„U više navrata i doktori i ja mislili smo da neću uspeti da se vratim“. Kada tako nešto izgovori košarkaš karakternog sklopa Vladimira Lučića, jasno je da je povreda bila više nego ozbiljna. Ipak, upravo zbog tog karakternog sklopa sledi i nastavak rečenice: „Ali – tu sam!“
Profesionalno, Lučić neće po lepom pamtiti 2023. godinu. Zbog povrede ligamenta lakta odsustvovao je oko dva i po meseca. Rizikovao je, vratio se za Kup Nemačke, odigrao dobro i njegov Bajern Minhen osvojio je trofej. Ipak…
„Leva ruka mišićno nije bila spremna – kad sam je posle opteretio malo više i kada je došlo do zamora, desila mi se najteža povreda u dosadašnjoj karijeri. Pukao mi je ligament – stabilizator šake. Prilično sam se namučio, sedam meseci od komplikovane operacije – u više navrata i doktori i ja smo mislili da neću uspeti da se vratim, ali tu sam. Nadam se da ću uspeti da igram što duže – sad je izazov da budem zdrav do kraja sezone i da se postepeno vraćam u ritam, mentalno i igrački“, počinje 34-godišnji Lučić intervju za Sport klub i dodaje:
„Operacija i stabilizacija šake su bili dosta složeni. Sreća u nesreći jeste da je leva ruka u pitanju. Da je desna, šuterska, pitanje je kako bih uspeo da se vratim. Meni je pokret ruke i dalje limitiran, nemam uglove koje sam imao nekad, verovatno ih više neću ni imati. Posle kontakt-igre, pogotovo na evroligaškom nivou, videćemo koliko je ruka spremna da podnese napore koje zahteva taj nivo takmičenja“.
Vratio se na parket u domaćem šampionatu, u pobedi nad Ulmom 95:80.
„Nisam bio nešto previše uzbuđen pred prvu utakmicu, više sam osećao kao da mi je teret pao sa ramena, u smislu ’konačno sam se vratio’ posle velikih izazova tokom oporavka, višemesečnog individualnog rada koji je bio limitiran itd. Psihički sam bio dovoljno jak i čvrst da izdržim oporavak – svaki sportista koji je imao dugu pauzu znaju da se desi i promena životnog stila, te patnje utiču, ali mislim da sam dobro izneo sve i da sam spreman i u glavi“.
Kao i uvek kada u životu nešto nije kako treba – porodica i bliski prijatelji su bili tu.
„Još jedna sreća u nesreći jeste što sam imao više vremena da provodim sa ćerkama i suprugom – kako ovde u Minhenu, tako i preko leta u Beogradu. Porodično sam imao vremena za stvari koje nisam mogao sebi da priuštim u poslednjih petnaest godina“.
Bogdanović opet pokazao karakter pobednika“
Zbog povrede, Lučić nije mogao da bude deo reprezentacije na Svetskom prvenstvu, ali je bio uz Orlove kao navijač.
„Kao i svi drugi – srećno i uzbuđeno sam se osećao. Veliki rezultat je napravljen. Poraz od Italije, u odnosu na Evrobasket, došao je u pravom trenutku, baš kao i loša partija Bogdana Bogdanovića u toj utakmici. Posle toga je pokazao izvanredan karakter pobednika, kao i uvek kroz karijeru, i nosio je ekipu do finala. Tokom finala sam bio u avionu, pratio sam radijski prenos – jesam mator, ali nisam toliko da sam na radio stanicama slušao prenose – tako da mi je bio i drugačiji osećaj, nisam se toliko nervirao. Medalja, plasman u Pariz – sve za deset.“
Letos je Bavarce preuzeo španski stručnjak Pablo Laso (56), kojem je to prvi trenerski angažman otkad se rastao s Real Madridom.
„S obzirom na prirodu povrede, u startu sam imao s Pablom dogovor da ne budem previše uz ekipu, u smislu da nisam bio u obavezi da gledam svaki trening, niti da putujem na gostovanja. Jesam bio na dužem putovanju u Španiji, jer je mnogo novih igrača i želeo sam da budem deo kolektiva. Zbog svega toga još nismo ni mogli da izgradimo odnos igrač-trener“, kaže Lučić i ipak dodaje:
„U svakom slučaju, znamo ko je Laso – osvojio je dve Evrolige, bio trener jednog od najvećih klubova u Evropi dvanaest godina, donosi nam pobednički mentalitet, što je jako važno. Gaji španski stil košarke, treninga i odnosa prema obavezama, što sam imao prilike da osetim igrajući za Valensiju. Posle Dejana Radonjića i Andree Trinkijerija, to jeste vidljiva promena u vrsti treninga i stilu igre. Možda bi mi povratak bio lakši da je neki stari sistem na snazi, ali ekipa je solidno gurala i bez mene, želim da nađem svoju ulogu i da pri tom ne poremetim ništa što se već izgradilo“.
U Evroligi Bajern ima skor 7-9, u Kupu Nemačke je došao do polufinala, a u Bundesligi je trenutno treći sa skorom 8-3.
„Teško je govoriti o ’plafonu’ ekipe, jer se u Evroligi i ove godine vidi da koš-razlika pravi razliku od četiri-pet mesta na tabeli. Jedna ili dve pobede biće odlučujući, a naš cilj jeste da probamo da se nađemo u plej-ofu – ako ne kroz ligaški deo, onda kroz plej-in. Na domaćoj sceni želimo oba trofeja, a pogotovo nam je važan nacionalni šampionat, jer ga nismo osvojili još od 2019. Gledajući sa strane, mislim da smo u Evroligi mogli da imamo još dve-tri pobede, pali smo u nekim tesnim završnicama, ali dobro se držimo, pogotovo uzevši u obzir veliki broj utakmica koje smo igrali na strani“.
Real Madrid zasad dominira Evroligom i ubedljivo je prvi – uz kraljevski klub, ko će se još naći na fajnal-foru u Berlinu (24-26. maja)?
„Kako sada stvari stoje, očekujem iznenađenje, ako može tako da se kaže. Zasad je Virtus najveće iznenađenje, pa je pitanje hoće li pasti ili će uspeti da zadrže trenutni nivo igre do kraja. Očekivao sam da će Olimpijakos biti mnogo bolji ove sezone. Na fajnal-foru vidim Real Madrid, pre svega. Zatim Fenerbahče – oni će se podići dolaskom Jasikevičusa, koji ima iskustvo odvođenja ekipa na fajnal-for, a i tim je kvalitetan. Onda Partizan i… Teško mi je da se odlučim, ali reći ću – Monako.
Za Partizan je Lučić igrao od 2008. do 2013. godine i ostavio dubok trag. Sve i da crno-belima ne ide tako dobro, to je „neizostavno pitanja intervjua s Lučićem“, smeje se nekadašnji kapiten Partizana.
„Zbog povrede sam gledao mnogo više utakmica nego inače. Iznenađenje mi je što su kliknuli ranije nego inače, u odnosu na prethodnu godinu, a pogotovo u odnosu na pretprošlu. Pri tom su imali probleme tokom leta, sve što se izdešavalo sa Mirotićem i sklapanjem tima. Izgledaju dobro, prvo poluvreme utakmice sa Žalgirisom u Kaunasu bila je i ofanzivna i defanzivna klinika. Sezona je duga i nadam se da će imati sreće da budu zdravi. Na rezultate u ovoj sezoni, kao i svaki put u Srbiji, uticaće ishodi u derbijima – Partizan je slavio prva dva puta, a to dosta menja atmosferu, nabolje i nagore. Uz sve probleme – povrede Avramovića i Pantera – Partizan gura jako dobro, ja ih vidim na fajnal-foru, pogotovo ako dođu do prednosti domaćeg terena. Videli smo već koliko znači ta neverovatna podrška, ove sezone su se nekoliko puta u Beogradu vraćali iz dvocifrenih minusa, a Željko Obradović je najbolji evropski trener“, zaključuje Lučić za Sport klub.
UDARNA VEST.rs (Sport klub)
