Vakcinisani protiv koronavirusa mogu da se zaraze zato što su ove vakcine mrtve, ističe za Kurir epidemiolog prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član kriznog štaba.
– Ovo su mrtve vakcine i vakcinisana osoba može da se zarazi, ali pitanje je koliko prenesi virus. Vakcinisana osoba će, kao i nevakcinisana, preneti virus ako razvije kliničku sliku bolesti. Zato mora da kašlje, kija, glasno govori. I upravo zato je i vakcinisanima data preporuka da nose masku – kaže prof. Petrović i dodaje da su vakcinisani ipak u znatno boljoj situaciji jer su količine virusa kod nevakcinisanih daleko, daleko veće.
Za početak i razumevanje svega treba znati da se sve vakcine dele na žive i na mrtve.
– Žive su one gde se virus ili bakterija atenuiše, tj. oslabljuje. Ona se presađuje na kulturi ćelija iz jedne u drugu generaciju i, kad se ide kroz otporne kulture ćelija, smanjuje se virulencija, stepen štetnosti samog uzročnika, tj. njegova sposobnost da dovede do pojave bolesti. Takva je i BCG vakcina, oralna poliovakcina koju smo pili kao deca. Te vakcine imaju sposobnost da štite i od infekcije i od zaražavanja – objašnjava prof. Petrović i naglašava:
– Kada date živu, oralnu, poliovakcinu (protiv dečje paralize) detetu i 30% njih u nekom kolektivu vakcinišete, oni onda mogu da prenose vakcinalni virus kontaktom i imate 100% zaštićenih.
A vakcine protiv kovida 19 su, navodi profesor, mrtve i zato je moguće zaražavanje iako smo pelcovani.
– Ove vakcine ne dovode do stvaranja sekretornog imuniteta na nivou sluznice, kao neke žive vakcine. Mrtve vakcine dajete u injekciji u nadlakticu ili natkolenicu i one dovode samo do stvaranja antitela u krvi, ali ne i na nivou sluznice. Izuzetno je nizak nivo antitela na nivou sluznice, ako se uopšte i stvaraju. I tu virus može da se zakači i onda ste zaraženi. A zaražavanje je upravo na nivou sluznice, dok je obolevanje kada virus prođe dalje i razvije kliničku sliku na nekom organu ili sistemu – navodi prof. Petrović.
Sada je pitanje zašto onda vakcine protiv korone nisu pravljene kao žive?
– Očigledno da atenuacija novog virusa ili nije uspela, ili nije pokušano. Kod živih virusnih vakcina izuzetno retko može da se desi reverzija u virulentni soj, pa i da taj vakcinalni virus izaziva bolest – ističe za Kurir prof. dr Vladimir Petrović.
Efektivnost vakcine
Delta soj ju je umanjio za 30%
Efektivnost vakcine je nivo obolevanja kod vakcinisanih u odnosu na nevakcinisane, a njime se gleda kolika je korist vakcine u stvarnoj situaciji. Upravo to je merio Institut za javno zdravlje Vojvodine, ali na početku imunizacije kod nas. Merili su ranu efektivnost vakcinacije – od dve nedelje nakon prve doze pa do primanja druge doze, i dve nedelje nakon druge doze u trajanju od četiri nedelje kod vakcinisanih između 24. decembra 2020. do 24. februara 2021. Kada su merili za prvu dozu. dominirala je vuhanska, alfa varijanta virusa, a za drugu beta, odnosno britanski soja, tako da ti rezultati nisu primenljivi sada, na delta soju.
– Najviša efektivnost je bila za obe doze „Fajzerove“ vakcine, do 95% za prvu i čak do 99% za drugu dozu. Za rusku je bila 93% za prvu, do 96% za drugu dozu. Kineska se našla na 87% za prvu, a 88% za drugu. A ta jako mala razlika između prve i druge doze je zato što je vakcina pravljena za vuhansku varijantu. Niža efektivnost, ali ne znatno niža, bila je za britanski soj. Međutim, sada je delta soj zastupljen i sva istraživanja u svetu su pokazala da je efektivnost pala za 30%. I to je razlog zašto nam se pojavljuju oboleli nakon dve doze bilo koje vakcine nekoliko meseci kasnije – kaže prof. Petrović i dodaje da efektivnost 95% znači da je od 100 njih koji su primili vakcinu 95% zaštićeno, a pet odsto se pojavljuje kao klinički manifestno oboleli.
UDARNA VEST.rs (Kurir)
