Saudijska Arabija i naftni kartel OPEK plus Rusija odbacili su u sredu zahtev američkog predsednika Džoa Bajdena da poveća dnevnu proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno.
Umesto toga,kako piše Kurir, OPEK nastavlja da se pridržava ranijeg sporazuma o povećanju 400.000 barela dnevno. A to je premalo i generiše nekontrolisani rast cena nafte. Saudijski princ Mohamed bin Salman Al Saud, kao neformalni vođa kartela, takođe je odbio zahtev Vašingtona i nekih članica OPEK-a da isključe Rusiju iz članstva u moćnoj organizaciji.
Posledice takvih odluka bile su vidljive već u četvrtak ujutru: barel nafte dostigao je cenu od 115 dolara po barelu, najvišu cenu u poslednjih deset godina. Tako je nafta od prošlog leta poskupela za skoro 50 odsto.
Organizacija zemalja izvoznica nafte odlučila je da stane na stranu Rusije Iako se čak i Švajcarska odrekla svoje vekovne neutralnosti i pridružila se sankcijama Moskvi, Organizacija zemalja izvoznica nafte, a posebno njene bliskoistočne članice, odlučile su da stanu na stranu Rusije. Smanjene isporuke nafte na svetskom tržištu, uprkos velikoj tražnji, neprestano podstiču rast cena nafte i time puni ruski državni budžet neviđenom brzinom. Istovremeno, dok pomažu Rusiji, ovako visoke cene nafte podrivaju globalni ekonomski rast i stabilnost, dodatno ubrzavaju inflaciju i time destabilizuju svetsku ekonomiju.
Uskoro se, međutim, može očekivati novi udar na cene. Naime, EU i SAD pripremaju odluku da ruskim tankerima zabrani pristajanje i iskrcavanje nafte u evropske i američke luke, dok je Kanada to već učinila. Takođe, brodovima pod trećom zastavom biće zabranjeno zaustavljanje ili istovar ruske nafte. A to znači da je samo pitanje dana kada će, kako su analitičari američke banke Goldman & Sachs već predvideli, barel nafte dostići cenu od 125 dolara po barelu.
U takvoj situaciji, ograničavanje cena benzina i dizela, kao što su to uradile Hrvatska, Srbija i Mađarska, dugoročno neće biti ekonomski isplativo. Naime, ova mera je doneta kada je cena nafte bila između 85 i 90 dolara za barel. Ali kada uskoro počne prerada, koja je skuplja za oko 35 odsto, postavlja se pitanje ko će moći da plati tako veliku razliku u ceni.
Naftne kompanije to neće moći finansijski da izdrže jer je prevelika razlika u ulaznim i izlaznim troškovima, a osim toga, nije normalno da naftna industrija, umesto države, snosi teret vođenja socijalne politike. Stoga se može desiti da će kompanije proizvoditi sve manje količine nafte i gasa kako ne bi ugrozile svoj opstanak, a to onda može dovesti do nestašice goriva.
Ali ovo nije kraj dramatične situacije u energetskom sektoru. Naime, Rusija do sada nije odgovorila na sankcije jer očigledno važi da li da igra van banketa. A to, između ostalog, znači i zabranu prodaje ruske nafte državama članicama NATO-a i EU. U tom slučaju, saglasni su stručnjaci, cena nafte bi mogla da poraste na 200 dolara po barelu, što je katastrofa za svet. Nijedna razvijenija zemlja ne bi mogla da izdrži tu cenu bez dramatičnih zemljotresa.
Ovakvo stanje na tržištu nafte delom je posledica toga što su Saudijska Arabija i drugi proizvođači sa Bliskog istoka, donedavno najodaniji saveznici SAD, odlučili da naprave dramatičan zaokret u svojoj spoljnoj politici. Ta promena je počela ranije kada su bliskoistočni proizvođači nafte postali uvereni da je Vašington, posle skupih ratova i poraza u Iraku, Avganistanu i Siriji, odlučio da svoju spoljnu politiku usmeri na Kinu. A posle ruske invazije na Ukrajinu, Vašington će morati da se okrene i Evropi.
A to znači da neće moći toliko da se angažuju na Bliskom istoku. Stoga su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge dugogodišnje monarhije odlučile da potraže saveznike na drugoj strani, pre svega u Kini i Rusiji. To se najbolje videlo kada su se Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati uzdržali od podrške rezoluciji Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.
EU će takođe morati da promeni svoju trenutnu energetsku strategiju, jer rat protiv Ukrajine ne samo da menja bezbednosnu i političku arhitekturu Evrope, već je i prekretnica.ulaz za energetski sistem. A to znači da se energetska zavisnost od Rusije mora okončati. Stoga će članice EU morati da revidiraju svoje strateške energetske politike kako bi smanjile ranjivost svoje energetske sigurnosti.
Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu posle Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije i izvozi oko 7,5 miliona barela nafte i drugih energenata dnevno. Oko 53 odsto te nafte završi na evropskom tržištu, a u Aziji oko 39 odsto u regionu. Danijel Džergin, potpredsednik S&P Global, dobitnik Pulicerove nagrade i autor knjige o istoriji nafte, predviđa, međutim, da bi kontinuirani poremećaji u ruskoj nafti mogli dovesti do energetske krize u razmerama koje nisu viđene od naftne krize 1970-ih.
Iako Moskva može da ucenjuje Brisel manjim zalihama nafte, sve govori da će to teško učiniti. Naime, rat u Ukrajini, za Moskvu na potpuno neočekivan način, učinio je Rusiju teško ranjivom. Naime, akcije ruskih naftnih giganata koje se kotiraju na Londonskoj berzi, nakon što je Putin prošle nedelje napao Ukrajinu, doživele su kolaps svojih akcija. Akcije Rosnjefta, Gasproma, Lukoila i Surgutneftegaza izgubile su čak 190 milijardi dolara ukupne tržišne kapitalizacije, ili 95 odsto, prema procenama Sakso grupe i Blumberga.
Istovremeno, velike međunarodne naftne kompanije počele su da prekidaju veze sa ruskim naftnim kompanijama i povukle su se iz projekata u Rusiji. BP je saopštio da prodaje svojih 20 odsto udela u ruskom naftnom gigantu Rosnjeftu i da će na njemu verovatno zaraditi 25 milijardi dolara.
Šel je najavio da će odustati od daljih zajedničkih ulaganja sa Gaspromom, uključujući učešće u projektu gasovoda Severni tok 2. EkkonMobil se takođe povlači iz velikog naftnog projekta Sahalin-1.
Postoji i trend opadanja tražnje za ruskom naftom jer su rafinerije, banke i brodovlasnici počeli da izbegavaju rusko tržište nafte na sopstvenu inicijativu. Konsultantska agencija Energi Aspects objavila je da 70 odsto ruske sirove nafte već teško nalazi kupce. Naime, svi su počeli da traže alternativne izvore nafte.
Neke američke rafinerije su već odbile da rafinišu rusku naftu, a banke više nisu voljne da finansiraju isporuke ruske nafte. Sve to znači da bi posledice energetskog rata, suprotno ranijim predviđanjima, mogle mnogo teže da pogode ruske nego evropske.
da će odustati od daljih zajedničkih ulaganja sa Gaspromom, uključujući učešće u projektu gasovoda Severni tok 2. EkkonMobil se takođe povlači iz velikog naftnog projekta Sahalin-1.
Postoji i trend opadanja tražnje za ruskom naftom jer su rafinerije, banke i brodovlasnici počeli da izbegavaju rusko tržište nafte na sopstvenu inicijativu. Konsultantska agencija Energi Aspects objavila je da 70 odsto ruske sirove nafte već teško nalazi kupce. Naime, svi su počeli da traže alternativne izvore nafte.
Neke američke rafinerije su već odbile da rafinišu rusku naftu, a banke više nisu voljne da finansiraju isporuke ruske nafte. Sve to znači da bi posledice energetskog rata, suprotno ranijim predviđanjima, mogle mnogo teže da pogode ruske nego evropske.
UDARNA VEST.rs
