Pevačica Rada Manojlović i njena porodica okupili su sve meštane njenog rodnog mesta Četereže kako bi prisustvovali postavljaju spomenika i obeležavanju praznika.
– Stajling je spreman za svadbu, šalim se. Nisam znala šta da obučem jer imam samo miniće i nije bilo prikladno za ovaj događaj. Stojimo na ivici da nas zgazi auto i to je ta ivica po kojoj ja hodam, danas je dan D. Tata pravi ovo već četiri godine i uvek organizuje, sada je tražio novinare zbog otvaranja spomenika Stanoju Glavašu – rekla je Rada i istakla da je presrećna što je okružena svojim narodom.
Rada se prisetila svog odrastanja u rodnom mestu i sa osmehom je pričala o tim danima.
– Bilo je puno srećnih dana ovde, svaki dan kada sam igrala tenis sa sestrom bio je srećan, kada smo se najeli pasulja, kačamaka i mleka to su srećni dani. Sve medalje u pevanju i sa folklorom, to je srećno – kaže Radmila, a onda se dotakla i onog najtužnijeg za celu njenu porodicu.
– Ovo je prvi put da me komšije vide jer kada dođem, onda odem samo kod tate i retko se švrćkam po selu i ašikujem. Svi su se slikali, svi me vole, ali to je zbog tate jer je on sa njima svaki dan i oni imaju osećaj da me poznaju. Kad me vide to je kao da me viđaju stalno.
– Samo je jedan događaj nesrećan i to je moja majka. Da toga nije bilo meni bi bio život idealan, ali nekome Bog mnogo daje, a mnogo uzme. Trudim se da ne razmišljam o tome i sve me ovde podseća na nju i čim vidim tablu Četereže sve me podseti na to – ističe ona.
– Možda izbegavam nekad dolazak ovde, to je velika borba i ne smem tako da razmišljam jer mi je otac ovde. Moram da dođem da bi njega videla, posle ću žaliti što nisam bila sa njim i to je ta borba večita. Ali, kako vidiš kuću i prag prva asocijacija je šta je nekada bilo.
UDARNA VEST.rs(kurir.rs/blic
