Potpuna je retkost u ovo današnje vreme pronaći osobu koja ne uživa u gledanju serija, filmova, animea ili nekih sličnih stvari. Retkost je. Još veća je retkost i pronaći nešto što oduševi, jer je došlo vreme hiperprodukcije, bitan je kvantitet, a ne kvalitet. E, pa… Čini se kao da smo došli do toga da jedan film pomalo odudara od toga. Radi se o hit filmu „Opsesija“ (Obsession), koji je potpuni hit.
Film „Opsesija“ je nešto potpuno novo, radi se o „Indie hororu“, koji je imao budžet svega 750.000 dolara, a koji je potekao iz pera i mašte mladog Karija Berkera koji ima tek 26 godina, a kojem je ovo i prvi ozbiljniji film. Potencijal se izuzetno nazire kod mladog Karija, koji je još jedno osveženje.
Zašto je uopšte važan budžet? „Opsesija“ je film koji je zaradio 148 miliona dolara za nešto više od dve nedelje prikazivanja, što je samo pokazatelj koliki je odjek napravilo u Americi, ali čak i kod nas u Srbiji gde je bioskopska sala bila ispunjena jednog nasumičnog dana u toku nedelje.
Neverovatna stvar. Sada, da pređemo na ono zbog čega i jesmo ovde – to je film.
Zašto je „Opsesija“ toliko… opsesivna?
Možda je ljudska priroda ono nešto što uvek naginje ka tome da volimo priče o „Davidu i Golijatu“, da volimo autsajdere i da volimo nešto novo, drugačije? Možda, a možda je samo „Opsesija“ kvalitetno delo, koje pokazuje da je sama ideja jednog čoveka (Karija Barkera, u ovom slučaju) mnogo važnija nego li milionski budžet, velika pozornica i sve ono što Holivud nudi.
Barker je pre „Opsesije“ radio na kratkim filmovima, pokazao je talenat, a sada je dobio nešto malo veću priliku i odmah je pokazao sve ono o čemu sanjaju mnogi – da se probije na mala vrata.
Elem, Barker je tek na početku karijere, kao što rekosmo – ovo mu je prvi ozbiljniji film, a drugi je najavljen za 2027. godinu i biće nastanjen u istom „univerzumu“ kao i „Opsesija“.
Sada bi bilo poželjno da se bacimo na sam film, ali da pokušamo da izbegnemo sve „spojlere“. (Izvinjavam se unapred ako se dogodi, nije mi namera).
Opsesija je horor komedija, otprilike
Jedna zanimljiva stvar kod filma je i to što u njemu nema poznatih glumaca. Budžet od 750.000 dolara nije mogao da priušti ni dublere u nekim scenama, a kamoli da dovede neku od zvezda. Čak se i sam Barker pojavljuje u jednoj ulozi, što govori koliko je zapravo minimalistički sve urađeno.
Glavne uloge su pripali Majklu Džonstonu i Inde Navareti, koja je i strimer u slobodno vreme. Kada je reč o samom filmu, radnja je baš jednostavna. Ber (Džonston) je introvert koji u prodavnici kupi „One Wish Willow“, brezu koja će mu ispuniti jednu želju. Njegova želja je takođe baš jednostavna – samo bi hteo da ga Niki (Navareti), devojka u koju je zaljubljen, voli najviše na svetu.
Ta mala želja pokreće čitavo ludilo koje traje narednih 70-ak minuta, a to ludilo neće popustiti niti jednog trenutka. Ne bi bilo pošteno da se više išta kaže o samom filmu, ali bismo mogli o samom utisku koji se stiče tokom gledanja samog filma.
Horor žanr nije kao što je nekada bio. Ovu rečenicu ćete čuti mnogo puta, a opet, sa razlogom. Horor filmovi su dosta predvidivi, sastoje se od mnogo krvi, ubijanja, efekata ili „džamp skerova“, koji su prevaziđeni pre mnogo godina.
Opsesija sve to izbegava i temelji se na tome da „zastraši“ publiku onime što vidiš non stop, što se događa. Nema posebnih efekata, osim jednog, ali o tome možemo tek kada pogledate film jer je interesantno (način na koji su snimane neke scene).
Nema mnogo govora, nema mnogo same priče, ali ima dosta jeze. Jeze, ali i smeha? Da, Opsesija iskače iz okvira jer je jedan od retkih filmova gde se publika u bioskopu smeje, ali i plaši u isto vreme. (Bio tu, osetio to, neverovatan osećaj).
Ono za šta još može da se pohvali Barker je i to što je obratio pažnju na najsitnije detalje u filmu, što se tek može shvatiti na samom kraju. Kada se spusti zavesa i promisli se o svemu.
Sve je u detaljima. Uvek.
Ključno pitanje filma – ko je zapravo..?
Naveli smo gore šta se dešava u filmu, ali pravo pitanje koje ni sam Barker nije hteo da otkrije jeste – ko je zapravo negativac u ovom filmu, da li on postoji uopšte i da li postoji čuveni „twist“?
Obično su psihološki horori ti koji na kraju ostavljaju prostora za okret u samoj fabuli, ali, ovde je sve na neki način otvoreno (ili i nije?), to je verovatno želja samog reditelja da ostavi na gledaocu.
Sam reditelj je u nekim stvarima rekao da je čitav svet „Opsesije“ jako s****n, ali da će u budućnosti biti razjašnjeno sve s novim filmom. Kako bilo, ovaj tekst je možda i najbolje tako završiti. Odnosno, završiti pitanjem.
Ko je zapravo negativac ovog filma, ako ga i ima?
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
