Kosovo je pretežno albansko i muslimansko. Sever Kosova je većinski srpski i hrišćanski. Politički status Kosova ostaje nerešen od 1999. godine, a sukob između Srba i Albanaca tamo je znatno stariji
Piše: Džerard Galuči, penzionisani američki diplomata, regionalni predstavnik UN u Mitrovici od jula 2005. do oktobra 2008
Sile Kvinte koje su omogućile nezavisnost Kosova sada moraju da se suoče sa realnošću da nezavisnost neće funkcionisati sve dok se srpske bezbednosne snage ne vrate na Sever i taj deo ponovo ne postane u potpunosti deo Srbije.
Ostaje otvoreno pitanje da li različite etničke i/ili verske grupe – plemena, ako hoćete – mogu da dele državu bez da se sukob pretvori u etničko čišćenje. Od antike, istorija nudi malo primera osim povremeno u velikim multietničkim carstvima kao što su Rimsko, Osmansko i američko. Čak i u Americi, poslednji dani često pokazuju opaki beli nacionalizam i netolerantni hrišćanski fundamentalizam koji kidaju tkivo političkog sistema. Kosovo i Nagorno-Karabah iznova postavljaju to pitanje.
Azerbejdžan je pretežno muslimanska i turska zemlja, dok su Jermeni u enklavi hrišćani koji tamo žive milenijum. Zauzimanje Nagorno-Karabaha od strane azerbejdžanske vojske navodno navodi mnoge od enklava od 120.000 Jermena da razmisle o odlasku. Azerbejdžan – autoritarna, porodična država – tvrdi da želi da ih integriše kao „ravnopravne građane“. Ali, Jermeni strahuju – ne bez razloga, s obzirom na uništavanje vekovnih crkava u Azerbejdžanu u oblastima zarobljenim u ratu 2020. – da će na kraju biti očišćeni. Jermeni Nagorno-Karabaha su izolovani jer enklava ne deli kopnenu granicu sa samom Jermenijom. Nemaju drugog izbora osim da rizikuju da ostanu ili odu u Jermeniju.
Kosovo je pretežno albansko i muslimansko. Severno Kosovo je većinsko srpsko i hrišćansko. Politički status Kosova ostaje nerešen od 1999. godine, a sukob između Srba i Albanaca tamo je znatno stariji.Albansko-nacionalistički Kurtijev režim je ove i prošle godine povećao interes pokušavajući da iskoristi svoju policiju da preuzme kontrolu nad severom od lokalnih vlasti kosovskih Srba. SAD, EU i NATO sprečili su Kurtija da ostvari svoje neposredne ciljeve, ali i dalje ne uspevaju da reše osnovno pitanje statusa. Sada je izveštaj o sukobu između kosovske policije i naoružanih ljudi u ili blizu manastira na severu gde su srpski hodočasnici bili u poseti.
Jedan policajac i najmanje tri naoružana muškarca su navodno ubijeni pre nego što je policija uspela da uđe u manastir. Snage NATO-a su na licu mesta. Ne znam detalje ovog konkretnog sukoba – šta i ko je do čega doveo, ali bilo mi je jasno kada sam stigao kao regionalni predstavnik UNMIK-a u Mitrovicu 2005. godine da većina Albanaca duboko negoduje zbog daljeg prisustva Srba severno od Ibra i želi da oni nestanu.
Ovako je govorio još 2013. godine
Enklava Srba na severu Kosova ima kopnenu vezu sa užom Srbijom. Vreme je da se prizna da napori SAD i EU da postignu sporazum između Beograda i Prištine ili da Kosovo pretvore u mirnu multietničku državu nemaju ništa. Sile Kvinte koje su omogućile nezavisnost Kosova sada moraju da se suoče sa realnošću da ona neće funkcionisati sve dok se srpska bezbednost ne vrati na sever i ponovo ne postane u potpunosti deo Srbije. Ovo bi moglo dovesti do izvesnog rizika preostale kosovske Srbe južno od Ibra. Ali čak i Kurti možda prepoznaje poslovne mogućnosti očuvanja kulturnih znamenitosti i mesta kao što je Štrpce za turizam.
UDARNA VEST.rs (Kurir.rs/Glas Srpske/Kosovo online)
