Evo pregleda najvažnijih starih srpskih običaja za Đurđevdan koji se vekovima poštuju, uz verovanje da donose sreću, zdravlje i blagostanje:
1. Branje lekovitog bilja u zoru
Na Đurđevdan rano ujutru, pre izlaska sunca, običaj je da se ide u prirodu po mlado lekovito bilje, najčešće đurđevak, kopriva, dren, zdravac i vrbove grančice. Veruje se da biljke u ovo doba imaju posebnu moć i da donose zdravlje.
2. Kupanje u reci ili rosnoj travi
Narod veruje da se kupanjem u reci ili umivanjem rosom sakupljenom s livade pre izlaska sunca, ispira bolest i privlači zdravlje i mladost. Ukoliko nema reke, preporučuje se da se deca protrljaju rosom.
3. Kićenje kuće i stoke zelenilom
Kuće, kapije, prozori i štale kite se vrbovim granama, koprivom i zdravcem, što simbolizuje životnu snagu, plodnost i zaštitu od zla.
4. Đurđevdanski venčići
Prave se venčići od cveća i bilja, koji se ostavljaju na kapiji, a ponekad i na ikonama u kući. Oni se čuvaju do sledećeg Đurđevdana, kao amajlije za sreću.
5. Prva jagnjetina
Na Đurđevdan se peče mlado jagnje, što označava žrtvu za plodnu i srećnu godinu. To je često glavno jelo na slavskoj trpezi i simbol gostoprimstva.
6. Đurđevdanski krst
Deca se krste sa biljkama u obliku krsta koje se ostave ispod jastuka prethodne noći – veruje se da će ih to čuvati cele godine.
7. Zavetine i litije
U mnogim selima organizuju se litije i zavetine, kolektivne molitve za plodnu godinu, zdravlje i zaštitu sela. Učestvovanje se smatra blagoslovom.
UDARNA VEST.rs
