Centralna manifestacija povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i proterane Srbe u vojno-policijskoj akciji „Oluja“ počela je večeras u Prijedoru
Predsednik Srbije posebno je govorio i o stradalima na Petrovačkoj cesti.
„Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka izgubila svoju decu, unuke, mesto gde su poginuli deca Nevenka, Žarko Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, Darko Vuković. Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto. 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu, i njihove deke i bake. Jasno vam je bilo da tu nema ni oružja ni oruđa“, rekao je predsednik Vučić.
Podsetio je da, povodom optužnice koja je podignuta u Beogradu u slučaju ratnog zločina na Petrovačkoj cesti, niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao, i da dečja smrt ne sme da bude nakažnjena.
„Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko iz sveta nije rekao, sa Zapada nam nije rekao ‘odličan je posao uradilo tužilaštvo’, ne sme dečija smrt da bude nekažnjena. Ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka hrvatskim i sarajevskim medijima, koja traje danima, nedeljama. jel ste primetili da je neko u Srbiji reagova. Ćute“, nastavio je predsednik Vučiž i dodao:
„Na tom malom parčetu puta gde je toliko zločina naneto, napravili smo mali drveni krst. Srušili su nam ga. Napravili smo malo veći aluminijumski krst da se zna da su tu naša nevina deca stradala, porušili su nam i taj krst. Pozvali su me onda, rekao sam ‘napravite četiri puta veći krst’, srušen je i ovaj. Napravite deset puta veći krst, rekao sam, koji nikada neće moći da sruše. Nikada tu decu neće moći da nam otmu iz srca i duše. Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom. Danima slušam kako Prijedorčani treba da se stide što su Prijedorčani. Prijedor je bio prva najtužnija stanica od kolone koja je bežala, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka“.
UDARNA VEST.rs (Kurir.rs)
