Već je poznato da vakcine protiv korona virusa uspešno ublažavaju simptome ukoliko se zarazimo, međutim, istraživanje nemačkog instituta Rober Koh pokazalo je još jednu dobrobit cepiva, a to je da potpuno imunizovana osoba teže može da prenese virus drugome, u odnosu na onog koji ima negativan rezultat kovid testa.
Naime, prema podacima iz Izraela vakcina Pfizer mogla bi da blokira prenos virusa, jer, kako je objavljeno 29. marta u čaopisu „Nature Medicine“, nevakcinisani ljudi proizvode 2.58 do 4.5 puta više virusa nego vakcinisani, te se vidi da vakcinisani imaju niži „virusni teret“ i manja je verovatnoća da će zaraziti druge. Ipak, učinak nije toliko jak da bi se pouzdano moglo reći da će se prenos zaista i ograničiti.
Virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler u razgovoru za „Blic“ izjavio je kako je on odavno, tačnije pre dva meseca, pre nemačkih instituta govorio kako su vakcinisani slabiji prenosioci infekcije, tako da je to istraživanje apsolutno tačno i očekivano.
– To je tačno, s obzirom da vakcina štiti 80 odsto osoba, dok kod 10-20 odsto ljudi postoji rizik da ih vakcina ne zaštiti, pa će one izlučivati virus, međutim daleko manje i znatno kraće – objašnjava Šekler.
Maske neophodne i za vakcinisane
I pored toga što vakcinisani postaju slabiji prenosioci virusa, stručnjaci smatraju da do opuštanja ipak ne bi trebalo da dolazi, pa je maska i kod njih i dalje obavezna, jer se mogu zaraziti, a da ne pokazuju ikakve simptome, i samim tim su i veća opasnost po svoje okruženje.
Kako navodi Američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, neke preventivne mere će i dalje važiti, bez obzira na vakcinaciju, ali ljudi koji su primili potpuno vakcinu moći će da se bave aktivnostima sa niskim rizikom od zaraze ili prenosa iste.
Slične pozitivne vesti dolaze i iz drugih istraživanja koja pokazuju da vakcinisani i te kako smanjuju širenje virusa.
– Ako ne možete da se inficirate, ne možete prenositi infekcije na druge što znači da vakcine mogu značajno da redukuju i prenos i bolest – rekao je Marm Kilpatrik, istraživač infektivnih bolesti na Univerzitetu Kalifornija, Santa Kruz, koji je bio i deo tima koji je otkrio da je posle prve doze Moderna i Pfizer vakcine rizik od infekcije SARS-CoV-2 smanjen, prenosi „Science News“.
Šekler smatra kako su maske i dalje naša sadašnjost i da ćemo ih još dugo nositi, jer broj imunizovanih koji bi nam dozvolio luksuz i život bez maski i dalje nije dostignut.
– Ja sam vakcinisan, a i dalje nosim masku, jer većina ljudi nije vakcinisana i osetljiva je. Kao što smo rekli, od vakcinisanih, 10-20 odsto može da se zarazi, pa sam možda baš ja taj baksuz. Noseći maske štitimo i sebe i druge, i treba ih skinuti, po mom mišljenju, tek kada pređemo 50 odsto vakcinisanih kao u Izraelu. Do tad ima smisla nositi maske – govori Šekler.
– Mislim da su maske još uvek potrebne, i da ih ne treba skidati dok ne dođemo do tačnih naučnih saznanja da se situaciju poboljšala. Dolazi do zadržavanja virusa u nosnoj služnici, tako da rizik postoji, iako je manji – smatra Čekanac.
Važno je vakcinisati osobe od 18 do 30 godina
Franceska Torijani, infektološkinja i epidemiološkinja sa Univerziteta California, San Diego izjavila je da će smanjenje ozbiljnih simptoma pomoći da se rastereti bolnički sistem u slučaju četvrtog talasa, međutim i da je jako važno da se vakciniše mlađi deo populacije.
– Važno je imunizovati one starosne dobi od 18 do 30 godina. To su oni koji prenose bolest. Oni možda nemaju šta da dobiju, ali imaju njihove porodice, pa se nadam da će ta spoznaja podstaknuti mlade na vakcinaciju – naglasila je Torijani.
Kako Šekler objašnjava, menjanje prioritetnih grupa je taj novi pristup, i menja se u zavisnosti od toga koja starosna dob najviše cirkuliše u javnosti.
– Prvo su prioritetne grupe bili stariji, međutim, oni su se sada većinom vakcinisali, ili se najviše vakcinišu, pa su sada prioritet oni koji su najaktivniji i oni koji spadaju u radno sposobno i aktivno stanvništvo. Mislim da se zato i menjaju te prioritetne grupe – ističe Šekler.
Drugi cilj je, ističe, zaposlenje mladih kadrova.
– Ima dosta dobrih studenata, ali i dosta dobrih inženjera koji su otišli na Zapad, i šteta je što oni ne rade u Srbiji. Ako bi imali posao ovde, mnogo bi više doprineli razvoju i rastu zemlje, rekao je Seki.
Kroz saradnju sa Univerzitetom u Novom Sadu možemo da napravimo win-win situaciju, da zaposlimo ljude i da radimo na razvoju, dodao je on.
UDARNA VEST.rs (Blic)
