Muzička zvezda se prisetila Dana mladosti, proslave širom bivše države, kao i bolnog raspada SFRJ, ali, kako kaže, sećanja na lepa vremena i dalje žive u njenoj muzici
Na današnji dan, 25. maja, slavio se Dan mladosti u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, jedinstvenoj državi sastavljenoj od šest republika: Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.
Jugoslavije odavno nema. Raspala se 1992. na ružan način, ratom. Ali ljudi koji se danas smatraju simbolima te države i dalje mogu da svedoče o vremenu za koje mnogi kažu da je bilo lepo i rasterećeno.
Jedna od njih je Neda Ukraden, velika jugoslovenska muzička zvezda.
Zlatno doba
– Jugoslavija je zemlja u kojoj sam se rodila, u kojoj sam odrasla, i živeli smo nekih 40 godina srećno u smislu nekakve bezbednosti. Drugo, taj naš pasoš i uopšte biti Jugoslaven izazivali su poštovanje u svim okolnim zemaljama. Moja prva pomisao i sećanje na Jugoslaviju jeste to da je bila zemlja u kojoj nije bilo granica. Tržište sa 20 i kusur miliona ljudi. Znači, prodaja ploča, kaseta, poseta koncertima, popularnost koja je bila zaista nemerljiva u poređenju s današnjom… Ali sećaću se Jugoslavije i po načinu na koji se raspala, po tim tragičnim i bolnim momentima po kojima se mnogi stanovnici tadašnje države sećaju. Izgleda da je to bila neka loša legura kad se raspala. Ali svakako da je samo po sebi bilo doba mladosti, studiranja, školovanja, putovanja, čega se čovek uvek seća s nostalgijom.
Neda je potom govorila o učešću na brojnim festivalima, kako u Jugoslaviji, tako i u dijaspori, na kojima je sticala slavu i popularnost. Sve fotografije i snimci iz toga vremena odavno nisu kod nje.
– To mi je sve ostalo u Sarajevu. Kompletna biografija, bibliografija moja, sve. Snimci, foto i audio snimci i one VHS kasete. Sve je to otišlo u smeće. Ali uspomene ostaju. Njih sam ovekovečila u svojoj autobiografiji „Zora je svanula“, jer sam pisala baš o tome. To mi je nešto čime se jako ponosim, a malo ko za to zna. Sve je manje ljudi koji se uopšte sećaju tog vremena i koji kao svedoci mogu o nečemu da napišu i kažu nešto.
Nekoliko puta se takmičila na Jugoviziji, a poslednji put je učestvovala na Pesmi za Evroviziju 2020. Kaže da je u tom festivalu uvek videla dobru priliku za uspeh.
– Evrovizija je jedna fantastična šansa i prilika da se plasiraš van granica svoje zemlje – ako si pametan, ako imaš dobru pesmu i ako u tom momentu sticajem okolnosti nisi neka progonjena zverka u smislu politike. Dakle, mora tu nekakav sticaj okolnosti da bude, ali prevashodno dobra pesma. Jer, bez obzira na plasman na Evroviziji, ako imaš veliki hit i dobru pesmu, napravićeš posao u svojoj zemlji. To je dobra lansirna rampa za promociju pesme, ali i put u svet. Imale su dve-tri pesme sa ovog podneblja velike šanse da budu baš svetski hitovi.
Iako u svom poslu često radi s mladima, Neda kaže da ni sama ne zna kakve savete za građenje karijere bi im dala.
– Teško je bilo kome danas davati bilo kakve savete, pogotovo o pravljenju karijere. Sad su neki drugi medijski i svakojaki drugi putevi pravljenja slave. Ko je to sad već popularan, ne moram ja da vam govorim. Sami ste svedoci. Ne znam. Zavisi šta ljudi očekuju. Da se pošteno bave muzikom i od nje žive ili da zgrabe parče slave na svaki mogući način. U zavisnosti od toga, treba slediti sebe. Morate onda biti spremni i na odricanja i na udarce koje možete istrpeti. Ali meni je nekako uvek bilo najvažnije da imam dobru pesmu. To je neki moj način pravljenja karijere – kaže Ukradenova i dodaje:
Šansa za mlade
– Važno mi je bilo da mi kvalitetni pesnici i autori rade na pesmama, pa sam imala sreće da sarađujem s Duškom Trifunovićem, Arsenom Dedićem, tu su bili i Tomaž Domicelj, naša Marina Tucakovic i sada ova mlada ekipa ljudi. Fajo je jedan od autora koji je sjajno uradio moje albume poput „Neda, Neda“, „Ukraden si“, „Gdje god bio“. Treba biti otvoren ne samo prema poznatim saradnicima i proverenim imenima nego i mladim ljudima, koji i te kako znaju da osveže karijeru i donesu svežu krv. Zahvaljujući tome, ja verovatno i trajem toliko, jer nije dovoljno samo imati proverenog hitmejkera, treba malo napraviti neki iskorak, kao što sam ja recimo s pesmom „Da se nađemo na pola puta“. Uzela sam je od potpuno nepoznatog momka Dušana Bačića, koji je sada sjajan autor, hitmejker. Onda, recimo, Franjo Valentić i Branimir Mihaljević, koji su napisali „Nisam ti ja bilo ko“. Sve su to sjajne pesme koje su napisali sjajni ljudi i autori – zaključila je Neda za Kurir.
UDARNA VEST.rs (Kurir.rs)
