Danas se u Specijalnom sudu u Beogradu oko 14.30 nastavlja suđenje ozloglašenom kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića (koji su danas pre podne putem video-linka prisustvovali ročištu u Višem sudu u Podgorici zbog ubistva Mila Kapetana), a deo svog jučerašnjeg iskaza, u kojem je obelodanio detalje likvidacije koje je počinio ovaj klan, dao je svedok okrivljeni Srđan Lalić.
On je do detalja opisao brojne zločine koje se toj kriminalnoj grupi stavljaju na teret, otkrivši do detalja kako je likvidiran navijač Partizana Goran Veličković Goksi, ali i nova ubistva do sada nepoznata javnosti.
Lalić o ubistvu Lazara Vukićevića
Potom je prešao na ubistvo Lazara Vukićevića 14. oktobra 2020.
– Opet ću pomenuti Zemu, odnosno Pištu, koji je bio trojanski konj u škaljarskom klanu i za to je nagrađen sa milion evra. Kao bitnu kariku škaljarskog klana pomenuo bih Mila Radulovića. Sa njim se družio i stekao njegovo poverenje, čak je tražio da se okume. Uspeo je da ga namami u jednu vikendicu u Crnoj Gori, gde su ilegalno stigli Belivuk, Miljković i Nebojša Janković, kao i dva Crnogorca, jedan je bio Miloš Radonjić. Namamili su Hodžića, koji je na skripti bio Kasap, Adis Spahić, koji je slučajno tu završio i nije bio pripadnik škaljarskog klana, kao i Radulović. Zemo ih je srdačno dočekao u vikendici poslužio ih pićem i tada su uletela ova petorica koji su bili skriveni. Hodžić je potegao pištolj, Janković ga je odmah usmrtio. Radulovića i Spahića su vezali i kada su utvrdili da Spahić nije bitna karika, i njega su usmrtili – nastavio je Lalić, ali je Miljkovićev advokat ponovo prekinuo tražeći od suda da mu ne dozvoli da govori o zločinima koji nisu deo optužnice.
– Zašto mi slušamo ovo, da je neko gledao direktan prenos, da je srdačno dočekao, kako to zna kada nije bio tamo – protestvovao je advokat a za reč se javio i sam Miljković.
Inače, Lalić je naveo da su dešavanja u vikendici u Crnoj Gori Belivuk i Miljković fotografisali i slali slike ostalima na grupu.
Marko Miljković je tražio reč i izašao za govornicu. Svedok saradnik je pitao da li treba da se okrene ka njemu uz opasku „dobro se mi znamo“.
– Zamoli bih Vladu da ga ne prekida više, neka priča – obratio se Miljković svom advokatu.
Lalić je potom nastavio da govori da su Mila Radulovića držali u životu oko dva meseca i da su preko njegovog kriptovanog telefona ostvarili kontakt sa pokojnim Jovanom Vukotićem, Veljkom Banovićem Votkom i brojnim drugim škaljarcima. Preko negovog telefona, kako je naveo, pribavili su novčana sredstva, oružje.
– Likvidiran je produžnim kablom, pre toga je snimljen kako daje višesatnu izjavu o krivičnim delima koja je izvršio, vezano za škaljarski klan. Preko njega su namamljeni Lazar Vukićević, pokušan je da se namami Aleksandar Šarac, i to pričom kako Miletovi ljudi toga dana treba da namame Veljka Belivuka, kako će biti držan u kući i kako treba da ga muče i likvidiraju. Šarac je prvo prihvatio, ali se brzo predomislio i izbegao je to, dok je Lazar imao poverenja i prihvatio je taj zadatak – rekao je Lalić.
Za mesto otmice Lazara Vukićevića je odabran parking u Radničkoj, na kom je otet i Mirko Kojić.
– Ja sam za tu akciju pripremio nekoliko „skaj“ naloga i čistih telefona, pripremio sam Đuriću posebnu fotrolu koja omogućava domet na telefonu. On je pokupljen, Nemanja Đurić ga je pokupio fijat doblom koji je kupljen par dana ranije – govorio je Lalić detaljno kako su organizovali otmicu Lazara Vukićevića, vodeći računa o tome da idu sa nekoliko vozila, da su imali pratnju i pobrinuli se da niko ne može da prati Vukićevićev telefon.
– Ja sam bio u garaži i trebalo je da budem prvi koji stupa u fizički kontakt sa Lazarom. Vukićević je krenuo da izlazi, nisam primetio da drži pištolj u desnoj ruci, pokrio ga je rancem koji je držao u levoj ruci. Miloš ga je udario pesnicom, Lazar je opalio u njegovom pravcu, svi smo mislili da je Miloš pogođen, ja sam skočio na njega, pali smo na zemlju. Ostali su krenuli da ga šutiraju i gaze po glavi, ostao je bez svesti. Kada sam osetio da stiskom više ne drži čvrsto pištolj, jer sam ga dok smo ležali na zemlji držao za ruku u kojoj je bio pištolj, uzeo sam glok. Bilo je puno krvi oko njegove glave, vezali smo mu lisice, ali su one pukle. Miloš revoltiran što je pucao, uzima građevinski čekić i lomi mu nekoliko prstiju, još u garaži, to su tragovi krvi koji su tu nađeni. Vezujemo mu druge lisice, sivom trakom oko nogu, i unosimo ga u skrivenu prostoriju – nastavio je sa detaljima mučenja.
Kako je naveo, sprej su Lazaru naprskali na zadnjicu i u anus mu gurnuli dršku od metle.
– Brzo je došao svesti, Miloš Budimir i Draganić primaju naloge od Belivuka i Miljkovića, Vukićević je predao šifru od skaja.
– Puštaju mu se poruke od Belivuka i Marka, njegove fotografije se šalju njima. Udarali smo ga strujnim kablom, u cilju ispitivanja. Nije reagovao na udarce, krvario je, mislim da je bio u šoku. Pominjao je Arsu, kako ga je upoznao sa Hadžićem, prišao škaljarskom klanu u strahu od Nikole Vušovića i tako dalje. Bio je tučen kablom po leđima, nogama, zadnjici, nije bilo zapomaganja, vršio je kontrakcije, ali nije imao reakcije. Pogled mu je išao u daljinu, da bi ga povratili polivali smo ga vodom iz creva, a pošto udarci nisu davali rezultate, polivanje vodom blizu lica smo ga gušili, on se borio. Ugrizao je čak i crevo. Pridigli smo ga na stolicu, Budimir je uzeo lopatu i udario ga nekoliko puta. Bio je bled, ja sam mu ogrnuo neki duks, misleći da je hipotermija, ali je drugo bilo u pitanju. Tada nije bio udaran, zgrčilo mu se lice, otvorila se vilica i raširile zenice, više nije imao reakcije. Miloš mu je stavio kabl oko vrata, ja sam povukao na jednu on na drugu stranu. Lice nije modrelo, pretpostavio sam da je još pre toga izgubio život. Budimir ga je za svaki slučaj vezao lancem za stolicu i pričvrstio za nosač od radijatora. Ja i braća Budimir smo otišli na sprat, tu smo i prenoćili a ostali su otišli – nastavio je da iznosi jezive detalje.
Sutradan, došao je i optuženi Draganić i na isti način su uništili tela, kao i ostalih žrtava.
Par dana kasnije, kako je naveo, u Jabuci je pokupio Belivuka i Miljkovića, koji su ilegalno prešli granicu kod restorana Soko i vratio ih u Beograd.
– Dok su boravili dole, napravio sam im dva nova naloga, Komoda, koji je koristio Miljković i Sop koji je koristio Belivuk. Objasniću to kasnije – rekao je Lalić i naveo da su se posle ubistva Vukićevića skonili u Tursku u Istanbul, gde ih je dočekao Radoje Živković a tamo je bio već Mili Brašnjović, prenosi Kurir.
Lalić o ubistvu Nikole Mitića
Slediće delo koje se desilo je ubistvo Nikole Mitića. On je na Skaju imao ime Posejdon. Već nekoliko meseci unazad izvesni Pišta koji navodno živi na Kosovu, bio je u Zabeli ranije u zatvoru. On se uspešno inflitirao u škaljarski klan, skoro do samog vrha. On nam je prosleđivao poruke i njihova planiranja ubistva.
Nismo mi Mitića oteli nasumično na ulici. Taj čovek (Pišta) se inflitirao u škaljarski klan vrlo visoko. I od njega smo dobijali informacije o pripremanjima ubistva. Mi smo napravili lažnu otmicu i ubistvo Miliju Brašnjevića. On je rekao njima da može da namesti da ubije Brašnjevića. Oni su pristali na to. Prosuli smo lažnu krv, rekli da je otet. U Krnjači smo ga u blizini kuće braće Budimir slikali u rupi. Radoje Živković je učestvovao u svemu tome. Isplatili su škaljarci novac koji se delio. Tako je Pišta stekao poverenje kod škaljaraca.
On nam se posle nekog vremena javio i rekao da imaju nekoliko ekipa za pratnju oko stadiona Partizan. Mi smo danima opservirali i pokušavali da detektujemo te ljude, ali bezuspešno. A onda smo tog 10. 8. sa nekoliko ekipa pokrili taj deo oko Partizanovog stadiona.
Patrolirali smo, slikali neka vozila. Popodne smo ručali u Miloševom konaku. Oko 16 sati Belivuk i Miljković su sa svojom pratnjom krenuli ka Dejanu Lazareviću kako bi lakše videli da li se neko zakačio za njih. Pokrili smo tri lokacije sa tri ekipe. Ja sam radio vezu za komunikaciju i pokrivao blagajnu FK Partizana. Druga pozicija je bila kod Male Avale. Tu su bili Tešić i Hrvatin. Treća lokacija je bila u Stjepana Filipovića i tamo je bio Miloš Budimir sa Aleksom Stošićem.
– Kasnio sam za kolonom oko kilometar, kilometar i po. Rekli su mi da prolaze Beli dvor. Kada sam stigao tamo nisu mi odgovarali. Uputio sam se ka Ulici Dijane Budisavljević, gde sam ih uočio. Ulazili su u kola, pustili da prođu, nastavio pratnju za njima da ne bi bio upadljiv. Negde na pola puta su mi rekli da dođemo do baze gde su oteli lice. Budimir je rekao da je primetio Aleksandra Šarca da je u pratnji. Krenuli smo ka bazi. Među poslednjima stižem u tu kancelariju u sklopu „bunkera“ koja je obezbeđena blindiranim vratima. Tamo ima dva televizora, na jednom je video-nadzor. Vidim lice koje sedi na garnituri krvavo, vidno prebijeno. Ispitivanje je poodmaklo. On je otvorio Skaj. On je priznao da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka ja brišem snimke sa kamera. Isključujem kamere kako ne bi nadalje snimali. Narednih dana brišem snimke sa stadiona.
On naređuje Milošu Budimiru da sprovedemo lice u Ritopek. Ugovara se sa Draganićem da nas sačeka tamo. Lice se vezuje lisicama, na sebi je imao tamnu majicu, bermude i sećam se belih patika. Njih se baš sećam, objasniću kasnije zašto.
Odlazimo ka kući u Ritopeku, nismo imali ni pratnju ni čistača. Belivuk organizuje da se garnitura sa stadiona uništi. Dolazimo u Ritopek.
Nastavljamo da ga ispitujemo, on kreće da nas laže, priča nepovezane stvari. Kaže da radi za Vukićevića, da mu je dao 500 evra naknade za angažman, da mu je još u zatvoru kupio te patike, da je hondu iznajmio od Pampura sa Dorćola. Lagao nas je. Ja sam uzeo armiračka klješta i zgnječio mu mali prst na nozi. Miloš Budimir ga je udario u koleno građevinskim čekićem i napravio otvorenu ranu. On nije jauknuo, tukli smo ga i ispitivali. Mislim da je bio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Budimir je izlazio i fotografisao ga, komunicirao sa Veljlkom i Markom. Kako je Mitić počeo da govori stvari koje nemaju veze sa opservacijama, rekao je da je pre 28 dana izašao iz zatvora, pravdao se da nije mogao da bude upućen u dešavanja. Draganić je sugerisao da se to završava. Kada je to drugi put rekao Miloš Budimir je uzeo kabl, ja sa druge strane i svako je gurao na svoju stranu. Kada je Mitić prestao da se pomera, uzeli smo kadu, glava se Mitiću nalazila iznad kade, Miloš Budimir je uzeo nož i presekao vrat Mitiću.
Sutradan, malo posle podneva, Miloš Budimir i Hrvatin dolaze po mene po nalogu Veljka i Marka. Dolazi i Nikola Spasojević.
Krenuli smo ka kući u Ritopeku. Napravili smo par krugova kako smo se približavali. Tamo nas je čekao Draganić. Po nalogu Veljka i Marka rešavamo se tela i pravimo fotografije.
Uništili smo telo na način na koji se pre i posle to radilo.
Draganićevom astrom smo se spustili do reke i rešili ostataka.
Imali grupu na Skaj aplikaciju „Kovid 19“
Kada sam krenuo ka lokaciji, napravio poslednji krug kod Autokomande. Video sam „hondu sivic“, nezgodno parkirano i video sam jedno lice u vozilo. Javio sam ostalim učesnicima u Skaj grupi kovid19.
Rekao sam da je potpuno ubeđen da je on taj koji prati, ali čekam potrvrdu kad krene konvoj. Krenuli su napokon, prošli pored mene i uputili se ka Autokomandi. Honda je propustila nekoliko vozila, a zatim naglo krenula za njima. Rekao sam da potvrđujem da se prati.
Lalić za govornicom opisao kako su samleli Gorana Veličkovića
Sudija je odmah potom pozvala za govornicu Srđana Lalića, koji počinje izlaganje.
– Veličković je ubijen 3. avgusta 2020. godine, a sutradan smo došli do kuće Belivuk i ja. Tu su bili Spasojević, Miloš Budimir. Tog dana se uništavalo telo, u čemu i ja učestvujem. Pre toga sam video u garaži mašinu za mlevenje mesa. Stajala je na dve palete. Najlonima se vršila zaštita garaže, a zatim sam pomogao Belivuku da zapali ostatke na travnatom delu garaže. Bila je velika vatra. Napustili smo kuću posle toga. Ostali su džakovi. U večernjim satima smo se vratili džipom koji je Velja pozajmio od Brace, momka sa stadiona koji nije znao za šta će nam. Tada smo prvi put išli kolima do reke i izručili sadržaj iz džakova, kao i ranijih i narednih puta. Usput smo se zaustavili na pumpi. Vratili smo se nazad.
Lalić je zatim napravio malu digresiju koju je juče zaboravio da kaže.
– U proleće 2020. godine na stadionu Partizana Belivuk i Miljković su mi pokazivali slike momka koje ju navodno škaljarski klan poslao kavačkom. Pokušali smo da saznamo ko je taj momak, koji je bio blizak nama. To nije bio Strahinja koji je izdao Šarca, za koga smo mislili da je u pitanju. Krenuo sam da pričam o tome jer je posle tog događaja grupa dobila nasilan karakter. Ljudi su bili u strahu za svoj život. Želim da vam dam kompeletnu sliku, jer su članovi bili zastrašivani i zato su postali nasilni.
Miljković se javio za reč
Za reč se odmah na početku javio Marko Miljković, a stražari su ga ispratili do govornice.
– Lalić se uznemirio jer ne može da koristi beleške. Naučio je tekst napamet, to se vidi jer je izjavio saučešće oštećenim, iako oni nisu bili tu. Nije mogao da vas pogleda u oči. Potpuno je lažan njegov iskaz – završio je Miljković kratko obraćanje i potom je vraćen na svoje mesto u boksu za optužene.
Počela prozivka, uvedeni i svedoci-okrivljeni
Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo prozivku prisutnih. Prethodno, uvedena su i trojica svedoka-orkivljena, Bojan Hrvatin, Srđan Lalić i Nikola Spasojević, čije bi svedočenje moglo svima da zacementira kazne.
U sud dolaze optuženi
U pratnji supruga, Vlade Georgijeva, nekadašnjeg Dejana Sekulića, bivšeg policajca iz loznice i nekadašnjeg menadžera Raste, koji je odnedavno na slobodi, stigla je jedina zena u klanu, Slađana Sekulić.
Sa advokatom, stigao je i optuženi Filip Ivanovski.
Stigao je i prvi optuženi sa slobode, Miloš Lukić Selak.
Danas bi trebalo da nastavi svoje otkrivanje novih zločina ozloglašenog klana.
Pred početak suđenja, ispred Specijalnog suda je, kao i juče, veliki broj pripadnika policije i žandarmerije sa dugim cevima, koji obezbeđuju okolni prostor.
Podsećamo, na prva četiri ročišta pred sudsku govornicu izašlo je 27 optuženih, od kojih su neki izneli svoju odbranu i zadržali pravo da je dopune, dok su drugi odlučili da se ne izjašnjavaju dok ne čuju šta trojica okrivljenih svedoka imaju da kažu.
Tada je potpuno je ukinut pritvor Borisu Karapandžiću, a na slobodu su pušteni Miloš Lukić Selak, Vlade Georgiev i Filip Ivanovski, kojima je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu da se na 15 dana javljaju u nadležnu policijsku stanicu.
Optužnica
Potvrđenom optužnicom ova grupa tereti se za pet brutalnih ubistava, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, silovanje i otmicu. U pitanju su ubistva Gorana Veličkovića Goksija, Gorana Mihajlovića, Lazara Vukičevića, Zdravka Radojevića, Aleksandra Gligorijevića Pukija i Milana Ljepoje. Belivuk je optužen za pet, a Marko Miljković za četiri teška ubistva. Za ta ubistva optuženo je još 11 pripadnika grupe.
Dokazi protiv ove grupe zaplenjeni su mahom sa Skaj aplikacije za mobilne telefone, među njima audio i video snimci, kao i fotografije brutalnih ubistava, a putem međunarodne pravne pomoći one su iz Francuske dostavljeni našim pravosudnim organima.
Osim Belivuka i Miljkovića optužnica tereti i Srđana Lalića, Miloša Budimira, Marka Budimira, Nebojšu Jankovića, Vlada Draganića, Bojana Hrvatina, Dejana Tešića, Nikolu Spasojevića, Nemanju Ðurića, Nemanju Lakićevića, Marka Andrića, Vladu Georgieva, Aleksandra Vučeljića, Milovana Tadića, Vladimira Greka, Filipa Ivanovskog, Željka Kodžića, Slađanu Sekulić, Borisa Karapandžića, Nikolu Stefanovića, Aleksandra Šćepanovića, Aleksu Šejića, Mijata Simeunovića, Miloša Lukića Selaka, Aleksu Dunjića, Vojislava Ðordevića, Aleksu Stošića, Vladimira Dimitrijevića.
Na prošlom glavnom pretresu sa slobode su pušteni da se bore Filip Ivanovski, Miloš Lukić Selak, Vlada Georgiev (bivše ime Dejan Sekulić) i Boris Karapandžić.
UDARNA VEST.rs
