U svetu će ove godine izbore imati više od polovine stanovnika zemaljske kugle, budući da će se 2024. izbori održati u najvećim svetskim zemljama i teritorijama poput Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Indije, i drugih.

Predsednički izbori biće održani u SAD, Rusiji, Senegalu, Tunisu, Venecueli, regionu Tajvana, Azerbejdžanu, Finskoj, Litvaniji, Gruziji, Slovačkoj. U regionu, predsednički izbori biće održani u Rumuniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.

Parlamentarni ili opšti izbori očekuju se u Ruandi, Gani, Južnoj Africi, Meksiku, Urugvaju, Indiji, Iranu, Austriji, Indoneziji, Belorusiji, Belgiji, EU, Litvaniji, Portugalu, Rumuniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. I Južnu Koreju čekaju opšti izbori u aprilu, a kako je najavio premijer Riši Sunak i u Britaniji će se održati u drugoj polovini godine.

Lokalni izbori se očekuju u španskim pokrajinama Baskiji i Galiciji, Turskoj, nemačkim pokrajinama Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, Irskoj, kanadskim provincijama Britanskoj Kolumbiji i Novom Brunsviku.

Održaće se izbori i u Ujedinjenim nacijama za pet nestalnih članica Saveta bezbednosti, u drugoj polovini godine. Za sada, kandidati su Somalija i Mauricijus za Afriku, Pakistan za Azijsko-pacifičku grupu i Danska i Grčka za Evropu.

Predsednički izbori u Rusiji

U Rusiji će od 15. do 17. marta biti održani predsednički izbori, prvi otkako je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. To će biti i prvi predsednički izbori na kojima će glasati žitelji četiri anektirana ukrajinska regiona – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.

Predsednik Vladimir Putin je objavio da ulazi u trku 8. decembra kao samostalni kandidat. Njegovi rivali su praktično „imobilisani“. Opozicioni lider Aleksej Navaljni je u zatvoru, dok je bivšoj novinarki Jekaterini Duncovoj zabranjeno da se kandiduje.

Putin – prema procenama analitičara i sa 80 odsto podrške građana – važi za apsolutnog favorita. Predsednički mandat mu ističe 7. maja, a do sada je četiri puta biran za šefa države – 2000, 2004, 2012. i 2018. On zapravo vodi Rusiju kao predsednik ili premijer još od 1999.

U Rusiji pravo glasa ima oko 110 miliona građana. Prema navodima CIK, rezultati predsedničkih izbora biće utvrđeni najkasnije do 28. marta.

Predsednički izbori u SAD

Predsednički izbori u SAD održaće se 5. novembra, a građani će na njima odlučiti ko će od 2025-2029. obavljati funkciju prvog čoveka jedne od najmoćnijih zemalja u svetu.

Ankete sprovedene u 2023. pokazale su da će i 47. predsednik doći iz redova dve najveće partije – Demokratske ili Republikanske.

Izborni proces počinje održavanjem tzv. kokusa i unutarstranačkih izbora, koji počinju u januaru i traju do juna, pri čemu je najvažniji datum 5. mart – takozvani „super utorak“, kada veliki broj država glasa na unutarpartijskim izborima.

Izborni dan ove godine pada 5. novembra, kad će građani suštinski glasati za delegate u svojim državama, koji će predstavljati konkretnu državu na Elektorskom koledžu, gde se zapravo bira predsednik SAD. Kandidatu je za pobedu potrebno 270 elektorskih glasova.

Republikanski kandidati su unazad tradicionalno osvajali države poput Jute, Južne Karoline i Viskonsina, a demokrate u Kaliforniji, Njujorku i Vašingtonu.

Favorit republikanaca na predsedničkim izborima je Donald Tramp, a skoro da nema neizvesnosti da bi njegov rival na izborima mogao da bude demokrata Džo Bajden.

Zvanični rezultati glasanja za predsednika biće objavljeni 6. januara 2025. Inauguracija je zakazana za 20. januar.

Izbori za Evropski parlament

Građani EU će od 6. do 9. juna birati 720 poslanika za novi petogodišnji mandat u EP, na izborima koji mnogi vide kao test podrške desničarskim strankama, nakon nedavnih izbornih uspeha tih partija u Holandiji, Italiji, Finskoj i Švedskoj.

Izbori za EP, koji će biti održani u svih 27 država članica EU, najveće su transnacionalno glasanje na svetu, a na njima će se izabrati ukupno 720 poslanika. Nakon toga će EP izglasati sastav i čelnika Evropske komisije, a očekuje se ponovna kandidatura Ursule fon der Lajen.

Ankete ukazuju na naginjanje birača udesno, a prema projekcijama “Politika” grupa Identitet i demokratija koja okuplja desničarske stranke u EP imaće 89 poslanika u novom sazivu. Evropska narodna partija (EPP) imaće 171 poslanika, a Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 142, pokazuju projekcije.

Ostale političke grupacije imaće manje od 45 poslanika u EP, uključujući Zelene/Evropski slobodni savez kojima se očekuje da će pripasti 44 poslanika.

Svaka zemlja EU može da ima najmanje šest, a najviše 96 poslanika.

Predsednički izbori u Ukrajini

Uprkos tome što zakon zabranjuje izbore u ratno vreme, a većina Ukrajinaca ne podržava tu ideju, izbori u Ukrajini tema su širom sveta, dok ruska invazija na susednu zemlju puni svoju drugu godinu.

Kako piše Visitukraine.today, ni lokalni ni parlamentarni ni predsednički izbori ne mogu se održati u ratnom stanju. Nije predviđen ni budžet za to, ukazuje portal, a takođe deluje nemoguće organizovati legitimne izbore kad su milioni Ukrajinaca u inostranstvu ili pod okupacijom, a vojnici ne mogu da glasaju iz rovova. Ipak, pritisak zapadnih partnera naterao je Ukrajinu da “razmotri moguće opcije” koje bi joj omogućile da ipak održi izbore, dodaje portal.

A u tom slučaju, potencijalni kandidati mogli bi da budu aktuelni predsednik Volodimir Zelenski – koji je prošlog novembra rekao da “sada nije pravo vreme za izbore” i zatražio produženje ratnog stanja do 14. februara – general Valerij Zalužni (koji nije nagovestio takve namere), ali i Oleksij Arestovič – kako navodi portal „jedini političar koji je objavio nameru da se kandiduje u 2024“.

Zelenski je rekao da neće napustiti zemlju ako se izbori održe tokom rata, ali da se neće kandidovati za reizbor ako se održe u miru. Njega, prema anketi Centra Razumkov, podržava više od 70 odsto Ukrajinaca.

Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe 31. marta.

Predsednički izbori na Tajvanu

Osmi direktni predsednički izbori na Tajvanu zakazani su za 13. januar u okviru opštih izbora. Cai Ing Ven je držala funkciju dvaput zaredom od 2016. i više ne može da se kandiduje.

U trci za predsednika su Laj Čing-te iz vladajuće Demokratske partije, koja je više naklonjena nezavisnosti ostrva, Hou Ju-ih iz opozicionog Kuomintanga, koji je istorijski favorizovao bliže veze sa Kinom, i Ko Ven Đe iz Tajvanske narodne partije.

Iako se Tajvan odvojio od Kine u građanskom ratu 1949, Peking ga smatra svojom teritorijom i nije isključio upotrebu sile da bi ostrvo ponovo stavio pod svoju kontrolu. Kineski predsednik Si Đinping rekao je da je ponovno ujedinjenje zemlje sa Tajvanom „neizbežno“ u njegovom novogodišnjem obraćanju.

Inauguracija novog predsednika Tajvana zakazana je za 20 maj.

„Blic“ je posetio Tajvan pred izbore. Pročitajte detaljan izveštaj iz zemlje koja bi mogla biti potencijalno ratno žarište.

Hrvati u „superizbornoj godini“

Hrvatska je ušla u “superizbornu godinu”, kada će njeni građani čak tri puta izaći na birališta da bi glasali na evropskim, parlamentarnim i predsedničkim izborima, od kojih se mnogo očekuje.

Evropski izbori biće održani u junu, predsednički u Hrvatskoj krajem decembra, dok se kao mogući termin održavanja parlamentarnih izbora pominje april, ali se ne isključuje mogućnost da budu održani već u februaru.

Vladajući HDZ je uveren da će osvojiti i treći mandat na vlasti, a prema poslednjim istraživanjima lider te stranke i aktuelni premijer Andrej Plenković je najpoželjniji za premijera. Na drugom mestu je gradonačelnik VukovaraIvan Penava, koji predvodi Domovinski pokret.

Prema rejtingu stranaka, HDZ je vodeća sa nešto više od 25 odsto podrške, sledi SDP, dok je najviši skok na lestvici popularnosti zabeležio Domovinski pokret.

Analitičari procenjuju da nijedna od stranaka neće moći samostalno da formira vlast, pa se kao moguća postizborna koalicija pominje čak i HDZ, Domovinski pokret i SDSS. Za sastavljanje vlade potrebna je većina od najmanje 76 poslanika, od 151 koliko ih je u hrvatskom parlamentu.

Još nema najava ko će biti kandidati za predsednika Hrvatske.

UDARNA VEST.rs (Blic)