Usnija Redžepova je jugoslovenska i makedonsko-srpska folk pevačica romskog i turskog porekla. Rođena je 4. februara 1946. godine u Skoplju, a preminula 1. oktobra 2015. godine u Beogradu.
Od 1964. godine je živela i radila u Beogradu. Bila je u braku sa Slavoljubom Šešićem Šešijem, aranžerom i muzičkim urednikom na Radiju Beograd.
Na samom početku karijere predstavljala se kao Usnija Jašarova, kako je ne bi zamenili sa veoma popularnom pevačicom Esmom Redžepovom (Есма Реџепова) koja je takođe poreklom iz Makedonije. Uprkos brojnim medijskim nagađanjima, njih dve nisu bile u krvnom srodstvu.
Pevačku karijeru je započela polovinom šezdesetih godina dvadesetog veka. Od tada je objavila devet albuma i 15 singlova i EP-ova. Na njenom repertoaru uglavnom su se nalazile makedonske narodne pesme, te numere sa juga Srbije. Osim toga, pevala je na romskom i turskom jeziku.
Popularnost joj je donela uloga Koštane u istoimenoj predstavi Raše Plaovića koja je nastala po delu Borislava Stankovića. Predstava je na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu bila punih 25 godina, a Usnija je Koštanu odigrala više od 150 puta.
Detinjstvo, obrazovanje i muzički počeci
Usnija Redžepova je rođena 1946. godine u Skoplju, današnjem glavnom gradu Makedonije. Njen otac se zvao Jašar i bio je romskog porekla, dok je majka Sabrina bila poreklom iz Turske. Pre nego što je oženio Sabrinu Jašar je bio u braku sa ženom sa kojom nije imao decu. Zato je oženio Sabrinu koja je sa pokojnim mužem imala dvoje dece. Kasnije su dobili Usniju i još troje zajedničke dece.
Majka je bila domaćica, a otac je radio kao vodoinstalater. Od vojske su dobili stan u centru Skoplja, te, kako je pevačica jednom ispričala, živeli su skromno, ali im nikada ništa nije nedostajalo. Usnija je bila veoma stidljiva, pa za razliku od braće i sestara nije pevala s ocem na slavljima i porodičnim okupljanima.
Ipak, nešto kasnije otkriven je njen veliki talenat za muziku. Godine 1963. pevala je na karaoke takmičenju koje je organizovalo Radio Skoplje. Njena interpretacija numere „Ajde da igramo tvist“ koju u originalu izvodi Radmila Karaklajić oduševila je, ne samo slušaoce, nego i muzičke urednike. Zato su pokušali da ubede njenog oca da joj dozvoli da se bavi pevanjem. On je uporno odbijao sve ponude, jer je u to vreme baviti se tim poslom, za ženu bilo sramotno.
Želeo je da završi gimnaziju, te postane vredna i dobra žena. Čak i kada je Usnija postala uspešna i popularna, često ju je kritikovao zbog stila oblačenja na sceni.
Po završetku srednje škole preselila se u Beograd i upisala Arabistiku na Filološkom fakultetu. Živela je kod poznanika u naselju Krnjača, a kako bi zaradila novac za studentski život pevala je u kafanama i restoranima. Upravo na jednom od tih mesta je upoznala Naska Džorleva (Наско Џорлев), makedonskog muzičara koji je imao svoj ansambl. Pozvao ju je da bude glavni ženski vokal, pa su narednih pet godina nastupali u mnogim gradovima širom Jugoslavije.
Privatni život
U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, te 1964. godine upisala Arabistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ipak, zbog teške finansijske situacije počela je da peva, a petogodišnja turneja po gradovima bivše Jugoslavije stavila je u drugi plan studije.
Na fakultet se vratila 1969. godine, a kada je 1973. prihvatila ulogu Koštane u istoimenoj predstavi, morala je potpuno da se odrekne studija. Iste godine je na jednoj probi upoznala aranžera Slavoljuba Šešića Šeleta. Nisu se odmah zaljubili, ali je pevačica u jednom intervjuu priznala da je osetila neverovatnu energiju kada je Šele prvi put ušao u prostoriju.
Družili su se tokom jednog putovanja u Nemačku, a kako je tada kazala, ni sama ne zna kada je to drugarstvo preraslo u ljubav. Venčali su se 1978. godine u Beogradu. Sve do dvehiljaditih su živeli u centru srpske prestonice, a tada su prodali stan i otišli da žive u vikendici u Moštanici.
U jednom intervjuu koji je dala 2006. godine priznala je da ima divan brak, te da jedino što joj u životu nedostaje su deca. I zaista, svi koji su ih poznavali pričali su da su Slavoljub i Usnija bili nerazdvojni, zato i ne čudi što ju je njegova bolest, te smrt koja ga je zadesila 2013. godine veoma pogodila.
Posle toga je saznala i za karcinom pluća, te je krenula na hemoterapije. Njena drugarica Esma je sa lekarima iz inostranstva dogovarala da Usnija pređe na lečenje u Nemačku, međutim, oni su joj kazali da je bolest metastazirala i da ne mogu da joj pomognu. Esma je do poslednjeg dana ostala uz svoju kolegicu, a redovno su je posećivale i druge kolege sa estrade.
Iza sebe je ostavila brojne hitove, a svojim izgledom plenila je pažnju gde god da se pojavi, zato je mnogi smatraju jednom od najboljih i najlepših pevačica u bivšoj Jugoslaviji.
UDARNA VEST.rs
