Od početka ruske invazije 2022. godine, Ukrajina je prošla kroz duboku vojnu i industrijsku transformaciju koja, prema procenama stručnjaka za bezbednost, menja odnos snaga ne samo na istoku Evrope, već i u celom NATO savezu.
Kako piše nemački WELT, pozivajući se na analizu novinara Klemensa Vergina, Ukrajina se iz zemlje koja je na početku rata u potpunosti zavisila od zapadne vojne pomoći pretvorila u jednog od ključnih aktera modernog ratovanja, naročito u oblasti dronova i bespilotnih sistema.
U Evropi se, međutim, i dalje često može čuti stav da je Ukrajina „finansijski teret“ koji iscrpljuje zapadne budžete. Taj narativ je posebno prisutan kod dela političkih partija koje zagovaraju smanjenje podrške Kijevu.
Ipak, WELT upozorava da takav pogled zanemaruje stratešku promenu koja se odvija na bojištu. Finski predsednik Aleksandar Stub, kako navodi WELT, sažeo je novu realnost rečima: „Mi Evropljani moramo shvatiti da nam je Ukrajina potrebnija nego što smo mi potrebni njoj.“
Ukrajinska odbrambena industrija, koja je 2022. brojala oko 300 firmi, danas obuhvata više od 1.000 preduzeća, od kojih je većina u privatnom vlasništvu. Više od polovine oružja i municije koje koristi ukrajinska vojska sada se proizvodi u zemlji. Ukrajina je u međuvremenu postala i izvoznik bezbednosne tehnologije, uključujući i saradnju sa državama Bliskog istoka u oblasti odbrane od napada dronovima.
Istovremeno se menja i vojni naučni kadar. Dok su ukrajinski vojnici u prvim godinama rata prolazili obuku u NATO zemljama, danas se, kako navodi nemački general Kristijan Frajding, situacija preokreće.
„Obuku danas niko ne razume bolje od Ukrajinaca, jer oni svakodnevno deluju u uslovima rata dronovima„, rekao je Frajding za WELT, dodajući da će Bundesver u budućnosti sve više koristiti ukrajinska iskustva u obuci sopstvenih vojnika.
Posebno se ističe ukrajinski napredak u razvoju bespilotnih sistema. Prema podacima koje prenosi WELT, 80 do 85 odsto napada na ruske ciljeve izvodi se dronovima. Ukrajina je, navodno, razvila i sopstvene dronove-presretače koji značajno smanjuju troškove odbrane. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenskitvrdi da se u pojedinim segmentima već stvara višak proizvodnje, što otvara prostor i za izvoz.
U jednoj NATO vežbi, kako prenosi WELT, ukrajinske snage pokazale su koliko su zapadne vojske nepripremljene za takav oblik ratovanja. Mali ukrajinski odred uspeo je, prema estonskim izvorima, da neutrališe znatno veće NATO jedinice simulacijom napada dronovima.
Stručnjaci upozoravaju da bi ignorisanje ukrajinskog iskustva moglo imati ozbiljne posledice. WELT prenosi ocene da su i SAD u sukobima na Bliskom istoku pokazale ograničenu spremnost za odbranu od jeftinih, masovnih dronova.
Ukrajinci, s druge strane, razvijaju sisteme koji su znatno jeftiniji od zapadnih projektila, a istovremeno efikasniji u masovnoj upotrebi. Kako se navodi, proizvodnja dronova u Ukrajini je eksplodirala – sa dva miliona komada 2024. na četiri miliona prošle godine, uz očekivanje daljeg rasta.
Uz vazdušne sisteme, Ukrajina razvija i kopnene robote, kao i digitalne sisteme upravljanja bojištem koji integrišu satelitske podatke, veštačku inteligenciju i izviđačke dronove.
Jedan ukrajinski oficir, citiran u izveštaju New York Times-a, rekao je: „Bolje je u borbu poslati metal nego ljude. Ljudski životi su dragoceni, a roboti ne krvare.“
WELT zaključuje da se Ukrajina u sve većoj meri posmatra kao ključni element buduće evropske odbrane, a ne samo kao zemlja koja zavisi od pomoći.
Takođe, u analizi Saveta za spoljne odnose (CFR), stručnjakinja Hajdi Krebo-Rediker navodi da Ukrajina Evropi nudi tri ključne prednosti: brzinu razvoja oružja, visoku prilagodljivost i znatno niže troškove proizvodnje.
Istovremeno, Ukrajina danas raspolaže sa oko 900.000 aktivnih vojnika, što je čini jednom od najmoćnijih vojnih sila u Evropi van Rusije. Sve češće se stoga, prema WELT-u, u evropskim političkim krugovima postavlja pitanje integracije Ukrajine u šire evropske odbrambene strukture nakon završetka rata.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
