Možemo li da zamislimo kako momci koji su do sada imali značajnu ulogu u državnom timu za četiri godine, ukoliko se ponovo kvalifikujemo, imaju takođe iole približan status. Vrlo teško, s obzirom da to nije slučaj bio ni u Nemačkoj gde se smo barem dobili nagoveštaj da bi uloge i teret odgovornosti trebalo da se promene u budućnosti.
Gotovo je jasno da te poteze neće povlačiti Dragan Stojković koji će platiti cenu prevelikim lutanjima od utakmice do utakmice i promenama u timu. Orlovi su izgubili prepoznatljive niti igre, previše je bilo nelogičnih poteza i sve se svodilo na to da se u samom finišu stvori „frka“ i iz nje ugura lopta u mrežu. To može da prođe ponekad kao na meču sa Slovencima, ali je na duže staze neodrživo.
Kada se francuski sudija Fransoa Leteksje poslednji put oglasio na Alijanc areni u meču protiv Danske, time je okončan i jedan ciklus za reprezentaciju Srbije. Posle mnogo vremena Orlovi su otišli na dva velika takmičenja, tamo nisu pokazali gotovo ništa i izborili mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Za mnoge premalo, za neke realnost, pojedinima i više nego što su očekivali. A onda kada dođe septembar, to bi moglo da znači i novi početak.
Promene su najavljene u svim strukturama, naravno da je važno ko će i kako ubuduće voditi računa o srpskom fudbalu, ali je ono glavno na terenu. Ako se pogleda da Stojković u Nemačkoj niti jednom nije imao prepoznatljivu i najuigraniju ofanzivnu trojku u vidu Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića, te Sergeja Milinković Savića na terenu, upitno je kakva bi nadalje mogla da bude uloga ovih fudbalera. Jasno je da Srbija nema luksuz da se odrekne niti jednog igrača, pogotovo ne onih koji su godinama unazad predvodili državni tim, ali bi sada mogli da dobiju nove role i nešto sporednije. Krštenice žute, rekorder u državnom timu po broju golove će ove godine na torti imati 30 svećica, njegov klupski drug jednu manje, dok kapiten državnog tima uveliko gazi četvrtu deceniju života.
Milinković Savić i Mitrović odlučili su da napuste Italiju, odnosno Englesku i otišli su u takmičenje mnogo manjeg intenziteta. Sa jedne strane, potpuno je razumljiva odluka da dodatno „naplate“ svoj fudbalski dar, a opet to nekako nije moglo da se ne odrazi na njihov nivo forme. Svakakvi su nam snimci stizali prošle sezone iz pustinje, od bičevanja fudbalera, do zvižduka nakon smrti najboljeg golgetera italijanske reprezentacije i to na finalu, pazite sad, italijanskog Superkupa. Novcem jesu dovedena zvučna pojačanja, ali će morati da godine prođu kako bi to postala liga u kojoj baš skupo plaćeni igrači ne „nazaduju“.
– Koja liga je slaba? Fudbal se igra svuda što smo mogli da vidimo po reprezentacijama kao što su Slovenija ili Gruzija gde su igrači koji ne igraju u najboljim ligama, a koji su pokazali kako se igra fudbal. Mislim da igram u ekipi koja igra napadački fudbal, ko je gledao arapski fudbal vidi da to nije nivo Premijer lige, ali je dobar nivo i ja se fizički i mentalno dobro osećam. Vodim računa o sebi i svom telu, profesionalac sam i naravno da uvek želim više i da dajem golove – rekao je Aleksandar Mitrović posle utakmice protiv Danske na pitanje da li je transfer uticao na njegov nivo forme.
Jedini koji od toga odudara na nivo Prvenstva Evrope jeste Kante, svi ostali od Ronalda, preko Vajnalduma, saigrača naših reprezentativaca Neveša ili Karaska, pa i Brozovića, ni izbliza nisu pravili razliku kao lane. Nažalost, i Orlovi su potvrdili to pravilo. Onda nekako i ne čudi da je rekorder državnog tima Nemačku napustio bez „ispaljenog metka“, a SMS onako reagovao kod gola Slovenaca i praktično veći deo turnira gledao sa klupe. Ostanak u Rijadu mogao bi da poprilično ugrozi njihov status u reprezentaciji i nekako deluje neverovatno da igrači tog kalibra ne bi mogli da pronađu sredinu u Evropi gde bi mogli da se vrate ili približe nivou na kom su bili, a da i dalje dobro zarađuju.
Kada je Dušan Tadić u pitanju, situacija je poprilično delikatna. Neko oko koga se godinama gradi igra tima, čovek koji je držao ključeve ove ekipe i neko ko je najstandardniji, dve utakmice na EURO 2024 počeo je sa klupe. To je bila Stojkovićeva procena, ali je praznina koja ostaje za fudbalerom Fenerbahčea nešto što će se teško nadomestiti barem u prvi mah. Dugo je javnost priželjkivala Lazara Samardžića i kada mu je Stojković dao šansu protiv Danske od prvog minuta, fudbaler Udinezea je praktično nestao. Premalo s loptom, previše nesnađen na terenu i potpuno bezopasan po rivala u odlučujućem meču.
https://www.instagram.com/reel/C8rq0CsIk25/?igsh=MWR2aTZnN3JrY2tvYQ==
Ko god da se nađe na mestu selektora moraće da sprema selekciju na „život bez Tadića“. Iako za sebe ističe da je najbolji i najspremniji igrač, kapiten polako ulazi u godine kada će teško moći da pravi razliku na ozbiljnom nivou, iako je na sve minule odlaske na velika takmičenja upravo on stavio pečat. Jedini logični naslednik, barem za prvo vreme, jeste Sergej, ali da li ovakav Sergej može da ponese taj teret? Do sada je premalo dao reprezentaciji, ruku na srce i on je lutao po pozicijama, ali je zbog svega viđenog mnogo češće dobijao kritike nego pohvale.
Za sve ono što dolazi, Srbija nema mnogo vremena da se spremi. Ako pogledamo mladu reprezentaciju koja bi trebalo da priprema buduće članove A društva, malo je onih koji ozbiljno kucaju na vrata. Eventualno se izdvajaju Kosta Nedeljković i Samed Baždar, pa iz one sledeće Jan Karlo Simić, ali je pitanje kako će njihove karijere dalje teći. Od onih koji su bili pozivani, a nisu putovali u Nemačku se najviše govorilo o Strahinji Erakoviću, falili su i Radonjić, Grujić, nisu promakle dobre epizode Belića, pa Zdjelar… Ali, pitanje je da li bi ovi igrači mogli da naprave razliku.
Dakle, Piksi je u datom momentu okupio gotovo sve ono najbolje što imamo, ali je činjenica da to najbolje nismo isto tako koristili. Sve je više zagovornika ideje da bi budućnost Orlova trebalo da se veže za Dušana Vlahovića. Od svih u reprezentaciji dolazi iz najvećeg kluba u Evropi, uz to ima i veoma značajnu ulogu u istom. Nekadašnji fudbaler Partizana igra u većem klubu od ostalih kolega i suočen je sa pritiskom predvodnika Stare dame i samim tim se nameće kao najlogičnija opcija za napad i lidersku ulogu i u reprezentaciji. U Gelzenkirhenu, potom dvaput u Minhenu, gotovo nijednom se nije našao u ulozi klasičnog špica i onda blede partije i izdanje na zaborav samim tim verovatno nikoga i ne čude.
Vlahoviću je 24 leta i Mitrović je u njegovim godinama uveliko bio prva opcija u navali, slično je bilo i sa Tadićem koji je u tom periodu dobio značajniju ulogu. I dosta se poslednjih dana govorilo o tome kako bi Dušan mogao da bude lider neke nove generacije u kojoj će se u značajnoj meri očekivati doprinos momaka poput Lazara Samardžića, Ivana Ilića, pa i Veljka Birmančevića… Turnir je pokazao da Orlovi imaju defanzivnu osovinu na koju mogu da računaju i da su Miloš Veljković, Nikola Milenković i Strahinja Pavlović, uz golmana Predraga Rajkovića jedini zaslužili ukupnu prelaznu i pozitivnu ocenu. Sve ono što je bilo u postavci pred njihovim očima nije delovalo tako. I možda naša selekcija koncentraciju kvaliteta ima mahom na istim pozicijama, ali je sigurno da najviše škripi u veznom redu. Nešto bi u tom delu moralo da se promeni da ekipa ne bi izgledala kao u sva tri prva poluvremena kad nije mogla da sastavi tri „krštena“ dodavanja i kad je lopta uglavnom išla ka Rajkoviću umesto kaznenom prostoru rivala.
Kakvi god su bili rezultati u godinama unazad, zaostavština igrača poput Mitrovića i Tadića nije mala i godinama su oni bili generatori bar tih malih radosti koje smo imali oko fudbala. Ko god da bude selektor nadalje ukoliko vrati snimke tri meča sa EURO jasno će mu biti da uloga napadača iz nekog drugog, trećeg ili petog plana, Vlahoviću ne odgovara. Ako se on postavi kao glavna figura, onda bi to morali da prihvate i svi ostali za dobrobit čitave ekipe.
I ovaj i oni pre turniri, nama su iznova lekcija, ali očigledno je da smo slabi đaci. Srbija može da izvuče pouku kako se na veliko takmičenje ide sa uigranim timom i ne da tamo isprobava nove formacijske postavke, sisteme i načine delovanja. Za to će šansa biti Liga nacija gde će već od septembra Orlovi imati jake rivale, počevši od Španije na početku. Ovo takmičenje bi moglo da bude prežaljeno zarad kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, a borba za Mundijal neće biti nimalo laka. I zbog toga ovaj turnir možda jeste bio neslavan završetak jedne generacije u kojoj su glavnu reč vodili „zlatni orlići“. Optimisti bi i ovo mogli da gledaju kao šansu za novi početak, oni drugi, kao nastavak naših tumaranja.
Evropsko prvenstvo u u fudbalu 2024. odigrava se u Nemačkoj, i to u 10 gradova. EURO će trajati od 14. juna do 14. jula. Srbija je smeštena u grupu C, a rivali će joj biti Engleska, Danska i Slovenija. Prvi meč Orlovi su odigrali protiv Gordog Albiona, a utakmica Srbija – Engleska igrala se u Gelzenkirhenu, na stadionu Šalkea, 16. juna,bio je 1:0 za Ostrvljane. Druga utakmica, Srbija – Slovenija, igrala se 20. juna u Minhenu, a završena je nerešenim ishodom. Treći meč, Srbija je igrala protiv Danske 25. juna, takođe na stadionu Alijanc Arena u Minhenu, i taj meč je završen 0:0.
UDARNA VEST.rs (Sportal)
