Sve vakcine protiv infekcije Kovid-19 imaju rok trajanja, posle otprilike šest meseci, stepen zaštite počinje da opada, te je potrebno pojačati svoj imuni odgovor kako bi se organizam izborio. Naravno, stepen zaštite zavisi i od zdravlja organizma, odnosno, kako su lekari objasnili, kakav će odgovor vakcina razviti potpuno je individualno i zavisi od opšteg stanja organizma. Prema ranijim najavama epidemiologa, postoji verovatnoća da ćemo sa vakcinisati protiv korone u nekom narednom periodu, makar jednom godišnje, što opet zavisi od toga koliko uspemo da postanemo otporni na virus.
Tokom borbe sa koronom, videli smo da napada i najzdraviji organizam, i da mladost nije „bezbedna karta“, već da je vakcinacija jedino rešenje za suočavanje sa virusom. Dilema koja muči građane, koliko ćemo se puta vakcinisati, da li je svima potrebna treća doza? Struka je, ipak jasna po ovom pitanju, prioritet su stariji sugrađani koji imaju pridružene bolesti, ali je dobro da se vakcinišu i svi ostali građani bez obzira na godine. Takođe, minimum mesec dana od preležane korone, moguće je vakcinisati se protiv infekcije kovid-19.
-Mutacije virusa se prati, kako to čini SZO, tako i naše Ministarstvo zdravlja, i mi moramo biti spremni za buduće mutacije virusa. To je sasvim izvesno da će ih biti i tu nema dileme. Što se tiče vakcinacije, dokazano je da postojeće vakcine štite od svih ranijih sojeva, ali su i vrlo korisne za eventualne buduće mutacije virusa. Bilo bi idealno da dostignemo kritični minimum zaštite stanovništva, to kada bi se desilo, onda bi postojala manja potreba za revakcinacijom. Dakle, što se više vakcinišemo, virus je slabiji. Kako sada stoje stvari, svakako ćemo i dalje imati potrebu za revakcinacijom, ali na koliko i kada, to će zavisiti od epidemiološke situacije i broja zaraženih, objašnjava dr Sazdanović.
Što je veći obim vakcinacije, to smo bliži kolektivnom imunitetu. Ipak, u kojoj će meri neki organizam razviti odbrambenu snagu zavisi kako od stanja organizma, tako i od pridržavanja mera između prve dve doze i sticanja imuniteta, i naravno od presudnog je značaja, naročito za stariju populaciju, dolazak na vreme za treću dozu.
-Ono što moramo da znamo je da u svakom organizmu postoji taj takozvani humoralni i celularni odgovor. Humoralni, to su antitela koja merimo, a celularni odgovor je teško izmeriti i on predstavlja nešto što podrazumeva individualni odgovor. Ukoliko ste se pravilno vakcinisali, revakcinisali, velika je verovatnoća je vaš organizam adekvatno odgovorio i spreman je na odgovore budućih mutacija virusa, koje su neminovne kako kod nas tako i u celom svetu, kaže dr Sazdanović.
Treća doza možda i posle pet meseci
Trećom, buster dozom pojačavamo otpornost na virus. Kako je već izjavio za „Blic“ epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, on je za to, da treba razmišljati o tome da treća doza ide posle pet meseci.
– Čim je isteklo šest meseci, ili još bolje pet, odmah treba primiti treću dozu. Ja sam svedok toga da oni koji su primili tri doze na vreme, da se niko nije žalio da ima problem. Problem se može desiti ako neko odlaže vakcinaciju, zakasni, čim se navrši šest meseci, ili kao što sam predložio posle pet meseci treba primiti buster dozu, izjavio je profesor Tiodorović.
Postoji razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih pacijenata
Vakcinom štitite sebe od teške kliničke slike, ali i od odlaska u bolnicu. Naravno, vakcina vas neće zaštiti od zaražavanja ako sami niste svesni i odgovorni da se nalazimo u velikoj epidemiji, odnosno pandemiji koja je zahvatila svet. U najvećem problemu su oni koji su nevakcinisani, bez obzira na godine, ali posebno hronični bolesnici, koji ne smeju da zakasne za svoju treću dozu. Dakle, svi se mogu zaraziti, a teška klinička slika sprečava se vakcinacijom.
-Vakcinacijom se sprečava teška klinička slika, ali i sam stepen hospitalizacije, sprečava se odlazak na respirator… Analiza je pokazala da kada nije bilo vakcine, u novembru i decembru kada smo imali takozvani britanski soj, bio je vrlo visok stepen hospitalizacije. Sada sa vakcinama imamo manji broj hospitalizovanih, bez obzira koliko ljudi se zarazilo. U Kragujevcu, recimo, kada dođu u bolnicu, mi imamo jasnu podelu na vakcinisane i nevakcinisane. Vakcinisani brže idu kući, imaju lakšu kliničku sliku, a od ukupnog broja hospitalizovanih 30 odsto je vakcinisano, a 70 odsto čine nevakcinisani. S druge strane, u intenzivnim negama u Kragujevcu, imali smo između 95 do 98 odsto nevakcnisanih sa teškom kliničkom slikom, a svega 2 do 5 odsto je bilo vakcinisanih. Taj mali procenat vakcinisanih, tešku kliničku sliku razvio je zbog pridruženih bolesti, i to je razlog zašto je to tako, inače vakcina štiti i ona nam je neophodna i tu dileme nema, objašnjava za „Blic“ doc.dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i dugogodišnji direktor UKC Kragujevac.
UDARNA VEST.rs (Blic)
