Ova promena je uvedena nakon što su Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana, i mnogi njegovi najbliži savetnici ubijeni u napadima SAD i Izraela
Severna Koreja je izmenila svoj ustav tako da se od njene vojske zahteva pokretanje uzvratnog nuklearnog udara ukoliko strani protivnik izvrši atentat na Kim Džong Una.
Ova promena je uvedena nakon što su Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana, i mnogi njegovi najbliži savetnici ubijeni u napadima na samom početku zajedničke operacije SAD i Izraela protiv režima u Teheranu.
Prema navodima NIS, Kim i dalje ima komandu nad nuklearnim snagama, ali ove izmene kodifikuju procedure za uzvratne napade u slučaju da on bude onesposobljen ili ubijen. Izmenjeni Član 3 zakona o nuklearnoj politici glasi: „Ako sistem komandovanja i kontrole nad državnim nuklearnim snagama bude doveden u opasnost napadom neprijateljskih sila… nuklearni udar će biti pokrenut automatski i trenutan.“
Iran kao „poziv na buđenje“
Profesor Andrej Lankov sa Univerziteta Kukmin u Seulu navodi:
„Ovo je možda i ranije bila politika, ali sada je dobila na značaju jer je uneta u ustav. Iran je bio poziv na buđenje. Severna Koreja je videla neverovatnu efikasnost američko-izraelskih napada za obezglavljivanje režima, koji su odmah eliminisali veći deo iranskog rukovodstva, i sada moraju biti prestravljeni.“
Ipak, napad dizajniran da eliminiše Kima i njegov krug bio bi daleko teži nego u Iranu. Granice Severne Koreje su hermetički zatvorene, a malobrojne strane diplomate i humanitarci iz „prijateljskih“ zemalja su pod stalnim nadzorom, što onemogućava prikupljanje ljudskih obaveštajnih podataka koji su bili ključni za uspeh u Iranu. Takođe, taktika hakovanja saobraćajnih kamera, koju je Izrael koristio u Teheranu, neupotrebljiva je u Pjongjangu zbog ograničenog video-nadzora i strogo kontrolisanog intraneta.
Strah od satelita i nova artiljerija na granici
Kim je poznat po ekstremnom strahu za ličnu bezbednost; izbegava letenje i uglavnom putuje teško oklopljenim vozom. Profesor Lankov veruje da je njihov najveći strah tehnologija satelitskog osmatranja, jer bi uklanjanje vođstva na samom početku bilo odlučujuće za ishod bilo kog konflikta. Dodao je da ne vidi mogućnost napada iz Južne Koreje, pa bi svaki uzvratni udar bio usmeren ka Sjedinjenim Državama.
Uporedo sa ustavnim promenama, Pjongjang produbljuje neprijateljstvo prema Seulu. Državni mediji su u petak objavili da Severna Koreja planira da postavi novi tip artiljerije duž južne granice. Kim je ove nedelje posetio fabriku municije kako bi pregledao proizvodnju „novog tipa samohodne haubice od 155 milimetara“.
Prema navodima agencije KCNA, ovo oružje ima domet veći od 60 kilometara i biće raspoređeno ove godine. Pošto je centar Seula udaljen samo oko 56 kilometara od granice, veći deo provincije Gjongu – najnaseljenijeg dela Južne Koreje i sedišta ključnih industrijskih centara – našao bi se u dometu ovih topova.
Severna i Južna Koreja su tehnički i dalje u ratu, jer je njihov sukob (1950–1953) završen primirjem, a ne mirovnim sporazumom.
