nisu prihvatljive, i to predsednik Vučić neće prihvatiti. Govoriti o implementaciji, a ne objasniti šta treba da se implementira, to je po meni suviše rizično. Mora prvo da se implementira ZSO, onda možemo dalje da postižemo eventualne dogovore o nekim odredbama predloženog sporazuma. Bitno je, što se vidi iz saopštenja Borelja i EU, da je ovo predlog. Ovde se ne govori o sporazumu nego o predlogu sporazuma, o kojem bi trebalo da se razgovara u narednom periodu – izjavio je Drecun za RTS.
Peter Stano, portparol EU
Cilj nije priznavanje nego normalizacija
Portparol Evropske unije Peter Stano rekao je juče da cilj evropskog dogovora nije priznavanje nego normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Stano je naveo da EU ne diktira stranama u dijalogu šta treba da urade, već olakšava taj proces.
– Cilj dogovora nije priznavanje nego normalizacija odnosa, a sadržina normalizacije treba da bude definisana između dve strane, i to one treba da urade. EU olakšava dijalog. Mi im ne diktiramo šta da urade, mi pomažemo u duhu evropske zrelosti i kompromisa, ali cilj i mandat Unije jeste da im pomogne da stignu do finalnog sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg dogovora o normalizaciji odnosa – naglasio je Stano.
UDARNA VEST.rs
