Кremlj je započeo drugu fazu tzv projekta Afrika i već je pronađena zamena za Jevgenija Prigožina, bivšeg „pustinjskog princa“ Vladimira Putina koji je nedavno poginuo u veoma sumnjivoj avionskoj nesreći.
Rusija pojačava prisustvo u Africi, posebno želeći da se jače pozicionira u Libiji, odnosno na Sredozemnom moru. Volstrit Žurnal (VSJ) navodi da Moskva želi da se nagodi sa liderom libijskih pobunjenika, generalom Halifom Haftarom, kome daje političku, vojnu (oko 1.200 se bori na njegovoj strani, a neki izvori navode čak 1.600 Vagnerovih plaćenika) i finansijsku podršku u zamenu za vojno korišćenje dve važne libijske luke na Sredozemnom moru – Tobruk i Bengazi.
Reč je o lukama velikog kapaciteta i udaljenm samo oko 400 milja od obale Grčke i Italije, važnih članica NATO-a. Rusi takođe imaju i vojnu bazu u sirijskoj luci Tartus.
Zanimljivo je da je ruski predsednik Vladimir Putinposlao zamenika ministra odbrane Rusije, generala Junus-Beka Jevkurova, bivšeg predsednika Ruske Republike Ingušetije, da poseti Haftara, a potom i šefa vojne hunte u Burkini Faso Ibrahima Traorea. Veoma je značajno da se to dogodilo dan pre smrti Jevgenija Prigožina, šefa Vagner plaćeničke vojske. Može se reći da je Putin zapravo imenovao Jevkurova za svog novog ličnog „guvernera Afrike“.
Jevkurov je završio rusku (sovjetsku) prestižnu vojnu akademiju Frunze, poput Haftara, a takođe je i musliman, što bi trebalo da mu bude dodatni plus u komunikaciji sa onim snagama u Africi sa kojima Кremlj želi da uspostavi partnerske odnose i nametne svoje „pogled na rat u Ukrajini“. Rusiji su potrebni saveznici u trenutku kada je sve više izolovana na međunarodnoj sceni, a potrebna su joj i sredstva za svoju sve manju kasu. Rat košta mnogo, kao i održavanje socijalnog mira u samoj Rusiji. Prema VSJ i nezavisnom portalu bloknot.ru, uprkos dobrim odnosima sa Turskom, Rusija pomaže Haftaru upravo u borbi protiv frakcija koje podržava Ankara.
Tako je Jevkurov tokom posete pristao na rusku pomoć Haftaru u rezervnim delovima i popravkama, ali je ponudio i remont njegove zastarele letelice iz sovjetskog doba. Naime, istočna Libija, područje koje kontroliše Haftar, od vitalnog je značaja za tranzit ruskih aviona koji lete iz Rusije ili Sirije u podsaharsku Afriku. Mnogi ruski i zapadni analitičari, ali i diplomate, smatraju da raspoređivanje vagnerovaca i drugih ruskih plaćenika u Maliju i Centralnoafričkoj Republici ne bi bilo moguće bez pristupa Haftarovim aerodromima. S obzirom na sve što se dešava na globalnom nivou oko rata u Ukrajini, Rusija želi da stekne veći uticaj u Africi kako bi pokušala da istisne ili ograniči uticaj Zapada, ali i da te zemlje pridobije na svoju stranu u međunarodnim odnosima.
Osim toga, za Ruse je važan i energetski i mineralni potencijal ovih zemalja. Jevkurov je poslat u Afriku da preuzme Prigožinove poslove, kako vojne tako i „privredne“, ali i da rasporedi skoro šest hiljada Vagnerovih plaćenika među drugim „najamničkim grupama“ koje dolaze da zamene raspušten Vagner.
Uz Junus-Beka Jevkurova bio je Кonstantin Mirzojanc, nekadašnji komandant jedne od ruskih specijalnih snaga, a sada čelni čovek privatne vojske Redut, koja bi posle Vagnera trebalo da postane Vagner, a za koju nezavisni ruski portal gulag.ru tvrdi da je sponzorišu Putinovi oligarsi i finansijeri Кremlja Genadij Timčenko i Oleg Deripaska. Portal Bloknot navodi da „dok Кina isključivo teži ekonomskoj ekspanziji u Africi, ne mešajući se u politiku, Rusija, koju predstavlja Prigožin (sada nastavlja sa drugim ljudima), stvorila je potpuno drugačiji model, nudeći afričkim elitama neograničenu moć na osnovu koja se temelji na ruskom oružju u zamenu za preuzimanje kontrole nad prirodnim resursima afričkih zemalja“.
Azerbejdžanski portal hakkin.az, pak, tvrdi da se Vagnerovci, kojih na Bliskom istoku i u Africi ima najmanje šest hiljada, sada okupljaju u novoj vojnoj „aglomeraciji” pod kodnim nazivom „Ruski ekspedicioni korpus“, a nadzor nad njim, kao i nad poslovnom stranom Vagnera (Prigožin je bio vlasnik ili suvlasnik rudnika zlata i uranijuma i naftnih i gasnih polja u afričkim zemljama i u Siriji), preuzima general Jevkurov.
Stoga nije na odmet primetiti da su Jevkurov i šef hunte Burkine Faso, između ostalog, kako navode ruski mediji, razgovarali o „saradnji u sferi nuklearne energije“. A VSJ piše da se očekuje da će uskoro „američka diplomatska i vojna misija posetiti Libiju kako bi izvršila pritisak na Haftara da „otkaže” Vagnerove plaćenike i ohrabri ga da ujedini svoju pobunjeničku vojsku sa onom koju podržava Zapad”.
Očekuje se da će se Majkl Lengli, komandant američke komande za Afriku, i Ričard Norland, specijalni izaslanik SAD za Libiju, odvojeno sastati sa Haftarom i Abdulom Hamidom Dbeibahom, šefom vlade sa sedištem u Tripoliju koju priznaje većina međunarodne zajednice.
https://x.com/jacksonhinklle/status/1700577555919581656?s=46
Naime, u svojoj analizi VSJ smatra da je Zapad u defanzivi u Africi, pa Кameron Hadson, član američkog tima za Sudan, kaže da su Rusi sve agresivniji u širenju svog uticaja u Africi, a „SAD samo pokušava da ih obuzda“. Analitičari kažu da bi rusko napredovanje dalo Moskvi kontrolu nad ključnim energetskim koridorima koji bi mogli da posluže kao alternativa snabdevanju Evrope.
To bi takođe omogućilo Кremlju da proširi svoju globalnu konfrontaciju sa Zapadom, piše VSJ. Zbog svega toga, NATO je pojačao svoje prisustvo na Mediteranu. Međutim, Jevkurov, pišu nezavisni ruski mediji, ne namerava da se zaustavi samo na Libiji i Burkini Faso, a uskoro se može očekivati jedna od njegovih obimnih afričkih turneja, u trajanju od skoro mesec dana, tokom koje bi posetio čak desetak zemlje, kao što su Alžir, gde je bilo mnogo sovjetskih vojnih savetnika, Angola, DR Кongo, Etiopija, Sudan, Mali, Centralnoafrička Republika, Nigerija, Madagaskar i Кenija. Bitka za uticaj u Africi se očigledno nastavlja sa novim žarom.
UDARNA VEST.rs (Blic)
