Bez obzira na to kako neko gleda na stratešku i moralnu opravdanost rata protiv Irana, neosporno je da su komentari predsednika SAD Donalda Trampa o sukobu bili zbunjujući, nedosledni i kontradiktorni. Često deluje kao da čovek koji vodi ratne napore nije naročito upućen u detalje niti ga oni previše zanimaju.
Ponedeljak je, više nego bilo koji dan do sada, to najbolje pokazao, navodi se u analizi CNN, koju prenosimo:
Tokom dva javna nastupa, Tramp je uveravao da mu nisu potrebni savetnici da bi donosio odluke. Zatim je očekivano iransko reagovanje u vidu napada na susede u Persijskom zalivu, nešto o čemu bi ga ti savetnici sigurno obavestili, predstavio kao nešto što niko nije mogao da predvidi.
I Tramp to nije rekao samo jednom. Sada to ponavlja više puta, na prilično neobičan način, što dodatno pokreće pitanja o tome da li je čovek koji je upravo započeo rat na Bliskom istoku zaista razumeo implikacije onoga u šta se upustio.
Tramp kaže da mu ne trebaju savetnici
Na sastanku sa upravnim odborom Kenedi Centra u Beloj kući, Tramp je upitan da li su mu njegovi savetnici rekli koliko dugo će cene goriva ostati povišene.
„Ne trebaju mi savetnici da mi to kažu; ja znam o čemu se radi“, rekao je predsednik.
Zatim je, pozivajući saveznike da pomognu u obezbeđivanju Ormuski moreuz, uputio kritiku britanskom premijeru Kiru Starmeru zbog toga što želi da se konsultuje sa svojim timom.
„Znate, premijer Ujedinjenog Kraljevstva mi je juče rekao: ‘Sastajem se sa svojim timom da donesem odluku.’ Rekao sam: ‘Ne morate da se sastajete sa timom. Vi ste premijer, možete sami da donesete odluku, zašto morate da se sastajete sa timom da biste odlučili da li ćete nam poslati minolovce ili neke brodove?’“.
Tramp je u utorak promenio stav i iznenada rekao da mu pomoć saveznika u vezi sa Ormuskim moreuzom nije potrebna. Ali njegovi komentari o samostalnom donošenju odluka samo su najnoviji pokazatelj da se odluke ne donose nužno na osnovu stručnog znanja.
Tramp je rekao da će se rat završiti kada „to oseti u kostima“.
A kada su ga pritisnuli na njegove neosnovane tvrdnje da će Iran uskoro napasti američke ciljeve nešto što nijedna poznata američka obaveštajna služba nije pokazala Tramp i Bela kuća su više puta ukazivali na predsednikovu intuiciju. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Livit, nazvala je to Trampovim „osećajem… zasnovanim na činjenicama“.
Predstavljanje iranskih napada na susede u Zalivu kao nezamislive.
Takođe u ponedeljak, Tramp je ponovo izrazio iznenađenje zbog iranske odmazde protiv svojih suseda. Tvrdio je da „niko“ nije očekivao da će Iran odgovoriti na američko-izraelske napade napadom na svoje susede u Zalivu.
„Dakle, pogodili su Katar, Saudijsku Arabiju, UAE, Bahrein, Kuvajt“, rekao je Tramp. „Niko to nije očekivao. Bili smo šokirani“.
Komentar je bio dovoljno zbunjujući da je Piter Dusi iz Foks njuza pritisnuo Trampa na tome na kasnijem događaju u Beloj kući. Pitao je da li je Tramp iznenađen što ga niko nije obavestio o ovoj mogućnosti. Predsednik je udvostručio, a zatim utrostručio.
„Niko. Niko. Ne, ne, ne, ne“, rekao je Tramp. „Najveći stručnjaci, niko nije mislio da će udariti bili su, ne bih rekao prijateljske zemlje, bili su kao neutralni“.
Zatim je dodao: „Nije bilo stručnjaka koji bi rekao da će se to dogoditi. Nije pitanje, da li ste trebali znati?“.
Tramp je rekao nešto slično Džejku Taperu sa CNN ubrzo nakon početka rata, nazivajući iranske napade na njegove susede u Zalivu „najvećim iznenađenjem“.
Ali to nije trebalo da bude iznenađujuće. Pa ipak, praktično ne postoji svet u kome bi ovo trebalo da bude iznenađenje.
Zapravo, ovo se naširoko očekivalo, toliko da se o tome pisalo i iranski zvaničnici su to više puta komentarisali.
Oko nedelju dana pre početka rata, BBC je izneo sedam scenarija ako SAD udare na Iran. Br. 4 je bio „Iran uzvraća napadom na američke snage, arapske susede i Izrael“.
„Ovo je veoma verovatno“, počeo je taj odeljak.
Otprilike u isto vreme, časopis „Forin afers“ je opisao mogućnost iranske eskalacije, napominjući da bi „Iran mogao ozbiljno razmotriti direktno ciljanje energetske infrastrukture zemalja Zaliva“.
Još u januaru, Al Džazira je primetila da se zemlje Zaliva plaše da bi napad na Iran mogao „izazvati iransku odmazdu na njihovom tlu“.
Iran je čak više puta komentarisao to. Anonimni visoki iranski zvaničnik je u januaru rekao za Rojters da je „Teheran rekao zemljama u regionu, od Saudijske Arabije i UAE do Turske, da će američke baze u tim zemljama biti napadnute“ ako SAD ciljaju Iran.
A samo nekoliko dana pre početka rata, zamenika iranskog ministra spoljnih poslova Madžida Taht-Ravančija je NPR pitao da li je Teheran „spreman da napadne svoje susede“.
Taht-Ravanči je to negirao, ali je to očigledno bila mogućnost op kojoj se uveliko razgovaralo.
Čak je i ministar odbrane Pit Hegset to priznao. Pre nedelju dana, rekao je da su iranski napadi na njegove susede zatekli Pentagon pomalo nespremnog, ali za razliku od Trampa, insistirao je da „smo znali da je to mogućnost“.
Tramp je dugo odbacivao vrednost stručnosti i inteligencije
Pa šta je zaključak o svemu ovome?
To nije prva sugestija da Tramp možda nema sve informacije koje biste očekivali da predsednik ima u ovoj situaciji.
Čak su i njegovi komentari u utorak ukazivali u tom pravcu. Dok je u ponedeljak tvrdio da će „nekoliko“ zemalja pomoći oko Ormuskog moreuza, u utorak je priznao da druge zemlje neće pomoći. Takođe je ranije lažno tvrdio da su neke zemlje Zaliva počele da se bore na strani Sjedinjenih Država i Izraela.
A prošle nedelje, Tramp je objasnio svoju sugestiju da je Iran možda odgovoran za napad na jednu osnovnu školu u Iranu kada je prvog dana udara stradalo više od 150 devojčica rekavši:
„Jednostavno ne znam dovoljno o tome“.
U pitanju je veoma kontroverzan napad i predmet tekuće istrage, za koji preliminarni nalazi ukazuju da su Sjedinjene Države odgovorne.
Iako je tvrdnja o neznanju o tome možda bila sebična, to nije slučaj sa Trampovim najnovijim tvrdnjama. Njegovi novi komentari o ratu samo ga čine da izgleda kao da je van toka i nespreman.
Ali ako se osvrnete na to kako je Tramp govorio o svojim brifinzima, to ne bi trebalo da bude previše iznenađujuće.
U jednom intervjuu iz 2016. Tramp je bez problema priznao:
„Donosio sam ispravne odluke sa vrlo malo znanja osim znanja koje sam već imao, plus ‘zdrav razum’, jer imam mnogo zdravog razuma i imam mnogo poslovnih sposobnosti“.
Dodao je da mu stručnjaci nisu od velike koristi jer „oni ne vide šumu od drveća“.
Možda Tramp zaista veruje u to i ponašao se u skladu sa tim čak i kada je doneo najozbiljniju predsedničku odluku, rizikujući američke živote u nepredvidivom ratu na Bliskom istoku od koga sad strepi ceo svet.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
